Инфо

21. фебруар 2019.21. феб 2019.
ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ ДРИНУ КАКО ТЕЧЕ
ДР ДРАГАН ДИКОСАВЉЕВИЋ ОДЛАЗИ У ПЕНЗИЈУ

ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ ДРИНУ КАКО ТЕЧЕ

Образовање није довољно. Шта више, тек кроз рад са пацијентима, лекар постаје оно што би требало да буде. Нећу одустати од свог посла ни као пензионер, радо ћу саслушати и посаветовати своје пацијенткиње. Ових дана сређујем плац и правим планове за викендицу на Дрини, коју, уз „Звезду“ и своју породицу, највише волим
Намеравали смо да са др Драганом Дикосављевићем урадимо причу на једну „мирну“ тему о климактеријуму, када нас је затекла вест да иде у пензију. Нисмо само ми били непријатно изненађени, него све пацијенткиње које су у густим редовима чекале да их позову у његову ординацију у Дому здравља „Др Драга Љочић“.
Др Дикосављевић рођен је на дан Светог Луке, заштитника његове породице, шездесет четврте, у Прњавору. На питање да ли му је животни сан био да буде лекар (били смо убеђени да јесте с обзиром да није много таквих као што је он) одговорио је да је то најпре била жеља његове мајке. До трећег разреда средње школе, у време усмереног образовања, двоумио се да ли да буде програмер или лекар. После две године школовања у Економској, уписао је програмерски смер у Гимназији, где је провео само један дан. „Пребацио“ се у „Зелену“ школу зато што је потреба да помаже људима била јача од „посла будућности“. Питали смо га колико су студије медицине оправдале његова очекивања.
- Студије обучавају будуће лекаре, припремају их за посао за који су се определили, али недовољно. Тек кроз рад са пацијентима лекар постаје оно што би требало да буде. Образовање није довољно. Шта више, сматрам да би било неопходно урадити психолошку профилизацију будућих лекара. Јако је важно да човек воли тај посао и да му је посвећен, да искрено жели да помогне људима. Факултет може свако да заврши, али то не значи да свако заслужује да буде лекар.
- Лекар би требало да буде човек који воли људе?
- То је најважније, јер онда тражи начин како да помогне било коме, а не само оном који може да му узврати на други начин. Мене никад није интересовало ко је ко, помогао сам коме год сам могао. Нећу одустати од тога ни као пензионер. Моје пацијенткиње могу да ме позову када имају неки проблем, радо ћу их саслушати и посаветовати.
Желео је да специјализира гинекологију највише због жеље да порађа труднице. Рађање деце је, каже, најлепше у његовом послу. После специјализације, радио је неколико година као гинеколог у Дому здравља у Прњавору, а потом (од 2009) у Служби за заштиту здравља жена у Дому здравља у Шапцу. У јуну, пре две године, имао је мождани удар после чега се месецима опорављао. Поново је почео да ради, али му је било пренапорно и лекарска комисија је донела одлуку да иде у инвалидску пензију.
- Како замишљате свој пензионерски живот?
- Да се што више крећем, дружим са људима, да оно што сам радио до сада радим и даље и, оно што је најважније, да живим на Дрини. Ових дана са другаром сређујем плац и правим викендицу коју сам целог живота желео. Волим да пецам, мада не претерано. Највише волим да гледам Дрину како тече.
Дика, како га зову пријатељи, највише воли Дрину, „Звезду“ и своју породицу. У браку са супругом Драганом, учитељицом, има две кћери. Старија, Катарина, студенткиња је педагогије са просеком 9.6, а млађа, Марија, четврти је разред Медицинске школе (смер физиотерапеут).
- Кћерке су кренуле очевим стопама?
- Не у потпуности. Каћа је под мојим утицајем одустала од медицине. За жене је то напорна професија. Интензивно учи немачки језик зато што намерава да, као и већина младих, оде из земље кад заврши факултет.
Ово је болно место свих родитеља студената који саветују својој деци да оду одавде, иако памте стихове да их „ Сунце туђег неба/ неће гријат ко што ово грије“. Будимо реални. Од нечега се мора и живети.
- Волео бих да ова земља постане таква да деца могу срећно у њој да живе. И да их ми, родитељи, не будемо жељни. Надам се да ће тако и бити, мада сумњам. Парадоксално је, знам.
Но, нећемо на горком месту да завршимо ову причу. Кога год смо питали за мишљење о доктору Дики, сви су реаговали слично – прафи лаф, добар човек, изузетан лекар, брижан и посвећен пацијентима... „Јел могуће да Вас сви воле?“, питали смо га. „Има и оних који ме не воле“, одговорио нам је. Таквих увек има.
ОЛИЧЕЊЕ ЧЕСТИТОСТИ
Др Драган Дикосављевић, гинеколог, свима познат као др Дика, одлази нам у инвалидску пензију. У своје и име запослених Дома здравља
"Др Драга Љочић" изражавам велико задивољство и част што сам имала прилику да га упознам, да сарађујем са тако изузетним лекаром, а пре свега добрим човеком. Доктор Драган је оличење честитости, искрености, пример добре сарадње, како са својим колегама тако и са пацијенткињама.
Увек насмејан, љубазан,спреман за шалу, радо је излазио у сусрет пацијенткињама из родног Прњавора, Шапца и шире околине. О томе сведочи велика картотека коју је имао. Желим му, да у новој фази живота, проживи што више лепих тренутака. Врата Дома здравља „Др Драга Љочић“ биће увек отворена за њега и његову породицу.
(Др Јасмина Станковић, директорка
Дома здравља “Др Драга Љочић“)

НАШ ДОКТОР ДИКА
„Здравље је највеће богатство“, а када о вашем здрављу брине доктор кога с правом можете назвати пријатељем, онда је богатство још веће. Искрен, вредан, пажљив, одговоран, професионалан у сваком погледу, уз то духовит, шармантан на себи својствен начин , „лафчина“ од човека... Увек је ту за нас, без обзира да ли је на послу, или код куће. Код њега нема дилеме - пацијент је на првом месту.
Поред тога, спојила нас је и заједничка љубав према спорту, па нас двоје као ,,Звездаши,, увек имамо о чему да проћаскамо.
Дивно је што исто мисле и моје колегинице које су га изабрале као свог лекара, моја ћерка такође, њене другарице…. Од миља га зовемо „Наш доктор Дика“.
(Тања Илић, спортски новинар)
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa