Инфо

21. март 2019.21. мар 2019.
Свеже памћење   на сумрак света
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ
НАТО БОМБАРДОВАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Свеже памћење на сумрак света

Стид “старице” Европе због поданичког понашања према “Диносаурусу” из Беле куће у Мачви никад неће бити заборављен. Глас разума и после двадесет година од агресије НАТО завојевача на суверену Југославију, чиме је "погажена" Повеља Уједињених нација и све норме међународног права, говори да се иза другог лица Бога Јануса крије “наказа”, која би да влада светом
Ноћ између среде и четвртка 24. и 25. марта 1999. године, после двадесет година, остаје и даље у сећању многих грађана забележена као најцрња страница и најсрамнији чин који се пред очима светске јавности, на прагу 21. века догодио некадашњој Југославији, сувереној и малој земљи на узаврелом Балкану чији су грађани осуђени од светских моћника, само зато што воле своју домовину и нису спремни да буду ничији вазали ни слуге.
- Затекао сам се на путу преко Фрушке горе, кад су пале прве бомбе око 20. часова, увече на Нови Сад. Још увек ми у ушима “одзвања”, завијајући звук сирена, који је “проломио” мирну ноћ, означавајући ваздушну опасност. Сећам се да су после тога забрујали тешки бомбардери и крстареће ракете злочиначке НАТО авијације. Никад не треба да будемо њихови чланови, каже Аврам Гишић из Белотића, некадашњи возач у општини Богатић, данас пензионер.
Слично размишља Драган Дрмановић из Богатића, уверен да су светски моћници предвођени Америком желели да владају светом, а то и данас хоће, руковођени искључиво личним интересом.
Кризе, широм света, по његовом уверењу, али и речима других са којима смо разговарали настају управо под плаштом личних лидерских амбиција. Отуда и симболичан назив акције бомбардовања Југославије “Милосрдни анђео”.
- Коме су бомбе донеле срећу. Свуда лелеци и материјална разарања. Остало је много трагова и данас. О штети и да не говорим. Шта смо добили? Ово питање упућује пољопривредник Живан Мартиновић из Богатића.
Бомбардовање од пре две деценије, које извршиоци сматрају интервенцијом ради заштите људских права на Косову, у Мачви већина грађана види као изговор и бежање од стварности, која нажалост ни данас није “ружичаста” у овом делу Србије.
У међувремену је пребројавањем утврђено да је “Милосрдни анђео” донео много страдања недужних цивила, рушења школа, избегличких насеља и многих других значајних и вредних објеката, осим војних и полицијских, које су сматрали легитимним циљевима. О “штети” по здравље људи још се полемише, а “дирекни” кривци и извршиоци злочиначког чина нису кажњени. Напротив, честе су и полемике око процесуирања кривице.
И ако је, на срећу многих, после 78 дана бесумучног бомбардовања, на неки начин затворена ова тамна слика света, забележили смо и мишљење да “бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака”. Није занемарљиво ни размишљање историчара Милоша Ковића: Нужна је опрезност према свим “савезницима”. Мала земља не може да буде савезник великима. Они је најчешће виде као средство своје спољне политике.
Рекли бисмо на крају да изузетак чине ретки појединци.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa