ОДЛАЗАК КРАЉА НАРОДНЕ ПЕСМЕ ШАБАНА ШАУЛИЋА
У даљини чујем музику неку
„Као да је отишао један део мене. Као да је отишао члан моје породице. Верујем да се тако осећа велики део Шапчана. Изгубили смо великог човека, али и певача који је био легенда не само Шапца, Србије и бивше Југославије, него и европски и светски човек“, каже Лила Ахметовић, власник кафане. Делили смо се на Камењак и Малу. „Био је изврстан фудбалер и увек ме је побеђивао. Волео је да певуши, чак и док игра фудбал, али нико није слутио да ће постати певач“, прича Миле Савић бивши боксер. „Естрада је изгубила немерљиво благо. Имао је 50ак својих песама које није стигао да сними. Требао је да отпева и сними још много старих изворних песама. Тог дана је имао лет преко Беча до Београда, а не из Дизелдорфа. Међутим, тражио је од Гоце да му пребукира карту, да се што пре врати у Београд, јер је највише волео да се одмара код своје куће“, прича некадашњи директор „Гласа Подриња“ и „Радио Шапца“ Веља Милошевић.
Вест да је Краљ народне музике Шабан Шаулић трагично изгубио живот најгласније је одјекнула у Шапцу. Родбина, пријатељи, кумови, комшије, са неверицом су дочекали вест да га више неће видети, да су сви заједнички планови прекинути.
-Био сам му кум, сарадник и вечни пријатељ. Последњи пут смо се видели код Кола на Новом Београду. Њему је Шабан био кум и посветио му је песму „Коле пије“. Договарали смо се да одемо код њега у Крчедин. Тог викенда нисмо могли јер је Колу нешто искрсло и... прича некадашњи директор „Гласа Подриња“ и „Радио Шапца“ Велимир Милошевић, који је био Шабанов кум када се други пут венчао са својом супругом Гоцом.
Кафана „Код Лиле“ у шабачкој Мали била је једно од места на ком је певач почео своју каријеру, чега тада није био ни свестан, али и место ком се стално враћао када је постао велика звезда. Атмосфера у кафани суморна, сви са сузама у очима.
-Као да је отишао један део мене. Као да је отишао члан моје породице. Верујем да се тако осећа велики део Шапчана. Изгубили смо великог човека, али и певача који је био легенда не само Шапца, Србије и бивше Југославије, него и европски и светски човек, каже Лила Ахметовић, власник кафане и Шабанов пријатељ од детињства.
Пола века на естради
Пре неколико месеци Шабан је у Арени одржао концерт пред више од 20.000 људи и на тај начин обележио 50 година каријере. Те давне 1968 године донео је најважнију одлуку у животу, да ли ће постати певач или фудбалер. Памте га старији Шапчани као одличног фудбалера, ипак када је снимио прву песму било је јасно који ће бити његов пут.
-Упознао сам га кад је имао 10 година, заједно смо играли фудбал у дворишту „Вукове школе“. Делили смо се на Камењак и Малу. Био је изврстан фудбалер и увек ме је побеђивао. Волео је да певуши, чак и док игра фудбал, али нико није слутио да ће постати певач, прича Миле Савић бивши боксер, Шабанов друг из детињства.
Каже волео је да пева песме Недељка Билкића, Сафета Исовића и других народних певача тада популарних.
-Био је изузетан имитатор. Тада није био свестан свог гласа и талента који поседује. Овде су биле на четири ћошка четири кафане. Негде је морао почети. Не знам да ли је први пут овде запевао, али је овде проводио највише времена. Стриц Алија му је живео преко пута. Ја бих свирао клавир, а он је певао. Дочекивали смо јутра овде, сећа се Лила Ахметовић Шабанових дана пре популарности.
Присећа се и да је те, судбоносне 1968. године са музичарима из улице свирао у једном бифеу и да су га ту чули сарадници Будимира Буце Јовановића, композитора Радија Београд. Касније су дошли да га траже у један сат ноћу, да иде у Београд да га тамо чују. Из Београда се, каже, вратио са песмом „Дајте ми утјеху“. Сви су били поносни на њега, а кафана „Код Лиле“ препуна оних који су желели да чују песму.
Краљ је (не)крунисан
Поред Буце Јовановић огромне заслуге за певачев успех има Веља Милошевић који се борио од првог дана да Шабанов дар буде препознат и адекватно цењен.
-Наишли смо на страшан државни отпор јер се његов начин певања сматрао шундом. Имао сам добре односе са тадашњим директорима Продукције грамофонских плоча и морао сам да се борим са њима. Песма „Дођи да остаримо заједно“ је проглашена за шунд. Рекли су да шунд није ни текст песме, ни музика, ни аранжман, него његов начин певања. Тада је значајну улогу одиграо Сафет Исовић који је комисији рекао да је Шабан певач броје један, онда пет празних места па он, а после сви остали. Објаснио им је да Шабан једну песму може да отпева на пет начина, док он то не може. Шунд је тада опорезиван и његова прва плоча месец дана је опорезивана, а касније су то укинули, прича Веља Милошевић.
По његовом савету Шабан је чак две године ишао код стручњака да исправи дикцију са којом је имао проблем, да нико не би могао да му замери ни то.
Слава га није
променила
Старе пријатеље никада није заборавио. Код Лиле је долазио када год је проналазио времена. Миле Савић се одселио у Немачку, у Хановер, а са певачем се виђао сваки пут када је долазио да наступа у овом граду.
-Увек је проналази времена за мене и моју децу која су желела да га виде сваки пут када дође. Мој син га је прошле године посетио у Крчедину. Занимљиво је да су на његове концерте ишли и Немци. Они воле нашу народну музику. Шабан је био светска звезда, свуда је био познат. Његове песме певали су и Американци. Био је и текстописац, композитор. Он не може бити заборављен. Ја ћу га памтити пре свега по другарству, а онда по песмама, каже Миле Савић.
Шабан никада није одржао солистички концерт ван Беогада. Његов кум каже да је сматрао да има времена за то.
-Естрада је изгубила немерљиво благо. Имао је 50ак својих песама које није стигао да сними. Требао је да отпева и сними још много старих изворних песама. Тог дана је имао лет преко Беча до Београда, а не из Дизелдорфа. Међутим, тражио је од Гоце да му пребукира карту, да се што пре врати у Београд, јер је највише волео да се одмара код своје куће, прича Веља Милошевић.
Становници улице Авде Карабеговић покренули су петицију да ова улица понесе Шабаново име. Био би то мали начин да се одуже човеку који је Шабац и шабачку Малу прославио у свету.
25 “Распеваних
јесени” дружења
“Радио Шабац” и “Глас Подриња” 25 година су организовали фестивал Распевана јесен. Највеће музичке звезде бивше Југославије заједно са аматерима певали су по свим градовима некадашње земље, а финале је увек било у Шапцу. Певачима је била част да учествују, а многи и данас тврде да су им то била најлепша дружења.
-Турнеја је трајала три месеца. Сви смо ишли аутобусом. Пут је често био баш дуг. Када је био први пут са Гоцом на одмору на Канараским острвима Шабан је купио ручну томболу. Тиме смо прекраћивали време у аутобусу, па се дешавало да после много сати пута стигнемо до хотела и уместо да идемо да се одморимо ми и даље играмо томболу, сећа се Веља Милошевић.
Једна љубав за два брака
-Много је трошио и бацао паре док се није оженио. Плаћао је цехове за целу кафану. Говорио сам му да то не ради, не због пара, него зато што су људи незахвални и многи су то схватали на погрешан начин. Када се оженио много је радио. Чак и када није радио био је у кафани са друштвом. Гоца то више није могла да поднесе и развели су се на брзину. После десетак дана схватили су да не могу једно без другог и поново су се венчали, прича Веља Милошевић који им је тада био кум.
Каже да је Гоца била јако млада када је почела да се забавља са Шабаном и њен отац није хтео да чује за њега. Касније га је заволео и увек био на његовој страни.
-Био сам му кум, сарадник и вечни пријатељ. Последњи пут смо се видели код Кола на Новом Београду. Њему је Шабан био кум и посветио му је песму „Коле пије“. Договарали смо се да одемо код њега у Крчедин. Тог викенда нисмо могли јер је Колу нешто искрсло и... прича некадашњи директор „Гласа Подриња“ и „Радио Шапца“ Велимир Милошевић, који је био Шабанов кум када се други пут венчао са својом супругом Гоцом.
Кафана „Код Лиле“ у шабачкој Мали била је једно од места на ком је певач почео своју каријеру, чега тада није био ни свестан, али и место ком се стално враћао када је постао велика звезда. Атмосфера у кафани суморна, сви са сузама у очима.
-Као да је отишао један део мене. Као да је отишао члан моје породице. Верујем да се тако осећа велики део Шапчана. Изгубили смо великог човека, али и певача који је био легенда не само Шапца, Србије и бивше Југославије, него и европски и светски човек, каже Лила Ахметовић, власник кафане и Шабанов пријатељ од детињства.
Пола века на естради
Пре неколико месеци Шабан је у Арени одржао концерт пред више од 20.000 људи и на тај начин обележио 50 година каријере. Те давне 1968 године донео је најважнију одлуку у животу, да ли ће постати певач или фудбалер. Памте га старији Шапчани као одличног фудбалера, ипак када је снимио прву песму било је јасно који ће бити његов пут.
-Упознао сам га кад је имао 10 година, заједно смо играли фудбал у дворишту „Вукове школе“. Делили смо се на Камењак и Малу. Био је изврстан фудбалер и увек ме је побеђивао. Волео је да певуши, чак и док игра фудбал, али нико није слутио да ће постати певач, прича Миле Савић бивши боксер, Шабанов друг из детињства.
Каже волео је да пева песме Недељка Билкића, Сафета Исовића и других народних певача тада популарних.
-Био је изузетан имитатор. Тада није био свестан свог гласа и талента који поседује. Овде су биле на четири ћошка четири кафане. Негде је морао почети. Не знам да ли је први пут овде запевао, али је овде проводио највише времена. Стриц Алија му је живео преко пута. Ја бих свирао клавир, а он је певао. Дочекивали смо јутра овде, сећа се Лила Ахметовић Шабанових дана пре популарности.
Присећа се и да је те, судбоносне 1968. године са музичарима из улице свирао у једном бифеу и да су га ту чули сарадници Будимира Буце Јовановића, композитора Радија Београд. Касније су дошли да га траже у један сат ноћу, да иде у Београд да га тамо чују. Из Београда се, каже, вратио са песмом „Дајте ми утјеху“. Сви су били поносни на њега, а кафана „Код Лиле“ препуна оних који су желели да чују песму.
Краљ је (не)крунисан
Поред Буце Јовановић огромне заслуге за певачев успех има Веља Милошевић који се борио од првог дана да Шабанов дар буде препознат и адекватно цењен.
-Наишли смо на страшан државни отпор јер се његов начин певања сматрао шундом. Имао сам добре односе са тадашњим директорима Продукције грамофонских плоча и морао сам да се борим са њима. Песма „Дођи да остаримо заједно“ је проглашена за шунд. Рекли су да шунд није ни текст песме, ни музика, ни аранжман, него његов начин певања. Тада је значајну улогу одиграо Сафет Исовић који је комисији рекао да је Шабан певач броје један, онда пет празних места па он, а после сви остали. Објаснио им је да Шабан једну песму може да отпева на пет начина, док он то не може. Шунд је тада опорезиван и његова прва плоча месец дана је опорезивана, а касније су то укинули, прича Веља Милошевић.
По његовом савету Шабан је чак две године ишао код стручњака да исправи дикцију са којом је имао проблем, да нико не би могао да му замери ни то.
Слава га није
променила
Старе пријатеље никада није заборавио. Код Лиле је долазио када год је проналазио времена. Миле Савић се одселио у Немачку, у Хановер, а са певачем се виђао сваки пут када је долазио да наступа у овом граду.
-Увек је проналази времена за мене и моју децу која су желела да га виде сваки пут када дође. Мој син га је прошле године посетио у Крчедину. Занимљиво је да су на његове концерте ишли и Немци. Они воле нашу народну музику. Шабан је био светска звезда, свуда је био познат. Његове песме певали су и Американци. Био је и текстописац, композитор. Он не може бити заборављен. Ја ћу га памтити пре свега по другарству, а онда по песмама, каже Миле Савић.
Шабан никада није одржао солистички концерт ван Беогада. Његов кум каже да је сматрао да има времена за то.
-Естрада је изгубила немерљиво благо. Имао је 50ак својих песама које није стигао да сними. Требао је да отпева и сними још много старих изворних песама. Тог дана је имао лет преко Беча до Београда, а не из Дизелдорфа. Међутим, тражио је од Гоце да му пребукира карту, да се што пре врати у Београд, јер је највише волео да се одмара код своје куће, прича Веља Милошевић.
Становници улице Авде Карабеговић покренули су петицију да ова улица понесе Шабаново име. Био би то мали начин да се одуже човеку који је Шабац и шабачку Малу прославио у свету.
јесени” дружења
“Радио Шабац” и “Глас Подриња” 25 година су организовали фестивал Распевана јесен. Највеће музичке звезде бивше Југославије заједно са аматерима певали су по свим градовима некадашње земље, а финале је увек било у Шапцу. Певачима је била част да учествују, а многи и данас тврде да су им то била најлепша дружења.
-Турнеја је трајала три месеца. Сви смо ишли аутобусом. Пут је често био баш дуг. Када је био први пут са Гоцом на одмору на Канараским острвима Шабан је купио ручну томболу. Тиме смо прекраћивали време у аутобусу, па се дешавало да после много сати пута стигнемо до хотела и уместо да идемо да се одморимо ми и даље играмо томболу, сећа се Веља Милошевић.
-Много је трошио и бацао паре док се није оженио. Плаћао је цехове за целу кафану. Говорио сам му да то не ради, не због пара, него зато што су људи незахвални и многи су то схватали на погрешан начин. Када се оженио много је радио. Чак и када није радио био је у кафани са друштвом. Гоца то више није могла да поднесе и развели су се на брзину. После десетак дана схватили су да не могу једно без другог и поново су се венчали, прича Веља Милошевић који им је тада био кум.
Каже да је Гоца била јако млада када је почела да се забавља са Шабаном и њен отац није хтео да чује за њега. Касније га је заволео и увек био на његовој страни.
М. МИЈАИЛОВИЋ
Најновији број
18. април 2024.
