Живојин Жунић - новинар
Доследност и професионалност
Потребно је да новинар има слободу у писању, али под условом да је то поткрепљено чињеницама и истином. Читаоци су на првом месту. Часно смо обављали свој посао и за време рата. Млади новинари треба да буду истрајни, верују да ће доћи време када бити више професионализма у професији
Новинарство је „жива ствар“, а новинар универзална свезналица. Потребно је да буде начитан, а опет, никада не може бити стручан као што је доктор или инжењер у својој области. Поседује вештине, сналажљивост за рад на терену, у редакцији, каже у разговору за „Глас Подриња“ Живојин Жунић, дугогодишњи новинар и уредник овдашње медијске куће.
Пре тачно четири деценије, 14.02. 1979. године, наш саговорник као млад новинар започео је своју каријеру у шабачком недељнику. Економиста по струци свој животни позив пронашао је сасвим случајно и неочекивано.
- Стицајем околности видео сам оглас на који сам се пријавио, али због временских неприлика, нисам стигао у Шабац. Неколико дана касније отишао сам до Хотела „Зелени венац“, где су биле просторије „Гласа“ и након тестирања, које је тада било обавезно, постао сам део редакције. Сећам се да први текст који је објављен са мојим именом био о иницијативи да се изгради пут Шабац- Доње Црниљево. И тако је све почело. Био сам члан економске редакције. Покривали смо велико подручје, целокупно Подриње. Тридесет новинара је радило на радију, телевизији и новинама. Лист је штампан у 10.000 примерка.
Одговорност професије
Однос према професији није мењао ни када су друштвене околности захтевале. Са колегама је радио предано, посвећено, анализирајући дешавања објективно, како етички кодекс струке налаже.
-Могу слободно да кажем да смо били сведоци једне епохе. Бавили смо се економским темама, било нам је значајно када су крајем осамдесетих година, започели штрајкови радника успешних шабачких фирми ;„Зорка“, „Шапчанка“, „Цале“...у којима је био ангажован велики број грађана. Наш задатак као новинара био је да о томе извештавамо. Помно смо пратили дешавања, посебно наша редакција. Привреда је била јака и могли смо да пишемо о пословању предузећа. Теме које на први поглед не делују занимљиво, али су свакако значајне за стандард грађана и радника. Деведесетих је дошло до озбиљних промена у држави. Уведен је вишепартијски систем и као медији доспели смо у центар збивања. Демонстрације у Београду, напета ситуација, али то није утицало на наш рад. Морам да признам да смо студентима који су се прикључили послали писмо подршке, јер увек треба подржати народ, не политику.
Вођа тима
Позиција уредника носи велику одговорност. Пронаћи баланс, остати доследан себи, професији, читаоцима и тиму којим руководи није нимало лак задатак. Потребно је дугогодишње искуство, знање како би био на челу доброг тима.
-Новинар увек треба да има слободу у писању, али под условом да је то поткрепљено чињеницама и истином. Одговара за текст који напише и тачност података које наводи. Мора да провери обе стране приче. Уколико то не уради. Грешка увек исплива, што није добро за њега и професију. Уредник као одговорно лице стоји испред листа, новинара и текстова. Оно на шта сам посебно поносан у својој каријери, је када смо „отворили“ лист за грађане, слушали њихове потребе и ставове кроз писма која су нам слали. Након неколико бројева страна је била испуњена управо идејама суграђана, јер су они на првом месту.
Објективност
на првом месту
Без обзира на околности, стање у друштву, држави, објективност мора да буде и остане идеал којем је новинарска професија верна и тежи.
-Транспарентност медија је веома важна. Сећам се да смо објавили серију текстова о убијеним жандармима током ратних 40-их, што је пре тога било нeзамисливо. У време немира, друштвених превирања, имали смо бројна гостовања у нашој медијској кући, како политичара, тако и истакнутих интелектуалца. Говорили су о тадашњем стању у земљи и актуелним друштвеним питањима. У међувремену је избио рат, веома тежак период за све на овим просторима. Земља је била блокирана санкцијама, погођена инфлацијом. Медији су и онда функционисали. Часно смо обављали свој посао, чак и за време рата. Нисмо били острашћени, али смо пратили догађаје због наших људи који су били на ратиштима. Нажалост, у вихору рата, изгубили смо и колеге на радном задатку на Банији, 1991. године. То није једини сукоб ког смо били сведоци. Морамо се присетити бомбардовања 1999. године, када су и медији били легитимне мете. Радили смо, извештавали, трудећи се да то буде најбоље могуће. Нисмо посебно размишљали о ситуацији у којој се налазимо. У односу на грађане није нам било ни лакше, ни теже. Дешавало се да ноћ проведемо у редакцији и припремамо вести.
Циљ новинара је да буде добар новинар, у складу са стандардима тог звања. Велики је изазов постати и опстати у овом послу
- У данашње време медији нису баш у најзавиднијем положају. Када то кажем мислим на целокупну државу и све облике медија. Млади који намеравају да се баве овим послом, или су на почетку каријере, треба да буду свесни да је време тешко, али то не треба да их обесхрабри. Уколико заиста желе да се озбиљно посвете новинарству, потребно је да буду истрајни и верују да ће доћи време када ће са више професионализма радити и медији бити доступнији ширим слојевима друштва. Бојим се да сада политика има утицај. Ипак, млади треба што часније прођу кроз овај период, како би једног дана могли да извештавају, објективно и истинито.
Истраживање је драж посла
-Млади новинари треба да буду активни, истражују, како би дошли до прича. Нас су често уредници саветовали да изађемо из редакције, размишљамо и будемо ангажовани. Водио сам се том максимом као уредник. Није увек важна ни информација, ни прича коју донесу. Када изађу из деска, добију прилику да се друже, а уколико и сазнају нешто, то је посебан осећај за њих.
Пре тачно четири деценије, 14.02. 1979. године, наш саговорник као млад новинар започео је своју каријеру у шабачком недељнику. Економиста по струци свој животни позив пронашао је сасвим случајно и неочекивано.
- Стицајем околности видео сам оглас на који сам се пријавио, али због временских неприлика, нисам стигао у Шабац. Неколико дана касније отишао сам до Хотела „Зелени венац“, где су биле просторије „Гласа“ и након тестирања, које је тада било обавезно, постао сам део редакције. Сећам се да први текст који је објављен са мојим именом био о иницијативи да се изгради пут Шабац- Доње Црниљево. И тако је све почело. Био сам члан економске редакције. Покривали смо велико подручје, целокупно Подриње. Тридесет новинара је радило на радију, телевизији и новинама. Лист је штампан у 10.000 примерка.
Одговорност професије
Однос према професији није мењао ни када су друштвене околности захтевале. Са колегама је радио предано, посвећено, анализирајући дешавања објективно, како етички кодекс струке налаже.
-Могу слободно да кажем да смо били сведоци једне епохе. Бавили смо се економским темама, било нам је значајно када су крајем осамдесетих година, започели штрајкови радника успешних шабачких фирми ;„Зорка“, „Шапчанка“, „Цале“...у којима је био ангажован велики број грађана. Наш задатак као новинара био је да о томе извештавамо. Помно смо пратили дешавања, посебно наша редакција. Привреда је била јака и могли смо да пишемо о пословању предузећа. Теме које на први поглед не делују занимљиво, али су свакако значајне за стандард грађана и радника. Деведесетих је дошло до озбиљних промена у држави. Уведен је вишепартијски систем и као медији доспели смо у центар збивања. Демонстрације у Београду, напета ситуација, али то није утицало на наш рад. Морам да признам да смо студентима који су се прикључили послали писмо подршке, јер увек треба подржати народ, не политику.
Вођа тима
Позиција уредника носи велику одговорност. Пронаћи баланс, остати доследан себи, професији, читаоцима и тиму којим руководи није нимало лак задатак. Потребно је дугогодишње искуство, знање како би био на челу доброг тима.
-Новинар увек треба да има слободу у писању, али под условом да је то поткрепљено чињеницама и истином. Одговара за текст који напише и тачност података које наводи. Мора да провери обе стране приче. Уколико то не уради. Грешка увек исплива, што није добро за њега и професију. Уредник као одговорно лице стоји испред листа, новинара и текстова. Оно на шта сам посебно поносан у својој каријери, је када смо „отворили“ лист за грађане, слушали њихове потребе и ставове кроз писма која су нам слали. Након неколико бројева страна је била испуњена управо идејама суграђана, јер су они на првом месту.
Објективност
на првом месту
Без обзира на околности, стање у друштву, држави, објективност мора да буде и остане идеал којем је новинарска професија верна и тежи.
-Транспарентност медија је веома важна. Сећам се да смо објавили серију текстова о убијеним жандармима током ратних 40-их, што је пре тога било нeзамисливо. У време немира, друштвених превирања, имали смо бројна гостовања у нашој медијској кући, како политичара, тако и истакнутих интелектуалца. Говорили су о тадашњем стању у земљи и актуелним друштвеним питањима. У међувремену је избио рат, веома тежак период за све на овим просторима. Земља је била блокирана санкцијама, погођена инфлацијом. Медији су и онда функционисали. Часно смо обављали свој посао, чак и за време рата. Нисмо били острашћени, али смо пратили догађаје због наших људи који су били на ратиштима. Нажалост, у вихору рата, изгубили смо и колеге на радном задатку на Банији, 1991. године. То није једини сукоб ког смо били сведоци. Морамо се присетити бомбардовања 1999. године, када су и медији били легитимне мете. Радили смо, извештавали, трудећи се да то буде најбоље могуће. Нисмо посебно размишљали о ситуацији у којој се налазимо. У односу на грађане није нам било ни лакше, ни теже. Дешавало се да ноћ проведемо у редакцији и припремамо вести.
Циљ новинара је да буде добар новинар, у складу са стандардима тог звања. Велики је изазов постати и опстати у овом послу
- У данашње време медији нису баш у најзавиднијем положају. Када то кажем мислим на целокупну државу и све облике медија. Млади који намеравају да се баве овим послом, или су на почетку каријере, треба да буду свесни да је време тешко, али то не треба да их обесхрабри. Уколико заиста желе да се озбиљно посвете новинарству, потребно је да буду истрајни и верују да ће доћи време када ће са више професионализма радити и медији бити доступнији ширим слојевима друштва. Бојим се да сада политика има утицај. Ипак, млади треба што часније прођу кроз овај период, како би једног дана могли да извештавају, објективно и истинито.
-Млади новинари треба да буду активни, истражују, како би дошли до прича. Нас су често уредници саветовали да изађемо из редакције, размишљамо и будемо ангажовани. Водио сам се том максимом као уредник. Није увек важна ни информација, ни прича коју донесу. Када изађу из деска, добију прилику да се друже, а уколико и сазнају нешто, то је посебан осећај за њих.
М. Живановић
Најновији број
18. април 2024.
