Микроби из носа на прстима

Стручни аспект посете председника Србије Александра Вучића Институту за мајку и дете у Београду, шетња са сарадницима и новинарима по одељењима, а посебно сликање у стерилном блоку исте установе здравља, изазивају различите коментаре у јавности. Угледни епидемиолог у пензији, који се овим послом дуго и успешно бавио у бившој држави ( СФРЈ ) и Кувајту. Носилац више признања, писац уџбеника, монографија, чланака у научним часописима и другим публикацијама, на почетку разговора за свој омиљени завичајни лист “Глас Подриња”, каже да оболелу децу у стерилном блоку угрожавају и релативно безазлене клице. Све што имамо у носу, а то је раскошна палета микроба, налази се на нашим прстима и одећи - највише у пределу око дугмади и џепова, а најмање између плећки, управо у делу који је Вучић скоро једино заштитио својим ландраво набаченим мантилом.
На опаску да су дечак и његова мајка тражили да се сликају са председником, Радовановић коментарише: “Шта би било да су хтели да се с председником провозају у трамвају? А, како су унапред могли да изразе жељу, кад су били у строгој изолацији? Председника су видели тек кад је хрупио у њихову собу, мимо очекивања ( сетите се директоровог крика “Нећемо улазити”). Уз то на оргиналном снимку се није чула никаква молба. Немојмо ни коментарисати накнадне снимке, на којима се не чује директорово упозорење, а уместо тога Вучић гласно напомиње како ће ставити маску. Узгред, кад је једном стави, као што му је, додуше навлаш, наместио директор на почетку посете, маска се не навлачи поново, већ се баца. Посебно је дегутантан онај сладуњави аудиовизуелни уградак у којем нека тета сугерише малом Златану да он тражи сусрет с председником зато што га воли”, истиче Радовановић.
Посебно је симптоматично што високо позиционирани лекари у хијерархији власти ( министар здравља и градоначелник Београда) нису спречили Вучића да зађе у стерилни блок.
- Управо овај пример открива колико смо “забраздили”. У роману Антонија Исаковића “Господар и слуге”, описан је систем владавине у којем су чак и Кардељ и Ранковић само обичне слуге. На делу је “феномен бициклисте”-погни се и гази. Министар Лончар је рекао да деци у стерилном блоку треба пружити задовољство да сретну председника јер су озбиљно болесни и питање је да ли ће преживети. Сигурно се и сам министар стиди те своје изјаве. Порука је да су деца оболела од рака крвотворних органа већ прежаљена и да им треба још само испунити последњу жељу. Она данас код нас преживљавају у више од 70 одсто случајева, наравно под условом да су у изолацији. А зар мислите да је детету од 3, 4 године најважније у животу да сретне председника за кога и не зна, додаје Радовановић, посебно поносан што је сврстан у “лажну елиту”, коју како наглашава чине најчеститији грађани ове земље.