Инфо

14. март 2019.14. мар 2019.
Kњижевност није Вилин коњиц
Зоран Хамовић - Уредник издавачке куће „Клио“

Kњижевност није Вилин коњиц

Инцидентни наслови привлаче пажњу. Најчешће верујемо онима који најмање читају. Озбиљна литература захтева интелектуалну спремност и изазов читања
Читање је посебно, незаменљиво искуство које нуди незаборавне авантуре, снажи ум и дух, помаже да схватимо, преобликујмо стварност. Убрзан темпо живота оставља мало простора за истински читалачки доживљај какав доноси конзумација праве литературе. Читање је све ређе ритуал који тражи време, посвећеност, интелектуално ангажовање, а све више продукт потрошачког друштва које захтева инстант решења и лако штиво. О навикама савремених библиофила разговарали смо са Зораном Хамовићем, уредником издавачке куће „Клио“
Колико се разликује Ваш приступ и читалачко искуство као уредника од искуства као читаоца?
-Уредничко искуство је другачије. То је професионално читање. Чини ми се да одступа од стандардног и обичног обрасца читања, и читаоца који на наговор, или на препоруку пристаје да потражи наслов који му одговара. У данашње време, које је врло брзо, или га бар ми тако доживљавамо, нико нема времена да се довољно удубљује и онда углавном нешто инцидентно привлачи пажњу. Нешто што добија већу медијску заокупљеност, једну врсту интензивне медијске препоруке, без обзира на квалитет садржаја.
Ко данас чита, а ко пише књиге?
-Најчешће верујемо онима који најмање читају. Данас ћете врло често бити у прилици да чујете како говоре, чак и читате књиге, ако се то тако може назвати, које су писали они који уопште не читају или који то чак нису ни написали. Имате једну врсту псеудо-литературе, коју потписују људи који не пишу. С друге стране имате велики део оних које не морамо означити као скрибомане, већ оне који заправо пишу, али не читају. Они се најчешће равнају према себи истима, или сличнима, стварају једну врсту простора јавности где комуницирају са онима који се са њима идентификују. Тако настаје „ријалити књижевности“. У њој нема нема изазова, нема догађаја, осим непрекидног понављања истог, али то непрекидно понављање најчешће означава различитост у времену велике брзине, јер ми не стижемо да констатујемо да је нешто исто, а именујемо као различито.
Постоји ли дефиниција озбиљне литературе?
-Литература која говори на подобан и оригиналан начин о људским проблемима. Они у цивилизацији могу бити исти или слични, али нам омогућавају једну врсту ослонца и литературу која то прати на себи својствен начин.
Однос савременог читаоца према књижевности?
-Када дођете до озбиљне литературе, она захтева једну врсту интелектуалне спремности, да прихватите изазов читања. За многе је то пре свега напорно, затим је досадно, и на крају се таква врста књиге одбацује. Као што врло добро знамо књижевност не траје један дан. Она нема особеност вилиног коњица, већ има потребу да траје дуго и да утиче на различите генерације. Добра литература се може читати кроз двадесет, педесет, или сто година.

М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa