Први приватни Дом здравља у Шапцу
КВАЛИТЕТОМ ДО ПОВЕРЕЊА ПАЦИЈЕНАТА
Деценија искуства створила је однос поверења са пацијентима, а педесетак запослених у нашим лабораторијама у неколико градова и тим нашег Дома здравља су велики потенцијал - заједно стварамо нову вредност пружајући комплетну услугу својим корисницима, каже у разговору за “Глас” власник и директор Дома здравља “Здравље плус” Милан Теодоровић, медицински биохемичар, јер се рад, знање, истрајност и посвећеност увек исплате
Иако здравље држи високу позицију на листи личних приоритета, најчешће га постајемо свесни тек по губитку. Утолико је битнији избор онога коме поверамо бригу о свом здрављу. У жељи да својим пацијентима, стеченим у Биохемјској лабораторији “Здравље” током протеклих десет година, пружи адекватну и комплетну услугу, Шапчанин Милан Теодоровић, медицински биохемичар отворио је први приватни Дом здравља - „Здравље плус“. “Ово је начин да својом стваралачком енергијом, испуним своју визију у чијем средишту је пацијент“ каже Теодоровић, који је у родном граду приватни посао почео 2009. године. Тада је, после две године рада у Београду, отворио биохемијску лабораторију „Здравље“.
- Радио сам у једној великој лабораторији у Београду, где сам стекао прво радно искуство и много научио. Током студија немате појма шта уопште студирате, све док не почнете да радите, што сматрам невероватним. Кад уђете у систем, упознајете се са послом, апаратима, анализама, па сам тако и научио посао. Нико ме није терао, сам сам желео да учим, користио сваку прилику која ми је била дата, мада у систему то уме да буде тешко, јер нас систем не подстиче, углавном се усавршавате за једну активност – постајете мала карика, која представља део система. Ја сам се трудио да похватам све карике тог ланца, јер сам схватио да ја, доста ситан, у том великом систему нећу моћи да се изборим.
Тако је пала одлука да почне свој посао у Шапцу. Прву лабораторију “Здравље” отворио је од нешто уштеђевине и новца од продаје земље наслеђене од деде.
- Признајем да никад нисам имао сан да се уклопим у некакав велики систем, да тражим државни посао, већ имам неку стваралачку енергију. Хтео сам нешто да створим сам за себе, и то је онај дух који ме је вратио у Шабац. Сабирањем коцкица сам схватио да је Шабац средина у којој ће за мене многе ствари бити оствариве. Од првог дана сам се трудио да сваки пацијент који уђе у нашу лабораторију буде задовољан, да добије апсолутлно тачан налаз и у најкраћем временском року. Данас смо ми лабораторија која на нивоу целе Србије најбрже издаје резултате и којој људи верују. Пацијент је на првом месту, његов интерес, као и квалитет налаза и то је оно што нас покреће свих ових година – каже Теодоровић.
Посао је растао, па су у протеклој деценији лабораторије отворене и у Руми, Шиду, Сремској Митровици, Бијељини и Београду, а данас је у њима и педесетак запослених.
- Сваког дана је све више обавеза и проблема, али имате неку визију – мали системи више не опстају, дакле, морате да се ширите – повољнија вам је организација, одржавање апарата, па тек са већим бројем лабораторија имате могућност да будете конкурентни. Кад одете у другу средину не наиђете увек на најбољи пријем, али данас смо у тим срединама најјача лабораторија – доследност, добра организација, посвећеност послу и стално улагање у нове технологије су најважнији. Онда добијете поверење крајњег корисника да ће он за свој новац добити максимални квалитет, што ће допринети оздрављењу или постављању дијагнозе.
Због свега тога и из жеље да се пацијенту пружи комплетна услуга родила се идеја за отварањем Дома здравља.
- Дом здравља се наметнуо као потреба. Дијагностика је јако важна ствар, а лабораторија у процесу постављања дијагнозе игра веома важну улогу. Добра дијагностика је кључ успешног лечења. Наши пацијенти били су у ситуацији да имају почетну дијагнозу, а често нема затвореног круга у пружању услуге – имате дијагнозу, препознат проблем, а круг се мора затворити, како би се постигао крајњи циљ – оздрављење. Ми на овај начин некако затварамо тај круг у некој мери, па је овај Дом здравља природан след догађаја. Неке ствари иду неочекивано, попут воде која тече и увек пронађе свој пут. Нама се тај пут сам по себи отворио, јер, и када имате много проблема, који су често невидљиви окружењу, поента је да имате своју визију, дело, и да идете ка остварењу те визије, јер имате потребу да се све те ствари обједине, а ваш пацијент добија комплетну услугу и на најбољи могући начин реши свој проблем.
Није мала ствар направити приватни Дом здравља, “кад само погледате списак потребних ствари, могли бисте да одустанете...или да кренете у решавање једне по једне”, каже Теодоровић.
- Када, ипак, остварите тај циљ, који је изузетно захтеван и тежак, добијате неку нову енергију и уверење да у животу не треба гледати на препреке, већ само на крајњи циљ – све је на овом свету могуће. За мене лично највећа сатисфакција је то што свој стваралачки дух и енергију на овај начин у потпуности испуњавам, важно ми је да својим ангажовањем учиним да људи буду задовољни – и запослени и пацијенти... Није мала ствар имати 50 запослених, који имају своје породице, животе.. Сви ти људи су велики потенцијала, живе, раде, стварају... Заједно стварамо неку нову вредност и за заједницу и за себе, што је само по себи велики успех у времену у ком људи често кукају, постају инертни и апатични.. Неке ствари могу бити другачије, све је питање како гледате на ствари. Успех зависи и од окружења и услова, али ми креирамо свој свет и одређујемо циљеве и приоритете и моја сатисфакција је да другим људима покажем да визија, истрајност, рад и упорност могу да се исплате и да, уместо да кукају, често само треаба да почну да раде.
- Радио сам у једној великој лабораторији у Београду, где сам стекао прво радно искуство и много научио. Током студија немате појма шта уопште студирате, све док не почнете да радите, што сматрам невероватним. Кад уђете у систем, упознајете се са послом, апаратима, анализама, па сам тако и научио посао. Нико ме није терао, сам сам желео да учим, користио сваку прилику која ми је била дата, мада у систему то уме да буде тешко, јер нас систем не подстиче, углавном се усавршавате за једну активност – постајете мала карика, која представља део система. Ја сам се трудио да похватам све карике тог ланца, јер сам схватио да ја, доста ситан, у том великом систему нећу моћи да се изборим.
Тако је пала одлука да почне свој посао у Шапцу. Прву лабораторију “Здравље” отворио је од нешто уштеђевине и новца од продаје земље наслеђене од деде.
- Признајем да никад нисам имао сан да се уклопим у некакав велики систем, да тражим државни посао, већ имам неку стваралачку енергију. Хтео сам нешто да створим сам за себе, и то је онај дух који ме је вратио у Шабац. Сабирањем коцкица сам схватио да је Шабац средина у којој ће за мене многе ствари бити оствариве. Од првог дана сам се трудио да сваки пацијент који уђе у нашу лабораторију буде задовољан, да добије апсолутлно тачан налаз и у најкраћем временском року. Данас смо ми лабораторија која на нивоу целе Србије најбрже издаје резултате и којој људи верују. Пацијент је на првом месту, његов интерес, као и квалитет налаза и то је оно што нас покреће свих ових година – каже Теодоровић.
Посао је растао, па су у протеклој деценији лабораторије отворене и у Руми, Шиду, Сремској Митровици, Бијељини и Београду, а данас је у њима и педесетак запослених.
- Сваког дана је све више обавеза и проблема, али имате неку визију – мали системи више не опстају, дакле, морате да се ширите – повољнија вам је организација, одржавање апарата, па тек са већим бројем лабораторија имате могућност да будете конкурентни. Кад одете у другу средину не наиђете увек на најбољи пријем, али данас смо у тим срединама најјача лабораторија – доследност, добра организација, посвећеност послу и стално улагање у нове технологије су најважнији. Онда добијете поверење крајњег корисника да ће он за свој новац добити максимални квалитет, што ће допринети оздрављењу или постављању дијагнозе.
Због свега тога и из жеље да се пацијенту пружи комплетна услуга родила се идеја за отварањем Дома здравља.
- Дом здравља се наметнуо као потреба. Дијагностика је јако важна ствар, а лабораторија у процесу постављања дијагнозе игра веома важну улогу. Добра дијагностика је кључ успешног лечења. Наши пацијенти били су у ситуацији да имају почетну дијагнозу, а често нема затвореног круга у пружању услуге – имате дијагнозу, препознат проблем, а круг се мора затворити, како би се постигао крајњи циљ – оздрављење. Ми на овај начин некако затварамо тај круг у некој мери, па је овај Дом здравља природан след догађаја. Неке ствари иду неочекивано, попут воде која тече и увек пронађе свој пут. Нама се тај пут сам по себи отворио, јер, и када имате много проблема, који су често невидљиви окружењу, поента је да имате своју визију, дело, и да идете ка остварењу те визије, јер имате потребу да се све те ствари обједине, а ваш пацијент добија комплетну услугу и на најбољи могући начин реши свој проблем.
Није мала ствар направити приватни Дом здравља, “кад само погледате списак потребних ствари, могли бисте да одустанете...или да кренете у решавање једне по једне”, каже Теодоровић.
- Када, ипак, остварите тај циљ, који је изузетно захтеван и тежак, добијате неку нову енергију и уверење да у животу не треба гледати на препреке, већ само на крајњи циљ – све је на овом свету могуће. За мене лично највећа сатисфакција је то што свој стваралачки дух и енергију на овај начин у потпуности испуњавам, важно ми је да својим ангажовањем учиним да људи буду задовољни – и запослени и пацијенти... Није мала ствар имати 50 запослених, који имају своје породице, животе.. Сви ти људи су велики потенцијала, живе, раде, стварају... Заједно стварамо неку нову вредност и за заједницу и за себе, што је само по себи велики успех у времену у ком људи често кукају, постају инертни и апатични.. Неке ствари могу бити другачије, све је питање како гледате на ствари. Успех зависи и од окружења и услова, али ми креирамо свој свет и одређујемо циљеве и приоритете и моја сатисфакција је да другим људима покажем да визија, истрајност, рад и упорност могу да се исплате и да, уместо да кукају, често само треаба да почну да раде.
Најновији број
18. април 2024.
