Инфо

28. фебруар 2019.28. феб 2019.
Када је време за логопеда
Јована Јовановић - логопед Дома здравља „Др Драга Љочић“

Када је време за логопеда

Развој говора детета почиње од самог рођења. Комуникација се остварује кроз додир, пољубац, шапат. Гледање цртаних филмова на страном језику лоше утиче. Родитељи треба да обрате пажњу на психомоторни развој детета. Читање прича пред спавање делотворно утиче на мозак
Прва изговорена реч детета доноси велику радост родитељима и породици. Ипак, статистика бележи раст броја малишана који не проговоре у предвиђеном узрасту, што може да буде веома стресно и фрустрирајуће за породицу. Иако се деца разликују у свом психомоторном развоју, не можемо генерализовати. Када прва реч закасни или изостане, родитељи се често нађу у дилеми да ли треба да се обрате за помоћ стручној особи. Логопед Дома здравља „Др Драга Љочић“ Јована Јовановић разјашњава најчешћа питања у вези са говором детета.

Како изгледа правилан језичко-говорни развој детета?
- Сваки узраст има своје нормативе. Важно је да родитељи схвате како развој говора детета почиње од самог рођења. Прво кроз плач, потом следи гукање, брбљање, а са годину дана и прва реч. Комуникација са дететом остварује се кроз додир, пољубац, песмицу и шапат. Потребно је да држе бебу у наручју, да јој говоре и када обављају активности као што су купање, преповијање, храњење, јер се и тада говор развија. Негде са годину дана дете изговара прву реч. Када је у питању нормалан развој, прву реч са значењем добије између дeветог и дванаестог месеца. Она подразумева да када види маму, изговори „мама“, што је другачије од усложњавања слогова „ма-ма“ или „ба-ба“. Када неко покаже на мајку да оно погледа у том правцу, покаже прстићем и позове је. Са 18 месеци се богати речник. Узраст од две године је период када може самостално да састави реченицу. Говор се затим усложњава. Са три године би требало да буде потпуно развијен, а са четири граматички исправан, док са пет година је потребно да артикулација буде развијена, што значи да гласове артикулише као одрастао човек. Иако постоје одређени нормативи, свако правило има и своје изузетке. Дете има право да говор не развије до треће године, а да у основи свега не буде неки патолошки разлог, него физиолошко кашњење, које ће одређеним смерницама и стимулацијом говорно-језичког развоја довести до резултата.

Догађа се да дете изговара речи које више подсећају на неки страни језик.
-То су такозвани неологизми, речи које немају препознатљиво значење и потребно је обратити пажњу. Дешава се да фаза брбљања и неразговетног говора буде само развојна фаза, али свакако треба обратити пажњу на друге факторе. Нека деца формирају изразе за појмове који немају везе са реалним називом и временом се то губи. Такође, потребно је испратити да ли је исти неологизам увек везан за исти појам.

У којој мери савремене технологије утичу на развој говора?
- За кашњење у говору делом је „одговорна“ и модерна технологија, јер дете већ са две године користи таблет или мобилни телефон. Још један проблем је то што се са децом мало комуницира. Због начина живота родитељи су заузети, недостаје им времена. Ипак, то није разлог да савремене технологије буду саставни део свакодневице, од најранијег узраста. Студије су показале да гледање цртаних филмова на страном језику лоше утиче на децу. Не можемо говорити генерално. Нека деца одреагују, нека не, али свакако нема позитиван утицај на развој говора. Она која су пратила садржаје на руском или енглеском усвојила су их као матерње. Може бити проблематично то што су родитељи поносни када дете проговори на неком од страних језика. Сматрају да је то одлика интелигенције, што у принципу није истина. Са нашег становишта то је разлог за рану интервенцију. Саветујемо да деца не буду изложена цртаним филмовима, посебно не на страном језику, док не савладају матерњи.

Ваша препорука родитељима када примете да се говор детета не развија правилно?
-Уколико примете да се говор детета не развија, а обично примете, да се јаве педијатру или дођу директно у Развојно саветовалиште Дома здравља, како би се консултовали са нама. За дете са две године, највећи проблем није уколико изостане говор. Потребно је обратити пажњу на психомоторни развој и да ли се по свим другим нормама развија као вршњаци, како реагује на околину, начин на који се игра, да ли се одазива, да ли чује? Све то треба испратити. Уколико дете до друге године не проговори, препоручујем да посете логопеда. Саветујемо да се дете укључи у вршњачку групу, јер вртић благотворно делује на говорно-језички развој и социјализацију. Приметимо разлику између деце која иду у вртић и оне који не иду. Графомоторика, социјални развој, комуникација је развијенија. Неки родитељи сматрају да ће доласком код нас дете бити етикетирано и имати дијагнозу годинама. Предност је што постоје логопеди, психолози који раде приватно, тако да се неки родитељи лакше одлуче да оду код њих. Важно је да помогну свом детету и да се проблем, уколико постоји, реши на време.

Када се дете први пут сусретне са логопедом?
-Први сусрет са логопедом је на обавезном систематском прегледу у четвртој години, када правило тече говорно-језички развој. Углавном су деца у том узрасту социјално и емотивно зрела и можемо да сарађујемо. Деца која не проговоре између 18. и 24. месеца долазе први пут код нас. Кроз игру се упознајемо и радимо. До четврте године детектујемо проблем. Лакше је суочити се са проблемом тада, него касније када постане комплекснији. Испитујемо артикулацију код деце пред полазак у школу. Од тога да ли је правилна зависи како ће дете касније читати и писати. Уколико не изговара све гласове, или их замењује то се касније одрази на постигнућа у школи. Препорука је да их раније доведу, јер у периоду систематских прегледа повећан је број и не могу одмах да буду укључена у третман.

На који начин родитељи могу да утичу на говорно-језички развој малишана?
- Играње са децом је најбољи начин. Играчке као што су коцке су веома добре, развијају моторику. Одлазак у природу како би била активна и да се друже са вршњацима. Препоручљиво је да се врте у круг, скачу, истражују свет око себе. Једноставно да буду деца. Читање прича пред спавање је делотворно, умирујуће за дете које складишти више информација него када је у покрету. Рад са децом је веома важан. Без обзира на то какав је у предшколским установама. Није потребно да науче читање и писање, али је наопходно да се упознају са словима, усвоје почетну синтезу и анализу говора. То се постиже кроз игру (На слово на слово). Биће им лакше уколико буду имали формирану основу за савладавање школских задатака. Данас је програм опширан и деца са одређеним проблемима не могу то да постигну, што утиче на њихово самопоуздање.

Према истаживањима 60 одсто деце има потешкоће у говору.
-Пре 15 година у току дана троје до петоро деце долазило је код нас на преглед или третман. Данас између 13 и 18. Забрињавајуће је да најлакши облик говорно-језичког поремећаја, односно лоша артикулација, уједно је и најређи. Више је аутистичне деце и то је глобални проблем, не само код нас. Забележен је и већи број малишана која имају проблем са муцањем. Оно може бити физиолошко и јавља се у најранијем узрасту. Дешава се да изненада и престане, као што је и настало. Што се тиче правог муцања, за то нема лека. Психолози и логопеди особу која муца обучавају како да се понаша у одређеним ситуацијама и свој говор да усмери. То је једна велика самоконтрола и захтева посебне технике дисања. Стање које може да се смири. У основи је најчешће психолошки проблем.
М. Живановић

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa