Инфо

28. март 2019.28. мар 2019.
Да у Шабац дођу још многе немачке компаније
НЕМАЧКИ АМБАСАДОР ТОМАС ШИБ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”

Да у Шабац дођу још многе немачке компаније

Од Београда се не захтева правно признање Косова. Циљ је да се изнађе решење које ће осигурати да се Србија и Косово међусобно не ометају на свом путу ка Европској унији. Будућност Србије је у Европској унији – где би иначе била? А Немачка ће и надаље подржати Србију на том путу. Искрено желим да у Шабац дођу још многе немачке компаније.
Немачка инсистира на решавању косовског проблема, а преговори су прекинути због увођења такси од 100 одсто на робу из Србије. Како изаћи из овог зачараног круга ако Приштина неће, и поред притиска и Брисела, и Берлина и Вашингтона, ту меру да укине?
-Искрено се надамо да ће ускоро бити обновљен дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине. Немамо разумевања за то што је Косово увело таксе од 100 одсто на увоз робе из Србије. Немачка се слаже са својим партнерима у Европској унији, а и са Сједињеним Америчким Државама, да се царинске таксе укину што пре. Поред тога, охрабрујемо обе стране да не предузимају ништа што би угрозило дијалог.
Српска страна је као могуће решење за косовски проблем изнела идеју о разграничењу. Немачка тај предлог не подржава. Зашто, ако би се, хипотетички, Београд и Приштина договорили око тога? И да ли постоји неки немачки, или европски предлог, идеја за решење?
-Став Савезне владе Немачке је познат: Јасно је да све спорне теме између Србије и Косова треба да буду предмет дијалога. Резултат преговора мора да буде споразум који ће садржати решења за сва отворена питања. Споразум мора да буде реалан, да у обе земље има политичку подршку и да буде остварив.
Немачка Савезна влада је скептична у односу на промену граница као део решења, уколико то са собом носи опасност за стабилност региона. Уосталом, представници неких земаља у региону су изразили своју забринутост због могућих последица промене граница по њихову безбедност. Ове ставове такође треба да схватимо врло озбиљно.
Јасно је свима да уколико дође до било каквог договора између Београда и Приштине, уследиће међусобно признање. Колико би се, у том случају, одшкринута врата ЕУ значајније отворила за Србију?
-Као прво, желим да подвучем да су од закључка Европског самита у Солуну 2003. године врата Европске уније отворена. Приступни преговори са Србијом су започети 2014. године. Србија мора да испуни приступне критеријуме како би окончала овај процес. Свеобухватна нормализација односа између Србије и Косова представља – поред спровођења реформи у области владавине права – централни део приступних преговора Србије са Европском унијом. У складу са преговарачким оквиром ЕУ од 2014. године процес приближавања Европској унији и процес нормализације теку паралелно. На крају дијалога о нормализацији сва питања која су данас још отворена морају бити решена свеобухватним споразумом. То је један од услова за приступ Европској унији. Од Београда се не захтева правно признање Косова. Циљ је да се изнађе решење које ће осигурати да се Србија и Косово међусобно не ометају на свом путу ка Европској унији. На који начин ће то тачно бити реализовано треба да буде предмет дијалога.
У сваком случају, такав споразум треба да обезбеди мањинска права и демократске стандарде за све људе на Косову и да допринесе регионалној стабилности. На крају крајева се управо о томе и ради: да сви грађани и све грађанке у својој домовини виде перспективу. Међутим, треба да будемо реални: Не можемо вратити историју протеклих 20 или 30 година. Решење може бити делотворно само уколико се узима у обзир досадашњи развој догађаја на Косову.
Утисак грађана у Србији је такав да због спремности председника Србије за преговоре око Косова ЕУ, али и званичан Берлин, гледају кроз прсте на све ово што се дешава у Србији када је реч о демократији и слободи медија које су у великој мери угрожени агресивном политиком актуелног режима у Србији?
-Европска унија је заједница вредности. То значи да свака држава која жели да постане чланица Европске уније има обавезу да уважи те вредности и да усклади своје национално законодавство са заједничким правним стандардима ЕУ, тзв. правним тековинама ЕУ.
Сматрамо да су од посебне важности реформе у области владавине права које су дефинисане у два преговарачка поглавља од укупно 35. Велики значај при том придајемо независности правосуђа, борби против корупције и ситуацији у вези са новинарима односно медијима. У свим тим областима још увек постоји јасан дефицит.
Приступни преговори са Европском унијом напредују искључиво ако има суштинског напретка у области владавине права. Тога је свесна и влада Србије. Тиме она сама одређује брзину приступног процеса. А важно је још нешто: није довољно само усвојити потребне законе. Неопходна је и њихова имплементација, а примена мора дати мерљиве позитивне резултате (такозвани „трек рекорд“). На тај начин је обезбеђено да се Србија изнутра делотворно реформише пре него што може да постане чланица Европске уније.
„Попуст“ - о коме се тако често говори - за напредак у процесу нормализације односа са Косовом не постоји. Напредак у једном поглављу не може се „срачунати“ са дефицитима у другим.
Да ли је међународна заједница свесна да је због таквог утиска у Србији никада мања подршка приступању ЕУ од 2000. године?
-Као што сам већ рекао, тај утисак вара. Уосталом, подршка за приступање Србије Европској унији је према мени доступним анкетама и даље изнад 50%. То је добар показатељ. Додуше: Изузетно је важно стално изнова објаснити шта ЕУ све има да понуди и да је ЕУ велики успешан пројекат. А не треба заборавити ни да Србија већ на путу ка Европској унији има велике користи од подршке коју Србији пружају Европска унија и њене чланице.
Будућност Србије је у Европској унији – где би иначе била? А Немачка ће и надаље подржати Србију на том путу.
Земље чланице Европске уније су већ сада највећи економски партнери Србије и Европска унија је далеко највећи инвеститор у Србији. Срби могу да путују у Европску унију без визе, многи већ сада имају врло блиске односе са земљама Европске уније. Ове блиске везе и предности које нуди ЕУ убудуће треба још више ставити у фокус.
Може ли Србија да буде на европском путу ако имамо бојкот парламента, ако опозиција нема могућност да се појави на било којем медију са националном фрекфенцијом, ако се људи криминализују без ваљаних доказа и судских епилога?
-Као што сам већ рекао, приступање Европској унији је могуће само ако се потпуно имплементирају правне тековине Европске уније, уз спровођење делотворних и одрживих реформи у области владавине права, а у то спадају, између осталог, и независност правосуђа и слобода медија. Веома помно пратимо развој у овим областима које сте споменули и с тим у вези смо у интензивним разговорима са Владом Србије.
Последња у низу информација о улагању немачких фирми у Србију говори и о интересовању Фолксвагена за инвестирање у нашој земљи. Можете ли нам потврдити ову информацију, односно да ли је и Србија у игри?
-Расте заинтересованост немачких компанија да инвестирају у Србији. Са око 400 компанија у којима ради око 55.000 људи, са инвестицијама у вредности од преко 2 милијарде евра од 2000. године ангажман немачке привреде у Србији је већи него икада. И, толико могу рећи, на наше задовољство се тај тренд наставља. Међутим, одговор на питање да ли ће и Фолксваген инвестирати у Србији, може наравно дати само та компанија. Ја бих лично веома поздравио ако би одлука пала у корист Србије.
Пре нешто мање од годину дана дошли сте у Србију за амбасадора Немачке. У Београд сте стигли из Њујорка где сте били шеф политичког одељења немачке мисије при УН. Како вам се чинила Србија тада, а како данас?
Од самог почетка своје каријере, коју сам започео у Сарајеву, бавио сам се на разним функцијама стално изнова овим регионом. Наравно, велика је разлика када се налазите на лицу места и кад живите у директном контакту са људима и земљом.
Мојој супрузи и мени се веома свиђа у Србији. Можда ће Вас изненадити када кажем да нам Њујорк скоро уопште не недостаје – Београд има много тога да понуди, можете толико тога открити. Културна сцена је посебно богата. А пре свега, људи у Србији су добри и срдачни домаћини. Имају смисао за хумор, воле уметност и културу, обожавају спорт, а, наравно, и добру храну.
Планирам да у догледно време наставим своја путовања по Србији, како бих боље упознао ову земљу и њене људе. Чини ми се да је важно разговарати и са људима из разних крајева Србије.
Надам се да ћу успети да допринесем даљем продубљивању постојећих односа између Немачке и Србије, који су већ сада одлични.
Са каквим утисцима одлазите из Шапца и да ли постоји интересовање немачких компанија за инвестирање у овом делу Србије?
Привреда је битан стуб сарадње наших двеју земаља. Немачке компаније су данас присутне у многим крајевима Србије – и овде у Шапцу. Заједно са нашим српским партнерима даље радимо на изградњи тих економских односа на разним нивоима. Искрено желим да у Шабац дођу још многе немачке компаније.
Импресиониран сам, иначе, посетом једном тзв. социјалном предузећу овде у Шапцу које ради у области пољопривреде. Предузеће се ангажује како би младим људима дало професионалну перспективу. Немачка развојна сарадња одн. Организација за међународну сарадњу (ГИЗ) помаже техничким знањем – идеје и ентузијазам уносе сами социјално одговорни предузетници.

Н. Кулачин

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa