О ОБНОВИ РЕГИСТРАЦИЈЕ И ПОДСТИЦАЈИМА У ПОЉОПРИВРЕДИ

Недавно је коцељевачка општина организовала едукацију за пољопривредне произвођаче а о обнови регистрације газдинстава и подстицајима у пољопривреди и руралном развоју говорили су страчњаци из Пољопривредне саветодавне службе Шабац.
Са изменама правилника око 60-ак присутних пољопривредника упознала је Мирјана Милошевић која је истакла да се најновија промена односи на изостанак конкретног рока за обнову регистрације али ће она бити обавезна само уколико дође до неких промена података на газдинству. Према њеним речима то ће подразумевати промене уписаних података које се односе на земљишни фонд, основ коришћења земљишта или фонд животиња што не подразумева промену у броју већ у врсти животиња. У овим околностима правилник предвиђа обавезну обнову регистрације газдинстава у року од 30 дана од дана настанка промена.
Пољопривредници који то не учине ризикују одређивање пасивног статуса газдинства у трајању од годину дана.
–Такође, ако се утврди да нису пријављене све парцеле, ако фактичко стање на терену не одговара подацима уписаним у регистар, укључујући врсту биљне производње, односно ако су пријавили неистините податке у захтеву за упис у регистар и у захтеву за коришћење подстицаја, одређује се пасиван статус у оквиру којег се не може користити ни један подстицај у пољопривреди- истакла је Милошевићева и додала да су износи подстицаја за биљну производњу као и претходне године четири хиљаде динара по хектару, а да једно газдинство може да оствари подстицај за максимално 20 хектара обрадивог пољопривредног земљишта.
Говорећи о недоумицама произвођача и подстицајима у сточарству Марина Гачић је напоменула да су све врсте подстицаја остале исте као и претходних година, али су се променили износи и донекле услови.
–Прва недоумица је била да ли ће јунад која су продата од 1.октобра, значи у претходном кварталу, имати право на подстицај од 15 хиљада. Хоће, јер све оно што сте продали од тог датума прошле године па продате до 30. јуна ове године, субвенције ће бити 15 хиљада динара по грлу. Међутим, главна промена која је страшна јесте да је прописано да морате да имате минимум три грла по захтеву што ће велики број пољопривредника оставити без подстицаја- оценила је Гачић.
Према речима Дарка Симића из Пољопривредне стручне службе Шабац, највећи проблем коцељевачких пољопривредника јесте кисело земљиште због којег је принос на пољима низак. Он је указао на неопходност лечења и на начине који су јефтини уколико сељаци користе оно што имају у окружењу.
–Ваше биљке су гладне а оно што сте уложили не враћа вам се кроз принос. Да бисте излечили земљиште потребно је 3-4 тоне калцијум карбоната из Јазовника ситног који је у ринфузи три пута јефтнији од оног спакованог и то вам није далеко. Мање од четири хиљаде динара је потребно да излечите хектар њиве за наредних десет година. Осим овога, суочавате се са још једним проблем који се јавио 2014. године. Реално имате само 20-30 центиметара активне површине, а испод тога је бетон. Зато је потребно радити подривање и у воћарском, али и у ратарском делу- објаснио је Симић.
Пољопривредници су овом приликом указали на тежак положај сељака у Србији, на чињеницу да село стари, а да би држава морала да још активнијим мерама утиче на производњу, омогући јефтинију сетву, повољније гориво. Кажу да је цена ђубрива иста код нас као у Немачкој али су њихови производи неколико пута скупљи. Једна од пољопривредница је подсетила да на селу нема ко да ради а да омладина одлази у градове да ради у фабрикама јер на селу не види никакву перспективу.