Инфо

28. фебруар 2019.28. феб 2019.
Кривина у огледалу

Лаж

Колико год се трудили да нас убеде да су грађански протести небитни и да је опозиција непостојећа, нешто ипак говори да није баш тако. Из петних жила се упињу, свакодневно, из сата у сат, да своје бирачко тело додатно мобилишу и убеде да их ти протести не занимају, да је све то политика пропалих политичара, да са њима нема преговора.
И онда немају куд него наврат нанос измисле кампању у сред протеста под називом „Будућност Србије“. Шпарта овај политички циркус по нашој лепој Србији. Кажу да партија нема везе са тим. Председници општина и градоначелници, такође. А, ето видите, у Шапцу је Будућност Србије заказала секретарица градског одбора, односно повереништва, Српске напредне странке, не кабинет председника Србије. И још у пријави најавила очекиваних 10.000 људи плус ватромет на крају. Није им, изгледа, било до ватромета, нешто се изјаловило.
Ево сада су, ти велики магови који мисле само о томе да пеглају имиџ Прворођеног, у Теразијском тунелу видели напад на раднике Градске чистоће. Не само да су видели, већ су и пустили снимак где се то - не види. Лично они, не неко други. На том снимку се види како се поједини демонстранти враћају у тунел, прозивају раднике што скидају налепнице са зидова тунела и снимају их мобилним телефонима. Од првог до последњег представника власти у Србији, укључујући и најпознатијег српског дезертера Александра Вулина, сви су тај догађај коментарисали као линч и насиље, само је недостајало силовање.
Осудили су напад на раднике, њихово пребијање, лепљење налепница по њиховим јакнама, иако се јасно види да је једино облепљен налепницама био камион.
„Пребијени“ радници градске чистоће лакше су поднели своје жртвовање чињеницом да су постали нови чланови Пинковог сазвежђа. Пружена им је сва пажња и нега, чак их је угостио и Сарапа који се забезекнуо монстуозношћу кукавичких напада разуларене опозиционе руље на раднике који су само испуњавали нечије наређење. Пет минута славе. Проблем је што је то сазвежђе препуно и ту се не задржава много. Они ће сутра већ испуњавати неко друго наређење, нико се овога неће ни сећати. Чак ће и Вулин прећи на другу тему.
Зашто је потребна толика количина лажи? Вероватно зато што се тако без по муке остаје на власти. Истина је у Србији постала заробљена оног тренутка када се Прворођени, ресетовао, самоинсталирао и самопокренуо у српског Месију. Климоглавци су то једва дочели свесни да своје мизерне животне улоге могу да унапреде из епизодних у мало значајније под условом да тог истог Месију непоколебљиво прате, слушају и служе му. Када се те две ствари укомпонују све је могуће, па чак и да опстајете на површини са толиким лажима. Кажу психијатри да је највећи степен лажи тај када почнете сами да верујете у њих. Живите у толико искривљеној свести да верујете да је могуће скувати џем на смедеревцу који ради на ваздух. Да бисте се уверили у то, ви ћете чак и осетити пару и мирис тог џема ако се сагнете и помиришете садржај шерпе на том смедеревцу. Осетиће и ови што се не скидају са Пинка, далеко догура тај мирис.
Сваки режим који се заснивао на лажима пропао је на такав начин да се по лошем изучавао у политичкој историји. Тако ће бити и са овим, нема сумње. Друго је питање када. То много зависи и од нас самих и од наше спремност, али и храброст да му се супротставимо. Страх се увукао у наше људе. Постали смо кукавице, што је и очекивано када су нам највеће кукавице на власти. Човек који има потребу да себе велича и додељује самом себи улогу лава дефинитивно има неки проблем. Проблем имају и они који верују у то да је он лав. Просто је немогуће да ти Срби, који су зачети у радикалској стерилној атмосфери, сада су људи којима ништа није страно зарад опстанка на власти. Нико се од њих није узбудио када су рекли да ће председника Србије да обесе када се врати са церемоније потписивања Споразума о придруживању са ЕУ. Сећате се тога? Сада им смета када неки лудак на протесте донесе макету вешала направљену од пластичних цеви које се користе за „ве це“ шољу.
Све изврну и онда данима обрађују бесомучном злоупотребом медија. А, народ то гледа, упија, трпи. Упитао бих све њих овог тренутка - где се изгуби „највећи издајник српског народа и убица“ Саша Јанковић? Зашто га нико више не спомиње? Можда зато што више није у политици, није битан. Јасно је да су грађански протести, али и српска опозиција, веома битни и да веома угрожавају актуелни режим, јер да нису, имали би судбину Саше Јанковића. Нико их не би спомињао, нико их не би вређао, нико се не би бавио њима. Овако, јасно је да их много боли.
Ненад Кулачин

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa