Утицај климе на биљне болести
Клима диктира распоред патогена
Клима је један од веома важних, ако не и најбитнији фактор појаве биљних болести и њиховог ширења током вегетације. Она је та која и диктира распоред појављивања патогена.
У рано пролеће почетком вегетације ако су кише учестале то је знак да је велика вероватноћа појаве чађаве пегавости и краставости (Venturia inaequalis). У фази бокорења пшенице и интезивног пораста ако су климатски услови повољни, повишене температуре и влага земљишта присутна иницира појаву пепелнице (Erusiphe graminis) и рђе (Puccinia spp.), касније током цветања пшенице, ако је кишан период, а то се поклапа око половине маја месеца долази до појаве фузаријума (гљивично оболење из рода Fusarium spp.) на класовима пшенице. Ако је сушан период током цветања ретка је појава фусариума на класовима пшенице. Такође је чешће присутна и пегавост листа шећерне репе (Cercospora beticola) током кишног пролећа, или ако је наводњавање парцела под репом заступљено. Супротно, ако је сушан исти период честа је појава патогена из рода Мацропхомина који изазивају трулежи корена и надземног дела стабла на биљкама соје, сунцокрета и шећерне репе. Ако се током вегетације устали прохладно и влажно време, то су услови који погодују појави проузроковача пламењаче, док високе температуре, јако сунчево зрачење и одсуство падавина онемогућава ширење пламењаче (кромпира, лука).
Као што се до сада показало неке биљне врсте захтевају нову технологију гајења, а у складу са тим и нови концепт заштите биља. Са једне стране у условима сувог ратарења суочавамо се са недостатком воде, а са друге стране уводе се у производњу системи за наводњавање, подижу се интензивни воћни засади са новим узгојним облицима и системима кап по кап. Неки патогени су изгубили на значају, а неки захтевају интензивнију заштиту. Кроз огледе који се врше од стране прогнозно-извештајне службе прати се биологија патогена у измењеним агроеколошким условима. Свакодневно се врше квантитавна мерења појаве и развоја биљних болести и на основу тога дају препоруке о примени хемијских мера заштите.
У рано пролеће почетком вегетације ако су кише учестале то је знак да је велика вероватноћа појаве чађаве пегавости и краставости (Venturia inaequalis). У фази бокорења пшенице и интезивног пораста ако су климатски услови повољни, повишене температуре и влага земљишта присутна иницира појаву пепелнице (Erusiphe graminis) и рђе (Puccinia spp.), касније током цветања пшенице, ако је кишан период, а то се поклапа око половине маја месеца долази до појаве фузаријума (гљивично оболење из рода Fusarium spp.) на класовима пшенице. Ако је сушан период током цветања ретка је појава фусариума на класовима пшенице. Такође је чешће присутна и пегавост листа шећерне репе (Cercospora beticola) током кишног пролећа, или ако је наводњавање парцела под репом заступљено. Супротно, ако је сушан исти период честа је појава патогена из рода Мацропхомина који изазивају трулежи корена и надземног дела стабла на биљкама соје, сунцокрета и шећерне репе. Ако се током вегетације устали прохладно и влажно време, то су услови који погодују појави проузроковача пламењаче, док високе температуре, јако сунчево зрачење и одсуство падавина онемогућава ширење пламењаче (кромпира, лука).
Као што се до сада показало неке биљне врсте захтевају нову технологију гајења, а у складу са тим и нови концепт заштите биља. Са једне стране у условима сувог ратарења суочавамо се са недостатком воде, а са друге стране уводе се у производњу системи за наводњавање, подижу се интензивни воћни засади са новим узгојним облицима и системима кап по кап. Неки патогени су изгубили на значају, а неки захтевају интензивнију заштиту. Кроз огледе који се врше од стране прогнозно-извештајне службе прати се биологија патогена у измењеним агроеколошким условима. Свакодневно се врше квантитавна мерења појаве и развоја биљних болести и на основу тога дају препоруке о примени хемијских мера заштите.
Дипл. инг. Славица Максимовић
Најновији број
18. април 2024.
