ПРИХРАНА ПШЕНИЦЕ
Узорковање земљишта и важност Н-мин метода
Узимање узорка земљишта врши се сваке четврте или пете године на дубини 0-30 цм за ратарске и повртарске биљне врсте док, се код воћа и винограда узима и дубина 30-60 цм
Садржај хранива у земљишту подложан је променама. Брзина промене количине хранљивих материја зависи од типа земљишта, начина коришћења, периода године, биљне врсте, климатских услова, својстава хранљивог елемента. Највеће и најбрже промене дешавају се на земљиштима која се користе у процесу пољопривредне производње. Биљке у току вегетације усвајају хранљиве материје из земљишта, што доводи до брзе промене њиховог садржаја.
Хранљиви елементи се не усвајају из земљишта у истим количинама. Највише се из земљишта усвајају азот, фосфор и калијум. Њихов садржај самим тим, највише је подложан променама због чега највећу пажњу треба посветити управо њиховој провери. Начин утврђивања садржаја наведених хранљивих елемента мора бити прилагођен времену употребе ђубрива и особинама наведених хранљивих елемената. Контролом плодности одређује се садржај лако приступачног фосфора и калијума у периоду након скидања усева пошто се ова два хранљива елемента споро крећу кроз земљиште (5-10 цм годишње), а узимање узорка земљишта врши се сваке четврте или пете године на дубини 0-30 цм за ратарске и повртарске биљне врсте док се код воћа и винограда узима и дубина 30-60 цм.
Садржај приступачног азота утврђује се на основу Н-мин методе. Узимање узорака земљишта за потребе Н-мин методе представља једну од најзначајнијих мера правилне примене Н ђубрива. Узимање узорака врши се сваке године због велике мобилности азота у земљишту и његовог великог утицаја у формирању приноса. Од тога како и када је узорак земљишта узет, у великој мери зависи поузданост добијених резултата, а самим тим и исправност донетих закључака, односно препорука за примену Н ђубрива.
При одређивању количине лако приступачног азота за потребе Н-мин методе узорци земљишта се узимају крајем зиме почетком пролећа:
• За пшеницу - што раније у фебруару-марту (могуће и у јануару)
• За шећерну репу у 3. декади фебруара и 1. декади марта
• За кукуруз и сунцокрет у 3. декади марта и 1. декади априла месеца
Узорци морају бити узети најкасније 7 дана пре примене Н ђубрива. Овај период је неопходан да би се урадиле анализе земљишта и дала препорука.
Узорци земљишта за потребе Н-мин методе у ратарској производњи узимају се са дубине 0-30 цм, 30-60 цм и 60-90 цм код озимих стрнина, док је код јарих окопавина потребан и слој земљишта 90-120 цм. За јаре стрнине дубина узимања узорака земљишта је 0-30 цм и 30-60цм. Због велике мобилности азота узимање узорака земљишта са веће дубине је неопходно, како би се стекла права слика о количини овог хранљивог елемента у земљишту по слојевима. Принос гајених ратарских биљних врста у великој мери зависи од распореда Н по дубини земљишног профила.
Хранљиви елементи се не усвајају из земљишта у истим количинама. Највише се из земљишта усвајају азот, фосфор и калијум. Њихов садржај самим тим, највише је подложан променама због чега највећу пажњу треба посветити управо њиховој провери. Начин утврђивања садржаја наведених хранљивих елемента мора бити прилагођен времену употребе ђубрива и особинама наведених хранљивих елемената. Контролом плодности одређује се садржај лако приступачног фосфора и калијума у периоду након скидања усева пошто се ова два хранљива елемента споро крећу кроз земљиште (5-10 цм годишње), а узимање узорка земљишта врши се сваке четврте или пете године на дубини 0-30 цм за ратарске и повртарске биљне врсте док се код воћа и винограда узима и дубина 30-60 цм.
Садржај приступачног азота утврђује се на основу Н-мин методе. Узимање узорака земљишта за потребе Н-мин методе представља једну од најзначајнијих мера правилне примене Н ђубрива. Узимање узорака врши се сваке године због велике мобилности азота у земљишту и његовог великог утицаја у формирању приноса. Од тога како и када је узорак земљишта узет, у великој мери зависи поузданост добијених резултата, а самим тим и исправност донетих закључака, односно препорука за примену Н ђубрива.
При одређивању количине лако приступачног азота за потребе Н-мин методе узорци земљишта се узимају крајем зиме почетком пролећа:
• За пшеницу - што раније у фебруару-марту (могуће и у јануару)
• За шећерну репу у 3. декади фебруара и 1. декади марта
• За кукуруз и сунцокрет у 3. декади марта и 1. декади априла месеца
Узорци морају бити узети најкасније 7 дана пре примене Н ђубрива. Овај период је неопходан да би се урадиле анализе земљишта и дала препорука.
Узорци земљишта за потребе Н-мин методе у ратарској производњи узимају се са дубине 0-30 цм, 30-60 цм и 60-90 цм код озимих стрнина, док је код јарих окопавина потребан и слој земљишта 90-120 цм. За јаре стрнине дубина узимања узорака земљишта је 0-30 цм и 30-60цм. Због велике мобилности азота узимање узорака земљишта са веће дубине је неопходно, како би се стекла права слика о количини овог хранљивог елемента у земљишту по слојевима. Принос гајених ратарских биљних врста у великој мери зависи од распореда Н по дубини земљишног профила.
Дипл.инЖ. Дарко Симић
Најновији број
18. април 2024.
