Представа Бела грива у Шабачком позоришту
Прича о пријатељству и блискости
Представа је намењена деци старијој од шест година, али и одраслима које можда треба подсетити на период детињства. Поетична причу о дечаку и ждребету, љубави и поверњу
Познати роман за децу „Бела грива“, који говори о великом пријатељству између дечака и ждребета, адаптиран је у позоришну представу која је премијерно изведена у шабачком театру.
Идеја да се дечји класик нађе на репертоару била је магични театарски моменат који је објединио посету директорке позоришта Милене Богавац Шабачком хиподрому, редитељкину љубав према племенитим животињама и помало заборављену тему блискости. Ауторска екипа окупљена око редитељке Ирене Ристић, коју чини драматуршкиња Тијана Грумић, шабачки ансамбл и чланови Омладинског клуба донели су на сцену топлу причу о пријатељству и поверењу. Представа је намењена деци старијој од шест година, али и одраслима које можда треба подсетити на период детињства.
Редитељка Ирена Ристић, ауторка специфичне поетике, створила је представу са снажним порукама. Својим радом посећа нас на теме које смо, како сама наводи, помало заборавили током одрастања.
-Од одређених појмова само прерано одустали, или смо их заборавили, када је реч о свету одраслих. Пре свега мислим на питања блискости и успостављање односа који су засновани на принципима једнакости. То су врло важне теме, јер једнакост често изједначавамо са анархијом, одсуством система, а мислим да је то заправо потенцијални темељ цивилизацијских промена. Због тога ми је било важно да се на овај начин бавим односом блискости, кроз поетичну причу о дечаку и коњу. Наравно, блискост и једнакост није могуће лако дефинисати и подразумева проблематизацију поверења, преиспитивања релација који су засноване управо на овом важном фактору. Бела грива припитомљује дечака, исто колико и дечак њу, али и сопствене унутрашње господаре. Све ово наличи на тему за одрасле, јер смо, чини ми се, рано одустали од разговора са младим људима и стигли до фазе коју Бертолд Брехт назива „обесчовечена човечност“ у којој доминира питање тлачења и поседовања. Врло рано деца науче шта значи доминација поседа и злостављање. Из позиције одраслих имамо задатак да укажемо на овај проблем. Отуда питање Беле гриве, разумевања, блискости - истакла је редитељка Ирена Ристић.
Специфичност представе је у коришћењу класичних техника британског „причања приче“. Публика има прилику да развој радње прати кроз нарацију четири јунака (дечака-Фолка, Беле гриве, Антонија-старог коњушара и Газде), и тако сазна истину из њихових визура.
Представа подсећа на инсталацију, јер је задатак слушаоца не само да помно прати ток радње, него и да сакупља делиће слагалице како би комплетирао причу. Чланови Омладинског клуба имају улогу водича и усмеравају публику од једног до другог наратора. Представа нуди могућност различитих тумачења и слојевитост, тако да је пожељно погледати у више наврата. Свака наредна посета доноси другачију суштину приче.
Глумци нису само су извођачи на сцени, они су и аутори прича. Радионичарски приступ који је претходио самој изведби представе донео је свежину у приступу. Инспирисани романом и својим искуством обогатили су лик који тумаче. Ангажованост публике и солидарност потребна је од првог тренутка, како би ступили на сцену. Сценографија (Шкарт колектив) је формирана од рециклираног материјала и истовремено је добро идејно и еколошко решење. Општем утиску допринела је и ауторска музика коју је за представу компоновао Борис Младеновић, а извели уживо чланови Омладинског клуба.
Наредна реприза представе „Бела грива“, заказана је за 27. фебруар од 18 часова.
Бацачи прстију
у априлу
Текст за представу "Бацачи прстију" награђен је Стеријином наградом. У Шабачком позоришту премијера је планирана за 02. април. Редитељ Бојан Ђорђев je истакао да текст доноси анализу стварности, раслојености света у коме живимо локално и глобално, тако да представља мешавину коју носи „road movie“, бајка и кратка епозодна прича о две девојке које путују аутостопом.
Идеја да се дечји класик нађе на репертоару била је магични театарски моменат који је објединио посету директорке позоришта Милене Богавац Шабачком хиподрому, редитељкину љубав према племенитим животињама и помало заборављену тему блискости. Ауторска екипа окупљена око редитељке Ирене Ристић, коју чини драматуршкиња Тијана Грумић, шабачки ансамбл и чланови Омладинског клуба донели су на сцену топлу причу о пријатељству и поверењу. Представа је намењена деци старијој од шест година, али и одраслима које можда треба подсетити на период детињства.
Редитељка Ирена Ристић, ауторка специфичне поетике, створила је представу са снажним порукама. Својим радом посећа нас на теме које смо, како сама наводи, помало заборавили током одрастања.
-Од одређених појмова само прерано одустали, или смо их заборавили, када је реч о свету одраслих. Пре свега мислим на питања блискости и успостављање односа који су засновани на принципима једнакости. То су врло важне теме, јер једнакост често изједначавамо са анархијом, одсуством система, а мислим да је то заправо потенцијални темељ цивилизацијских промена. Због тога ми је било важно да се на овај начин бавим односом блискости, кроз поетичну причу о дечаку и коњу. Наравно, блискост и једнакост није могуће лако дефинисати и подразумева проблематизацију поверења, преиспитивања релација који су засноване управо на овом важном фактору. Бела грива припитомљује дечака, исто колико и дечак њу, али и сопствене унутрашње господаре. Све ово наличи на тему за одрасле, јер смо, чини ми се, рано одустали од разговора са младим људима и стигли до фазе коју Бертолд Брехт назива „обесчовечена човечност“ у којој доминира питање тлачења и поседовања. Врло рано деца науче шта значи доминација поседа и злостављање. Из позиције одраслих имамо задатак да укажемо на овај проблем. Отуда питање Беле гриве, разумевања, блискости - истакла је редитељка Ирена Ристић.
Специфичност представе је у коришћењу класичних техника британског „причања приче“. Публика има прилику да развој радње прати кроз нарацију четири јунака (дечака-Фолка, Беле гриве, Антонија-старог коњушара и Газде), и тако сазна истину из њихових визура.
Представа подсећа на инсталацију, јер је задатак слушаоца не само да помно прати ток радње, него и да сакупља делиће слагалице како би комплетирао причу. Чланови Омладинског клуба имају улогу водича и усмеравају публику од једног до другог наратора. Представа нуди могућност различитих тумачења и слојевитост, тако да је пожељно погледати у више наврата. Свака наредна посета доноси другачију суштину приче.
Глумци нису само су извођачи на сцени, они су и аутори прича. Радионичарски приступ који је претходио самој изведби представе донео је свежину у приступу. Инспирисани романом и својим искуством обогатили су лик који тумаче. Ангажованост публике и солидарност потребна је од првог тренутка, како би ступили на сцену. Сценографија (Шкарт колектив) је формирана од рециклираног материјала и истовремено је добро идејно и еколошко решење. Општем утиску допринела је и ауторска музика коју је за представу компоновао Борис Младеновић, а извели уживо чланови Омладинског клуба.
Наредна реприза представе „Бела грива“, заказана је за 27. фебруар од 18 часова.
у априлу
Текст за представу "Бацачи прстију" награђен је Стеријином наградом. У Шабачком позоришту премијера је планирана за 02. април. Редитељ Бојан Ђорђев je истакао да текст доноси анализу стварности, раслојености света у коме живимо локално и глобално, тако да представља мешавину коју носи „road movie“, бајка и кратка епозодна прича о две девојке које путују аутостопом.
М.Ж.
Најновији број
18. април 2024.
