Инфо

28. фебруар 2019.28. феб 2019.
Мина Ступар - професор Школе примењених уметности

Живот је уметност

Десет одсто успеха чини таленат, преостало је рад. Граница између предавача и уметника је невидљива. Примарни задатак је развијати аутентичност ученика. Рад у мањим групама је предност
Подучавати и пренети своје знање није нимало лак задатак. Посебну тежину носи улога професора у школи која својом суштином тежи развијању креативности и индивидуалности ђака више него стандардном екс катедра подучавању. Са тим специфичним изазовом у Школи примењених уметности, свакодневно се суочава Мина Ступар, професор практичне наставе на образовном профилу Грнчар. Уметнички порив је водио кроз школовање, а у стваралаштву је спојила љубав и професију.
Како је бити професор у школи која негује индивидуалност?
Поседујете слободу да се бавите оним за шта се школујете, а истовремено не зависите само од продаје уметничких дела. Када је у питању подучавање и посао професора/педагога, ту се неко пронађе, или не. Пре свега, потребно је да имате отворен, коректан однос према ученицима. У периоду студирања нисам размишљала да ли ћу се бавити овим послом, али сам се пронашла баш ту.
Колико труд утиче на ученичка постигнућа?
-Често су ми говорили да је 10 одсто таленат, преостало рад. То ме је раније помало и нервирало, а сада сматрам да је истина. Свако ко има довољно развијену перцепцију може приметити разлику између онога што је нацртао и онога што жели да буде на папиру или платну. Уз труд и рад потребна су и велика одрицања, нарочито када су у питању млади који желе да се баве уметношћу.
Интерактивне радионице су прилика да се деца упознају са другачијим видом едукације, сазнају нешто ново и опробају се у изради уметничких дела.
-Недавно смо у Центру за стручно усавршавање имали зимску школицу. Деца су имала прилику да науче процес израде керамичког предмета од почетка до завршне фазе. На крају смо их сачували, како би полазници имали успомену на радионице. Радили смо са старијим основцима. Они поседују потребну снагу и развијену моторику. Осим снаге, потребно је добро познавати технику израде керамике. За млађе узрасте реализоване су креативне радионице на којим се више играмо. Прва импресија деце при сусрету са грнчарским точком је невероватна. Осмех који вам измаме је непроцењив.
Понекад је тешко одредити када нестаје строга подела на улоге професор-ученик, а када тај однос добије обрисе сарадње и размене идеја два уметника.
Не постоји јасна граница када дајемо себе као уметници, а када смо само професори. „Дала“ сам много идеја. Када видите да ученици поседују таленат и жељу, носе то у себи, али им је потребно мало подстрека и ви сте инспирисани на помогнете. Уз ситан наговештај идеја оживи и добије финални облик.
Школа примењених уметности, услед карактеристичног приступа негује специфичан однос према раду са ученицима. Настава у мањим групама је предност.
Подучавам децу која желе да уче и занима их уметност. Можда је то и предност, јер су изабрали свој професионални пут. Када је практична настава у питању то су мање групе од седам ђака којима заиста могу да се посветим. Настава је индивидуализована. Сваки од ученика, иако често стварају исти рад, има свој сензибилитет и нешто јединствено, а то је оно што морамо да испратимо. Подстичемо како би се кроз аутентичност исказали на најбољи начин. Школа учествује у програму инклузије. Тренд је да школе имају све мање ђака, али ми увек испунимо предвиђену квоту. У марту организујемо и бесплатну припремну наставу за будуће ученике.
Прва љубав
Мој живот и све око мене је уметност. У средњој школи сам била смер Позлатар-иконописац. То је моја прва љубав, први озбиљан контакт са уметношћу, те ми и данас израда икона доноси мир. Оаза у коју се склоним, потпуно искључим. Радим за себе, препустим се и инспирација сама дође.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa