Инфо

21. март 2019.21. мар 2019.
Вештина поетског изражавања
Уметност рецитовања у Културном центру

Вештина поетског изражавања

Песма је невидљива, али је рецитатор својим извођењем учини видљивом. Кроз читање, одабир песме по сензибилитету и могућностима, рецитатори се упознају са чиниоцима изражајног казивања. Песма долази из срца, душе
Презентација под називом „Уметност рецитовања“ недавно је реализована у Културном центру. Дугогодишње искуство, знање и бављење уметничким казивањем поезије Бранка Тодоровић, пренела је на ученике основних и средњих школа, заинтересоване за лепо и изражајно рецитовање.
Кроз читање, одабир песме по сензибилитету и могућностима, рецитатори се упознају са чиниоцима изражајног казивања, правилним акцентовањем, логичким и емотивним наглашавањем, интонацијом, ритмом и многим другим елементима који ће им помоћи да песму граде до потпуног разумевања.
-Када закокружимо све потребне елементе, градећи композицију једне песме, изнова и изнова, осетимо њен ритам, валере и тек када деца схвате, открију широку лепезу могућности које једна песма крије, тада смо успели. Песма је невидљива, али је својим извођењем учинимо видљивом. Глас је оно што презентујемо. Дивно је умети рецитовати и изнова стварати песму. Доживљај песника је један, доживљај доброг рецитатора може бити сасвим другачији и то је сасвим у реду. Песма не мора изазвати увек исту емоцију. Рецитатор има право да јој да нов живот, обоји другом бојом, по свом сензибилитету - наводи Бранка и додаје да је рецитовање захтеван вид уметности. Од рецитатора се очекује добра чујност, разумљивост и изражајност.
-Рецитовање је тежак облик уметности, тежи од глуме. Надам се да ме глумци неће погрешно схватити. Они су вешти, јер су управо то, добри глумци. Уколико бисмо говорили о поступку, начину и логичком промишљању песме, то је нешто друго. Због тога је рецитовање права мера између глуме и читања. Рецитатору је сужен простор. Не поседује реквизите који му помажу. Нема ширину покрета на које би могао да се ослони. Једини инструмент му је глас. То је захтевно и због тога је сцена важна. Када научи да влада простором и гласом, много тога може.
Бранка наводи да основа доброг говора лежи у дикцији која подразумева добру артикулацију, разговетност, јасноћу говора, акценатску и мелодијску правилност, а то је све мање присутно код младих.
-Млади полако, али сигурно губе оно што је основно, а то је језик. Немају артикулацију, не постоји одговарајућа дикција. Деца су потиснула своје емоције и, из искуства кроз рад са њима, мислим да је то најтеже. Рецитаторима је најтеже да пробуде емоције и то су праве „порођајне муке“. Не схватају да ништа не настаје из грла. Све долази из срца, душе и главе. Неопходно је да пробудимо уснуло биће у нама. Верујем да је за младе људе неопходно да од школских дана схвате значај образовања и неговања стваралачког духа. Каква год да су времена, а дуго су непогодна, образовање нико не може да нам одузме. Ако не развијамо духовну страну имаћемо проблем. Урушиће нам се образовање и све оне вредности које су темељ једног друштва. Припадам генерацији која је учила из књига. Дружили смо се уз добру литературу, играли. Родитељи, баке и деке читали су нам приче и поезију пред спавање. У књигама се крију одговори на све загонетке света. Оне нам пружају могућност посебног путовања.
Смотра рецитатора
У Културном центру у понедељак 18. марта почело је Општинско такмичење рецитатора. Ова манифестација једна је од најстаријих у Србији и једина која се овој установи културе организује од самог оснивања 1963. године. Финално такмичење Општинске смотре, заказано је за петак. Културни центар као организатор ученицима пружа прилику да разговарају о бројним темама везаним за умеће казивања поезије и презентовања на сцени.

М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa