ПРОИЗВОДЊА ВИНА ПОСАО ЗА ГЕНЕРАЦИЈЕ

Помало стидљиво те 2012-е године Милорад и Владан, отац и син, одлучили су да своју визију претворе у дело. Сећају се да су тада произвели тек 500 литара. Захваљујући преданом раду свих чланова породице, бризи о виноградима и коректном односу према кооперантима, данас у својим подрумима могу да понуде купцима 13 хиљада литара квалитетног домаћег вина. Капацитети ове винарије су сто хиљада литара белог, розе и црвеног вина. Међутим, осим производње овог рајског пића Ранковићи имају и друга интересовања у области угоститељства, јер је Владан, већ афирмисани кувар, власник ресторана .
–Наш крајњи циљ је да овде, на овом терену, на коти која је Богом дана, урадимо једну винарију скромног капацитета до 50-60 хиљада литара која ће у свом склопу имати ресторан и преноћиште капацитета 20 лежајева. Осим тога, желели бисмо да ово буде стециште Коцељеве за један рекреативни туризам. Ми имамо план да урадимо кроз Клисуру пут где би се могло са џиповима долазити. Па и пешачку трим стазу кроз шуму. Нама само треба подршка у смислу повољних дугорочних кредита. Не тражимо ни динара џаба већ нам треба могућност да то убрзамо и реализујемо своју идеју која би много значила и за Коцељеву, почев од нових радних места- каже Милорад.
Ранковићи имају знање, план и визију и то је најважнија карика на путу до успеха. Оно што у овом тренутку недостаје за коначну реализацију јесте новац. До сада је, кажу, у инвестицију уложено скоро сто хиљада евра, а да је за коначну реализацију потребно још толико.
Ипак, не мисле да одустану. Напротив. Уколико Владанов син Огњен буде временом заинтересован за вођење винарије Ранковићи размишљају о подизању нових винограда, јер истичу да је посао који су они започели онај који се ствара за генерације.
Владан каже да је подизање винарије прилично скупа инвестиција, али истиче и да су за сада успели да модернизују производњу, да набаве машине и раде помоћу њих.
–На почетку то није било тако и било је знатно теже јер смо радили све ручно. Сада је све брже и једноставније. Имамо савремене машине за прераду, цеђење, пресовање, претакање вина, прохромске судове за чување...свако ко хоће озбиљно да се бави овим послом мора да има овакве машине а то је ипак скупа инвестиција. Нисмо имали никакву помоћ и све смо урадили до сада из сопствених извора, сопственим снагама, радом и залагањем. Планирамо да у склопу винарије урадимо салу за дегуставију, ресторан, собе за преноћиште- прича Владан и додаје да су купци најбољи показатељи квалитета вина те да ко дође једном и буде задовољан, доћиће и стоти пут.
За власнике ове винарије то је најбоља препорука и неприкосновена реклама. Своје вино у највећој мери продају љубитељима овог пића у Коцељеви и околини али тржиште имају и у Београду и Ваљеву као и на Убу.
–У овом послу вођени смо у највећој мери дугогодишњим искуством мога оца Милорада. Имали смо прилику да размењујемо мишљења и са другим винарима. Све ово је једна велика наука. Свака година има различито вино у зависности од квалитета рода. Вино, које је исто сто година, није вино! За овај посао треба пуно знања и љубави. Простора за пласман увек има, посебно за квалитетно вино. И не само за ово пиће, већ и за добар сир, месо и било шта друго што је добро, природно, домаће. Све се више траже овакви производи али народ све мање верује у њихов састав јер, нажалост, има много лажних произвођача здраве хране. Са таквом конкуренцијом ми се боримо само доказивањем. Често знамо да кажемо купцу да попије литар вина па ако нема главобоље онда зна да је у питању добро вино без хемије. Сваки љубитељ вина након само једног гутљаја разликује квалитет и фалш- тврди Владан.
Домаћинство Ранковић и њихову винарију готово свакодневно посећују љубитељи пића и природе, посебно у летњим месецима. Неретко се међу гостима и купцима нађу и странци, попут Кинеза. Осим у вину и правом српском гостопримству домаћина, уживају у дивном , панорамском погледу и чистом ваздуху. Прву чашу рајског пића попију за срце, другу за борбу против канцера, трећу за оздрављење а сваку наредну за уживање. Зато не чуди што многи од њих напусте ово место, заклоњено шумарком од радозналих погледа, весели и пуни “уживања”.