Миљана Алимпић - књиговезац Библиотеке шабачке
Кутак где књиге оживе
„Попут приче коју чува и поправка сваке књиге је аутентична. Што је књига више оштећена то је већи изазов, али и веће задовољство када је спасем. Волим књижевна дела из којих могу сазнати нешто ново“
Време је немилосрдан и суров противник, али на једном, помало скривеном месту, у Библиотеци шабачкој, свакодневно се одвија битка са њим. Да старе књиге не постану похабана хартија, већ да сачувају своју вредност и форму, брине се Миљана Алимпић, једини књиговезац ове установе културе. То „бојиште“, у ствари је мала радионица у којој Миљана ствара магију. Све што је потребно су веште руке, машта и љубав. Уз малу помоћ папира, маказа, четкица и лепка књиге добијају ново рухо.
- У овом занату журба је непожељна. Све почиње од жеље и сваки део процеса захтева стрпљење. Попут приче коју чува и поправка сваке књиге је аутентична. Увек се трудим да сачувам што више делова оригиналног издања. Уколико то није могуће, препустим се осећају. Уклапам боје и комбинујем.
Улогу доктора за књиге „тумачи“ већ 37 година. У тим деценијама много тога се променило, а имун није остао ни њен занат.
-Када сам почињала радници се нису много питали. Радили смо по правилима, без креативне слободе. С временом почела сам да дајем лични печат, трудећи се да књига буде лепа. Често су ми говорили да је само садржај важан. Јесте, али и корице привлаче пажњу и није случајно што издавачи о њима воде рачуна, посебно када је у питању дечја литература.
За Миљану почетак и основа свега била је љубав према књизи. Осим што својим умећем чува и „враћа у живот“ стара дела, једнако пасионирано чита.
- Радећи у Библиотеци, дођем до различитих текстова, које радо прочитам. Трудим се да будем информисана. Радим и периодику. Посебно су ми занимљиви стари часописи. Уживам да читам огласе с почетка претходног века, савете за домаћице, фељтоне, кроз које покушавам да разумем живот и свакодневицу тог периода. Свака генерација живи у заблуди да је од ње нешто започело, а то није тачно. Због тога волим дела из којих могу сазнати нешто ново. Када бирам књигу за читање, прво је преконтролишем..
Најтежи тренутак радног дана је када се докторки за књиге на радном столу нађе нека којој нема спаса. У њеној ординацији пацијенти стрпљиво чекају свој ред.
- Када књига стигне до мене прво је детаљно прегледам, а затим укажем прву помоћ. Покушам да лечим. Уколико ситне интервенције не помогну, следи операција. Предност је што код мене „пацијенти“ могу да чекају. Што је књига више оштећена то је већи изазов, али и веће задовољство када је спасем. Буде ми жао када не могу да поправим књигу. Када видим да решења нема, тешка срца признам пораз.
На путу ка успеху важна је подршка колега, тимски рад, а пре свега поштовање, јер тада посао прелази у задовољство.
- Када радиш у колективу увек мораш да будеш флексибилан. На почетку у нашој установи радили су углавном старији, а данас је другачије, више је младих и то је добро. Уз мало шале, дружења, брже, лакше време прође. Велику подршку ми пружа и директорка, тако да имам слободу да искажем своју креативну страну на послу.
Миљана саветује кориснике да уколико позајме књигу из Библиотеке и догоди се да је ненамерно оштете да је врате у „рађалиште“ како би била адекватно лечена и поново била доступна другим љубитељима писане речи.
-Важно је да корисници донесу књигу и све стране, како бисмо је рестаурирали. Нема потребе да сами код куће лепе, или поправљају. Неће платити казну, нити на било који начин бити санкционисани.
Богат фонд
Библиотека шабачка у свом фонду поседује 200.000 књига и 13.000 активних чланова. Претходне године у њеним одељењима коришћено је око 300.000 публикација. Завршен је процес поправке и рестаурације старих и ретких књига.
- Библиотека је живи организам који непрестано расте и развија се, али стари и пропада. Због тога је за рад овакве установе неопходно постојање Књиговезнице како бисмо својим корисницима понудили добре и квалитетне књиге на обострано задовољство. Свакодневно у нашој Књиговезници колегиница Миљана поправља оштећене књиге, реанимира их уз велики труд. Награду и задовољство доноси добро обављен посао, не само број и квалитет књига којима је удахнула нов живот - навела је директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић.
- У овом занату журба је непожељна. Све почиње од жеље и сваки део процеса захтева стрпљење. Попут приче коју чува и поправка сваке књиге је аутентична. Увек се трудим да сачувам што више делова оригиналног издања. Уколико то није могуће, препустим се осећају. Уклапам боје и комбинујем.
Улогу доктора за књиге „тумачи“ већ 37 година. У тим деценијама много тога се променило, а имун није остао ни њен занат.
-Када сам почињала радници се нису много питали. Радили смо по правилима, без креативне слободе. С временом почела сам да дајем лични печат, трудећи се да књига буде лепа. Често су ми говорили да је само садржај важан. Јесте, али и корице привлаче пажњу и није случајно што издавачи о њима воде рачуна, посебно када је у питању дечја литература.
За Миљану почетак и основа свега била је љубав према књизи. Осим што својим умећем чува и „враћа у живот“ стара дела, једнако пасионирано чита.
- Радећи у Библиотеци, дођем до различитих текстова, које радо прочитам. Трудим се да будем информисана. Радим и периодику. Посебно су ми занимљиви стари часописи. Уживам да читам огласе с почетка претходног века, савете за домаћице, фељтоне, кроз које покушавам да разумем живот и свакодневицу тог периода. Свака генерација живи у заблуди да је од ње нешто започело, а то није тачно. Због тога волим дела из којих могу сазнати нешто ново. Када бирам књигу за читање, прво је преконтролишем..
Најтежи тренутак радног дана је када се докторки за књиге на радном столу нађе нека којој нема спаса. У њеној ординацији пацијенти стрпљиво чекају свој ред.
- Када књига стигне до мене прво је детаљно прегледам, а затим укажем прву помоћ. Покушам да лечим. Уколико ситне интервенције не помогну, следи операција. Предност је што код мене „пацијенти“ могу да чекају. Што је књига више оштећена то је већи изазов, али и веће задовољство када је спасем. Буде ми жао када не могу да поправим књигу. Када видим да решења нема, тешка срца признам пораз.
На путу ка успеху важна је подршка колега, тимски рад, а пре свега поштовање, јер тада посао прелази у задовољство.
- Када радиш у колективу увек мораш да будеш флексибилан. На почетку у нашој установи радили су углавном старији, а данас је другачије, више је младих и то је добро. Уз мало шале, дружења, брже, лакше време прође. Велику подршку ми пружа и директорка, тако да имам слободу да искажем своју креативну страну на послу.
Миљана саветује кориснике да уколико позајме књигу из Библиотеке и догоди се да је ненамерно оштете да је врате у „рађалиште“ како би била адекватно лечена и поново била доступна другим љубитељима писане речи.
-Важно је да корисници донесу књигу и све стране, како бисмо је рестаурирали. Нема потребе да сами код куће лепе, или поправљају. Неће платити казну, нити на било који начин бити санкционисани.
Библиотека шабачка у свом фонду поседује 200.000 књига и 13.000 активних чланова. Претходне године у њеним одељењима коришћено је око 300.000 публикација. Завршен је процес поправке и рестаурације старих и ретких књига.
- Библиотека је живи организам који непрестано расте и развија се, али стари и пропада. Због тога је за рад овакве установе неопходно постојање Књиговезнице како бисмо својим корисницима понудили добре и квалитетне књиге на обострано задовољство. Свакодневно у нашој Књиговезници колегиница Миљана поправља оштећене књиге, реанимира их уз велики труд. Награду и задовољство доноси добро обављен посао, не само број и квалитет књига којима је удахнула нов живот - навела је директорка Библиотеке шабачке Јелена Подгорац Јовановић.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
