ФУТСАЛ: СРБИЈА И ИРАН У ШАПЦУ
ГОСТИ БОЉИ ТИМ
Трибине испуњене као на рукометним утакмицама средином 80-их. Иран показао да је квалитетнији тим. Гости конкретнији и ефикаснији. Мало недостајало за велики реми. Србија боља у другом делу
ИРАН у својој футсал историји има седам узастопних учешћа на Светским првенствима. Највећи успех је остварио у Колумбији пре три године када су били трећи. Уз те резултате имају и два пласмана у други круг Мондијала. Од 15 континенталних шампионата освојили су 12, званични су двоструки узастопни шампиони. На ФИФА ранг листи су шести, а у свом саставу имају четири играча „топ класе“.
СРБИЈА до сада има само једно учешће на Светском првенству окончано у осмини финала 2012. године. На шест континенталних надметања највећи успех је четврто место. Поредак светске куће фудбала каже да смо 14.
Све ово је било познато и пре дуела у уторак у хали „Зорка“, а паркет је показао да су Иранци и реално, ван нумеричких вредности, изван статистичких показатеља, квалитетнији тим. Не може нико да оспори жељу и борбеност наших играча футсала, приступ као да је реч о такмичарском мечу, но једнако су озбиљно припремни двомеч схватили и Азијати. Када се вратимо на поље статистике, уколико је то могуће у футсалу, посед лопте је вероватно био на нашој страни, но Иранци су били знатно конкретнији, бржи и луциднији посебно у првих 20 минута. Магија футсала је динамика. Неколико секунди је потребно да напад који обећава једне екипе, буде претворен у контра удар ривала, можда и гол. Управо то је показао други погодак Иранаца. У брзој контри, коју је започео Оладгобад, три додира, лопте, дупли пас Тајебија и Хасанзадеа и капитен и најбољи играч Иранаца лако претвара у гол. Повели су после прекиде, спретном организацијом на малом простору. Вратила се нада у првом полувремену када је дивну акцију црвених реализовао Томић. Асистент Тајеби је био на правом месту у право време, дочекао, по мало срећно, одбијену лопту и послао је у мрежу за 1:3 при крају полувремена.
Други део би могли поделити у период од почетних пет минута када је Иран доминирао, повећао предност ударцем из окрета одличног Тајебија, али и попут целог првог полувремена био опаснији. Преосталих 15 минута Србија је била боља, имала неколико погођених статива, добрих шанси, голове Рамића и аутогол Хазанзадеа су нас приближили на минус један. Могло је бити другачије, но тамо где је Србија све учинила како треба, истицао се Азими, фантастични голман гостујуће селекције.
Не знамо, али претпостављамо да су сви посетиоци понели позитивне утиске и радујемо се Аргентини! (текст горе).
СРБИЈА до сада има само једно учешће на Светском првенству окончано у осмини финала 2012. године. На шест континенталних надметања највећи успех је четврто место. Поредак светске куће фудбала каже да смо 14.
Све ово је било познато и пре дуела у уторак у хали „Зорка“, а паркет је показао да су Иранци и реално, ван нумеричких вредности, изван статистичких показатеља, квалитетнији тим. Не може нико да оспори жељу и борбеност наших играча футсала, приступ као да је реч о такмичарском мечу, но једнако су озбиљно припремни двомеч схватили и Азијати. Када се вратимо на поље статистике, уколико је то могуће у футсалу, посед лопте је вероватно био на нашој страни, но Иранци су били знатно конкретнији, бржи и луциднији посебно у првих 20 минута. Магија футсала је динамика. Неколико секунди је потребно да напад који обећава једне екипе, буде претворен у контра удар ривала, можда и гол. Управо то је показао други погодак Иранаца. У брзој контри, коју је започео Оладгобад, три додира, лопте, дупли пас Тајебија и Хасанзадеа и капитен и најбољи играч Иранаца лако претвара у гол. Повели су после прекиде, спретном организацијом на малом простору. Вратила се нада у првом полувремену када је дивну акцију црвених реализовао Томић. Асистент Тајеби је био на правом месту у право време, дочекао, по мало срећно, одбијену лопту и послао је у мрежу за 1:3 при крају полувремена.
Други део би могли поделити у период од почетних пет минута када је Иран доминирао, повећао предност ударцем из окрета одличног Тајебија, али и попут целог првог полувремена био опаснији. Преосталих 15 минута Србија је била боља, имала неколико погођених статива, добрих шанси, голове Рамића и аутогол Хазанзадеа су нас приближили на минус један. Могло је бити другачије, но тамо где је Србија све учинила како треба, истицао се Азими, фантастични голман гостујуће селекције.
Не знамо, али претпостављамо да су сви посетиоци понели позитивне утиске и радујемо се Аргентини! (текст горе).
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
