Шабац је видело слободе у Србији

Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић изјавио је прошле среде, да је град на чијем је челу „видело слободе у Србији“, које ће од своје земље направити место где слободни људи пристојно живе.
У Француском институту у Београду на скупу посвећеном писцу и преводиоцу Станиславу Винаверу, Зеленовић је рекао да су Француска и Париз за Винавера имали непроцењив значај и били његово „Видело света“.
„Винавер је најевропскији посленик српске културе. Својим делом и генијалношћу отворио је широм врата уласку европске духовности у наше национално биће“, рекао је Зеленовић.
Он је додао да је Винаверово дело драгоцено данас у Србији, јер говори о слободи, модерности и толеранцији, о томе да ли и како да будемо друштво људи отвореног ума.
„Култура, у којој је Винаверово дело и његова борба против мрачњаштва, као и његов патриотизам, један од угаоних каменова, мора да буде темељ наше борбе за нормалну Србију“, поручио је Зеленовић.
Зеленовић је рекао да је пријатељство и разумевање са Француском и данас од кључног значаја за Србију и да скуп посвећен Винаверу у Француском институту сведочи том пријатељству и жељи да делимо заједничку европску будућност.
Професор Гојко Тешић рекао је да је Винаверово „Видело света“ најлепши споменик који је један појединац могао подићи Француској и да је Винавер познавалац свега што чини француски дух.
„Породица Винавер је део најлепше шабачке традиције. Његова мајка је била успешна пијанисткиња а отац лекар који је донео први рентген апарат у Србију“, подсетио је Тешић.
Професор Радивоје Констатиновић подсетио је на манифестацију посвећену Винаверу која је у Шапцу покренута 2015. и „честитао Шапчанима што настављају најевропскију и најсрпскију традицију“.
Фондација Станислав Винавер чији је оснивач Град Шабац представила је у Француском институту научни зборник са скупа посвећеног везама тог писца и француске уметности, који је организован као део Винаверових дана европске културе у Шапцу.
Преводилац, писац, новинар и дипломата Станислав Винавер рођен је у Шапцу 1. марта 1891. године, у угледној јеврејској породици.
Винавер је превео на српски језик „Доброг војника Швејка“ Јарослава Хашека, „Гаргантуу и Пантагруела“ Франсоа Раблеа, „Алису у Земљи чуда“ Луиса Керола, „Доживљаје Тома Сојера“ Марка Твена, „Тристрама Шендија“ Лоренса Стерна.
Преводио је са енглеског, пољског, чешког, руског и немачког језика. Његови слободни преводи, особен стил и нови изрази наилазили су на отпор издавача, али су постали ненадмашни, скоро као и оригинална дела.
Међу делима Станислава Винавера су „Заноси и пркоси Лазе Костића“, „Надграматика“, „Европска ноћ“, „Чувари света“, „Пантологија новије српске пеленгирике“ и „Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике“, „Шабац и његове традиције“, „Громобран света“, и друга.