У СУСРЕТ СВЕТСКОМ ДАНУ БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ДУГ КАШАЉ
На прагу треће деценије 21. века туберкулоза још увек није искорењена. Некада болест велике смртности, данас се успешно лечи, али је пут до излечења дуг
Светски дан борбе против туберкулозе је 24. март, датум када је др Роберт Кох 1882. године открио бацил ове болести. Први антибиотици су откривени тек 1946. године, а до тада се веома често умирало од туберкулозе и готово да нема породице која, у ранијим деценијама, неког члана није изгубила због ње. Подаци Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” Мачвански округ је уз Рашки водећи у Србији по броју оболелих.
-Ради се о заразној болести коју изазива бактерија бацил туберкулозе. Преноси се, пре свега, ваздухом, а извор је болесник који има активну плућну туберкулозу. Особа са нелеченом туберкулозом када кашље, кија, па чак и говори, заједно са капљицама пљувачке избацује у ваздух бациле. Те мале честице јако дуго могу да остану у ваздуху и до преношења долази уколико их друга особа удахне, каже др Катарина Шимон из Дома здравља “Др Драга Љочић”.
Ипак, ово не треба да буде разлог за забринутост. Чак 90 одсто инфицираних никада се не разболи. Битна је отпорност организма. До оболевања долази услед пада имунитета, исцрпљености неком другом болешћу, неухрањени, а често оболевају и алкохоличари, зависници од дрога и оболели од компликованијих облика дијабетеса. ХИВ позитивни имају чак 10 пута веће шансе да оболе од туберкулозе. Такође, честа је и у друштвено маргинализованим срединама, избегличким камповима, камповима за азиланте и нехигијенским насељима.
-Одојчад су у великом ризику да оболе, ако нису вакцинисана. БСЖ вакцина потпуно штити десетак година. Не преноси се руковањем или путем крви. Превентивно, треба водити рачуна о личној и хигијени просторија, често проветравати. Исхрана је веома важна и треба да буде богата воћем, поврћем и протеинима. Са друге стране, имуни систем уништавају дуван, алкохол и наравно наркотици, истиче наша саговорница.
Лекари у примарним здравственим установама посебно воде рачуна о пацијентима који кашљу дужи временски период, осећају се малаксало, уморно, жале се на ноћно знојење и имају благо повишену телесну температуру. Крвави испљувак је сигнал да се пацијент одмах упути у болницу.
-Пацијенте са овим симптомима по урађеним лабораторијским налазима упућујемо на преглед код пнеумофизиолога. Ако и снимак плућа потврди туберкулозу, пацијент се обавезно лечи у болничким условима. Лечење траје од шест, па некада чак и до девет месеци. Битно је да се пацијент упозна са озбиљношћу болести. Оно што јако забрињава су мултирезистентни сојеви туберкулозе који не реагују на антибиотску терапију, зато што пацијент не испоштује режим лечења, каже др Шимон.
Као и код већине других болести већа могућност за компликације су године и опште стање организма. Уколико друге болести нарушавају имуни систем, туберкулоза се теже лечи и већа је стопа смртности.
-Постоје два облика туберкулозе. Плућна туберкулоза се јавља у 90 одсто случајева, а постоје и ванплућни облици ове болести: централног нервног система, лимфних чворова, костију, а најтежи облик је када се “расеје” по целом организму, наводи др Шимон и истиче да је за сузбијање туберкулозе изузетно значајно и праћење људи који су били у контакту са оболелим.
Наша саговорница истиче да од туберкулозе може оболети свако и свуда, а иначе чешће оболевају мушкарци од жена.
Србија “нискооптерећена”
Наша саговорница упозорава да једна особа нелечена од туберкулозе за годину дана може да зарази 10 до 15 људи. Стопа оболелих се сваке године смањује за пет одсто, али да би се болест елиминисала то треба да буде десет одсто.
-Од 2003. године на 100.000 становника било је 37 оболелих , док их је 2016. године било 12. Те године укупно је у Србији пријављено 837 оболелих, од тога је умрло њих око 20. Ови бројеви сврставају Србију међу земље са ниским оптерећењем од туберкулозе, каже др Катарина Шимон.
-Ради се о заразној болести коју изазива бактерија бацил туберкулозе. Преноси се, пре свега, ваздухом, а извор је болесник који има активну плућну туберкулозу. Особа са нелеченом туберкулозом када кашље, кија, па чак и говори, заједно са капљицама пљувачке избацује у ваздух бациле. Те мале честице јако дуго могу да остану у ваздуху и до преношења долази уколико их друга особа удахне, каже др Катарина Шимон из Дома здравља “Др Драга Љочић”.
Ипак, ово не треба да буде разлог за забринутост. Чак 90 одсто инфицираних никада се не разболи. Битна је отпорност организма. До оболевања долази услед пада имунитета, исцрпљености неком другом болешћу, неухрањени, а често оболевају и алкохоличари, зависници од дрога и оболели од компликованијих облика дијабетеса. ХИВ позитивни имају чак 10 пута веће шансе да оболе од туберкулозе. Такође, честа је и у друштвено маргинализованим срединама, избегличким камповима, камповима за азиланте и нехигијенским насељима.
-Одојчад су у великом ризику да оболе, ако нису вакцинисана. БСЖ вакцина потпуно штити десетак година. Не преноси се руковањем или путем крви. Превентивно, треба водити рачуна о личној и хигијени просторија, често проветравати. Исхрана је веома важна и треба да буде богата воћем, поврћем и протеинима. Са друге стране, имуни систем уништавају дуван, алкохол и наравно наркотици, истиче наша саговорница.
Лекари у примарним здравственим установама посебно воде рачуна о пацијентима који кашљу дужи временски период, осећају се малаксало, уморно, жале се на ноћно знојење и имају благо повишену телесну температуру. Крвави испљувак је сигнал да се пацијент одмах упути у болницу.
-Пацијенте са овим симптомима по урађеним лабораторијским налазима упућујемо на преглед код пнеумофизиолога. Ако и снимак плућа потврди туберкулозу, пацијент се обавезно лечи у болничким условима. Лечење траје од шест, па некада чак и до девет месеци. Битно је да се пацијент упозна са озбиљношћу болести. Оно што јако забрињава су мултирезистентни сојеви туберкулозе који не реагују на антибиотску терапију, зато што пацијент не испоштује режим лечења, каже др Шимон.
Као и код већине других болести већа могућност за компликације су године и опште стање организма. Уколико друге болести нарушавају имуни систем, туберкулоза се теже лечи и већа је стопа смртности.
-Постоје два облика туберкулозе. Плућна туберкулоза се јавља у 90 одсто случајева, а постоје и ванплућни облици ове болести: централног нервног система, лимфних чворова, костију, а најтежи облик је када се “расеје” по целом организму, наводи др Шимон и истиче да је за сузбијање туберкулозе изузетно значајно и праћење људи који су били у контакту са оболелим.
Наша саговорница истиче да од туберкулозе може оболети свако и свуда, а иначе чешће оболевају мушкарци од жена.
Наша саговорница упозорава да једна особа нелечена од туберкулозе за годину дана може да зарази 10 до 15 људи. Стопа оболелих се сваке године смањује за пет одсто, али да би се болест елиминисала то треба да буде десет одсто.
-Од 2003. године на 100.000 становника било је 37 оболелих , док их је 2016. године било 12. Те године укупно је у Србији пријављено 837 оболелих, од тога је умрло њих око 20. Ови бројеви сврставају Србију међу земље са ниским оптерећењем од туберкулозе, каже др Катарина Шимон.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
