ДРУГАЧИЈИ ПОГЛЕД НА НАЈАВУ ИЗМЕНЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА
Доживотна није увек добро решење
-Лишавање слободе некога на дуже од 25 година задире у основна људска права и слободе и мора бити добро објашњено и добро индивидуализовано. Не треба да дођемо у ситуацију да прост збир чињеница доведе до тога да се неком изрекне доживотни затвор, наводи наш саговорник. Пракса других земаља је показала да овако строга казнена политика не одвраћа од вршења најтежих кривичних дела. Као пример Терзић наводи САД које имају и смртну казну, што бројне учиниоце није одвратило од извршења најтежих дела
“Фондација Тијана Јурић” поднела је Народној скупштини Републике Србије још у мају 2017. године Предлог измене Кривичног закона којим би се извршиоци најтежих кривичних дела кажњавали доживотним затвором. Како се ништа није дешавало прикупљено је и 160.000 потписа подршке грађана овој иницијативи. Тек на самом крају 2018. године министарка правде Нела Кубуровић формирала је Радну групу која ће бавити овим питањем. Нешто касније председник Србије Александар Вучић најавио је увођење казне доживотног затвора за убице деце и вишеструке убице. Потом је и Министарство унутрашњих послова Министарству правде упутило званичан Предлог измене и допуне Кривичног закона.
Најтежа казна тренутно код нас је 40 година затвора. Не може се изрећи млађим од 21 године. На њу је тренутно осуђено тек неколико затвореника и то силоватеља и убица деце.
Подносиоци Предлога за измену Закона сматрају да овакве људе никада не треба вратити на улицу и дати им могућност да понове кривично дело.
Шабачки адвокат Владимир Терзић сматра да није неопходно посезати за увођењем нових, тежих санкција, већ да би требало боље примењивати постојеће. Сматра да казна од 40 година затвора практично представља доживотну за највећи број осуђеника, чак и ако су осуђени са 21 годином, јер толике године проведене иза решетака потпуно униште човека.
-Мислим да Србији у 2019. години није неопходно увођење доживотног затвора. Нису исцрпљени ни сви капацитети постојећег Кривичног законика. Ни сада се не изриче затворска казна у тој мери у којој би то било задовољавајуће од конкретног до конкретног случаја. Није довољно само уопштено прописати само да неког треба казнити на 30 или 40 година, или до краја живота. Суд је дужан да казну персонализује и изрекне је према свим околностима како кривичног дела тако и учиниоца и да изрекне праву меру за сваког извршиоца кривичног дела, а не да казна буде “закуцана” на доживотни затвор, наводи Терзић.
Истиче да још увек није јасно да ли ће, у случају увођења казне доживотног затвора, на њу постојати могућност условног отпуста, јер уколико не буде постојала Република Србија може имати проблем са Саветом Европе. Терзић објашњава да све затворске казне које се изрекну на дуже од 25 година морају да буду “објашњене”, како ономе коме се изричу тако и јавности.
-Лишавање слободе некога на дуже од 25 година задире у основна људска права и слободе и мора бити добро објашњено и добро индивидуализовано. Не треба да дођемо у ситуацију да прост збир чињеница доведе до тога да се неком изрекне доживотни затвор, наводи наш саговорник.
Пракса других земаља је показала да овако строга казнена политика не одвраћа од вршења најтежих кривичних дела. Као пример Терзић наводи САД које имају и смртну казну, што бројне учиниоце није одвратило од извршења најтежих дела.
-Верујем да би било боље усавршити постојеће правне норме, односно њихову примену. Када би се сви учесници у кривичном поступку обучили да га изнесу на прави начин не би било потребе за мултиплицирањем или честим иземенама кривичних прописа, јер то не доприноси квалитету. Треба радити на усавршавању постојећих прописа, да не остану мртво слово на папиру. Регистар педофила постоји, а у њега је за три године уписано мање од 100 људи, а тај број је у пракси много већи, каже Терзић.
Ово није једина промена Кривичног закона која је предвиђена. Поред строжих казни за кривична дела са елементима насиља и трговину дрогом план је и да се кривични поступци заврше у року од годину дана.
-То лепо звучи, али често неће бити могуће. Уколико се суди под императивом доношења што брже пресуде може да се изгуби на квалитету, што често буде случај када се гледа да се испуни форма, а занемари се суштина, упозорава Терзић.
Предлог измена Кривичног закона које је МУП упутио Министарству правде подразумева строже кажњавање повратника у извршењу кривичних дела са елементима насиља, трговине дрогом, силовања. Такође, санкционисаће се и уколико се докаже да је неко припремао убиство.
Шта то беше подела власти
-Никада није добро када се иницијатива у било којој судској области, а посебно у кривичном праву, добије од стране носилаца извршне власти. Конкретно, у овом случају, иницијативу је покренуо председник Републике, који, иако правник, никада није радио у правосуђу, сматра Владимир Терзић.
Кад Срби успеју у Европи
Република Аустрија ће растеретити своје затворе тако што ће стране држављане који тамо издржавају казне послати у домовину. Како преносе аустријски медији, од 9.361 затвореника у Аустрији, Аустријанци чине мање од половине, док је највише њих из Србије, чак 714.
-Србија већ нема капацитете за држање затвореника. Питање је где ће се сви ти људи сместити. Постоје прописи колико затвореника може да буде у одређеном простору. Чини се да ћемо имати интензивну грађевинску сезону на изградњи затвора, каже Владимир Терзић.
Најтежа казна тренутно код нас је 40 година затвора. Не може се изрећи млађим од 21 године. На њу је тренутно осуђено тек неколико затвореника и то силоватеља и убица деце.
Подносиоци Предлога за измену Закона сматрају да овакве људе никада не треба вратити на улицу и дати им могућност да понове кривично дело.
Шабачки адвокат Владимир Терзић сматра да није неопходно посезати за увођењем нових, тежих санкција, већ да би требало боље примењивати постојеће. Сматра да казна од 40 година затвора практично представља доживотну за највећи број осуђеника, чак и ако су осуђени са 21 годином, јер толике године проведене иза решетака потпуно униште човека.
-Мислим да Србији у 2019. години није неопходно увођење доживотног затвора. Нису исцрпљени ни сви капацитети постојећег Кривичног законика. Ни сада се не изриче затворска казна у тој мери у којој би то било задовољавајуће од конкретног до конкретног случаја. Није довољно само уопштено прописати само да неког треба казнити на 30 или 40 година, или до краја живота. Суд је дужан да казну персонализује и изрекне је према свим околностима како кривичног дела тако и учиниоца и да изрекне праву меру за сваког извршиоца кривичног дела, а не да казна буде “закуцана” на доживотни затвор, наводи Терзић.
Истиче да још увек није јасно да ли ће, у случају увођења казне доживотног затвора, на њу постојати могућност условног отпуста, јер уколико не буде постојала Република Србија може имати проблем са Саветом Европе. Терзић објашњава да све затворске казне које се изрекну на дуже од 25 година морају да буду “објашњене”, како ономе коме се изричу тако и јавности.
-Лишавање слободе некога на дуже од 25 година задире у основна људска права и слободе и мора бити добро објашњено и добро индивидуализовано. Не треба да дођемо у ситуацију да прост збир чињеница доведе до тога да се неком изрекне доживотни затвор, наводи наш саговорник.
Пракса других земаља је показала да овако строга казнена политика не одвраћа од вршења најтежих кривичних дела. Као пример Терзић наводи САД које имају и смртну казну, што бројне учиниоце није одвратило од извршења најтежих дела.
-Верујем да би било боље усавршити постојеће правне норме, односно њихову примену. Када би се сви учесници у кривичном поступку обучили да га изнесу на прави начин не би било потребе за мултиплицирањем или честим иземенама кривичних прописа, јер то не доприноси квалитету. Треба радити на усавршавању постојећих прописа, да не остану мртво слово на папиру. Регистар педофила постоји, а у њега је за три године уписано мање од 100 људи, а тај број је у пракси много већи, каже Терзић.
Ово није једина промена Кривичног закона која је предвиђена. Поред строжих казни за кривична дела са елементима насиља и трговину дрогом план је и да се кривични поступци заврше у року од годину дана.
-То лепо звучи, али често неће бити могуће. Уколико се суди под императивом доношења што брже пресуде може да се изгуби на квалитету, што често буде случај када се гледа да се испуни форма, а занемари се суштина, упозорава Терзић.
Предлог измена Кривичног закона које је МУП упутио Министарству правде подразумева строже кажњавање повратника у извршењу кривичних дела са елементима насиља, трговине дрогом, силовања. Такође, санкционисаће се и уколико се докаже да је неко припремао убиство.
-Никада није добро када се иницијатива у било којој судској области, а посебно у кривичном праву, добије од стране носилаца извршне власти. Конкретно, у овом случају, иницијативу је покренуо председник Републике, који, иако правник, никада није радио у правосуђу, сматра Владимир Терзић.
Република Аустрија ће растеретити своје затворе тако што ће стране држављане који тамо издржавају казне послати у домовину. Како преносе аустријски медији, од 9.361 затвореника у Аустрији, Аустријанци чине мање од половине, док је највише њих из Србије, чак 714.
-Србија већ нема капацитете за држање затвореника. Питање је где ће се сви ти људи сместити. Постоје прописи колико затвореника може да буде у одређеном простору. Чини се да ћемо имати интензивну грађевинску сезону на изградњи затвора, каже Владимир Терзић.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
