Од глобуса (ДИНГ-а) до Парка науке
Учионица под ведрим небом
Давне 2005. године професорка Института за физику др Мирјана Поповић Божић је објавила међународни рад под називом „School Architecture and Physics Education“ са темом како да кроз примену „научне архитектуре“ приближимо науку ученицима. Њено даље научно истраживање бавило се и идејом употребе модела глобуса у школским двориштима као одличног наставног средства за схватање појмова у астрономији и географији. О томе је писала у међународном научном раду под називом „Eratosthenes’ teachings with a globe in a school yard“ објављеном 2008. године. Професорка Божић ту није стала. Она је као аутор међународне изложбе „Алберт и Милева Ајнштајн у простору и времену“, осмишљене 2005. године, приказала исту 2009. године у Народном музеју у Шапцу поводом Светске године физике.
Руководство Музеја, инспирисано поменутом изложбом се заинтересовало за програм Друштва физичара под називом „Физика у школској архитектури“, касније названог “Подстицајна околина за учење природних наука“, који је за циљ имао да се школска зграда и њена околина обогате садржајима који треба да помогну учењу. Професор физике др Марко Поповић, који је учествовао у свим активностима око организације изложбе je тада размишљао како би било добро да се негде у Шапцу изгради и постави један велики глобус који би био једно одлично наставно средство. Инспирисано свим наведеним руководство музеја је обећало да ће се потрудити да се та идеја и реализује. Године 2010. тадашњи директор Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић, после расписивања јавног конкурса града Шапца за пројекте побољшања квалитета живота грађана, предлаже да Народни музеј буде носилац пројекта изградње глобуса односно ДИНГ-а (Дан и Ноћ на Глобусу). Пошто услови конкурса нису дозвољавали учешће институција које се финансирају из буџета Града, Народни музеј није могао да конкурише, па се дошло до решења да идеја професорке др Мирјане Поповић Божић буде реализована тако што ће носилац пројекта бити професорка Татјана Марковић Топаловић из Шапца. План је био успешан, пројекат је одобрен и 26. марта 2011. године и „ДИНГ“ је свечано постављен у Великом парку у Шапцу.
РАЂАЊЕ ИДЕЈЕ О ИЗГРАДЊИ „ПАРКА НАУКЕ“
Нажалост ДИНГ није могао дуго да опстане без оштећења у градском парку. Убрзо по постављању глобуса он је био на мети несавесних грађана јер су се по њему потписивали, пењали се и урезивали своје иницијале. Ни свакодневни надзор комуналне полиције није помогао. Одлука да се ДИНГ премести у двориште Центра за стручно усавршавање, у јесен 2011. године је била кључна да започне реализација идеје „Парка науке“ у поменутој установи образовања.
Тадашњи директор Центра за стручно усавршавање др Горан Стојићевић енергично креће у реализацију изградње првог Парка науке, подстакнут радом професорке др Мирјане Поповић Божић. Др Горан Стојићевић још интензивније ради на изградњи Парка науке после посете Weizmann институту, у Реховоту (Израел) 2011. године, који у оквиру свог комплекса има „Clore Garden of Science“, са садржајима који популаришу науку. Стојићевић проналази средства за изградњу инсталација и пажљиво надгледа цео пројекат. Тада заправо почиње живот првог Парка науке у Србији. У октобру 2011. године, убрзо по премештању ДИНГ-а у ЦСУ и оснивању шабачког Парка науке је отворен и Парк науке на Ади Циганлији у Београду по идеји Немање Ђорђевића, потоњег директора Центра за промоцију науке.
Као што бива, свака добра идеја је морала да има и изворе финансирања. Велики допринос у том смислу је дао СДЦ (Швајцарска агенција за сарадњу и развој) која је финансирала прве инсталације у „пионир“ пројекту не само Србије већ и овог дела Европе.
ДЕСЕТ НОВИХ ИНСТАЛАЦИЈА
Већ 2012. године Центар за промоцију науке подржава изградњу инсталације „Едукативна фонтана“ осмишљен у оквиру пројекта „Подстицајна околина за учење природних наука“ под вођством проф. др Мирјане Поповић Божић. Наредне 2013. године уз помоћ СДЦ-а, града Шапца и средстава Центра за стручно усавршавање као и људских ресурса ЦСУ-а свечано је угледало светлост дана 10 нових инсталација: њутново клатно, брахистрохрона, сунчани сат, звучна огледала, активни ДНК, пасивни ДНК, шабачки меридијан, соларни панел, метеоролошка станица и модел NaCl.
Упоредо са изградњом ових инсталација, осмишљавају се нове и интензивно ради на промоцији самог парка. Кроз „Мрежу центара за стручно усавршавање“, учешће на сајмовима из области образовања, информисању свих образовних институција у земљи, константног обавештавања свих „гледаних“ и писаних медија о садржајима у „Парку науке“, сазнање о овом новом виду учења постаје све веће, не само у Србији већ и у околним земљама.
Све ове активности су резултирале да шабачки Парк науке постане дестинација многих школских екскурзија током наредних година, а број ученика, који су посетили и учили у другачијем амбијенту, буде мерен у хиљадама.
Управо таква реакција образовних установа је била подстицај да Парк науке буде обогаћен новим инсталацијама у наредним годинама.
Већ наредне 2014. године изграђено је нових 15 инсталација: активни модел атома, пасивни модел атома, златни пресек, момент инерције, Питагорина теорема, пирамида, шест оптичких илузија, периодни систем елемената, шах и нано учионица.
МРЕЖА ЦЕНТАРА ЗА
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ
Веома је битно истаћи да је идеја о потреби изградње Паркова науке готово свакодневно презентована и Мрежи регионалних центара и центара за стручно усваршавање, удружењу које окупља свих 12 центара за стручно усавршавање у Србији, на чијем је челу био управо др Горан Стојићевић.
Као и све и ова новотарија је у почетку била тешко прихваћена од научних кругова, али је великом упорношћу постала главна тема не само на нивоу Мреже РЦ и ЦСУ Србије већ и Центра за промоцију науке из Београда. Управо је заинтересованост Центра за промоцију науке и тадашњег директора Немање Ђорђевића била кључна да се током 2016. године у свих 12 центара за стручно усавршавање формирају Научни клубови са једним од стратешких циљева да сваки ЦСУ има и свој Парк науке. Замишљено се почело и остваривати. Те исте године ЦСУ из Кикинде прави свој Парк науке под називом „Парк знања“ а наредне године се и РЦ из Чачка осмелио да уради исту ствар али под називом „Врт знања“. РЦ у Нишу такође поставља своју прву инсталацију. И тако редом, центар по центар почиње да гради свој Парк науке, који постају део стратегије популаризације науке у читавој држави. Може се рећи, трновити пут до остварења жеље аутора Парка науке у Шапцу да такав начин учења изађе из оквира једног малог града.
Интензивније проширење и реконструкција старих инсталација у Шабачком парку науке започиње током 2017. године. Тада руководство ЦСУ-а на челу са директором Бранком Филиповићем окупља људе са идејама, а резултат свега су три нове инсталације: ветрогенератор, ремен систем и динамо бицкл.
Упорност и истрајност твораца Парка науке се иплатила, и то не у материјалном смислу, већ у научном и духовном. Трновит пут дуг сада већ 8 година, од изградње прве до завршетка тридесете инсталације, био је препун изазова и дилема али по ширењу идеје и ван граница наше земље, потпуно успешан. Шта нас још ново очекује у шабачком Парку науке нисмо сазнали али познавајући његове творце завршетак прве деценије живота „учионице под ведрим небом“ биће прожет новим научним играријама за све посетиоце.
Руководство Музеја, инспирисано поменутом изложбом се заинтересовало за програм Друштва физичара под називом „Физика у школској архитектури“, касније названог “Подстицајна околина за учење природних наука“, који је за циљ имао да се школска зграда и њена околина обогате садржајима који треба да помогну учењу. Професор физике др Марко Поповић, који је учествовао у свим активностима око организације изложбе je тада размишљао како би било добро да се негде у Шапцу изгради и постави један велики глобус који би био једно одлично наставно средство. Инспирисано свим наведеним руководство музеја је обећало да ће се потрудити да се та идеја и реализује. Године 2010. тадашњи директор Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић, после расписивања јавног конкурса града Шапца за пројекте побољшања квалитета живота грађана, предлаже да Народни музеј буде носилац пројекта изградње глобуса односно ДИНГ-а (Дан и Ноћ на Глобусу). Пошто услови конкурса нису дозвољавали учешће институција које се финансирају из буџета Града, Народни музеј није могао да конкурише, па се дошло до решења да идеја професорке др Мирјане Поповић Божић буде реализована тако што ће носилац пројекта бити професорка Татјана Марковић Топаловић из Шапца. План је био успешан, пројекат је одобрен и 26. марта 2011. године и „ДИНГ“ је свечано постављен у Великом парку у Шапцу.
РАЂАЊЕ ИДЕЈЕ О ИЗГРАДЊИ „ПАРКА НАУКЕ“
Нажалост ДИНГ није могао дуго да опстане без оштећења у градском парку. Убрзо по постављању глобуса он је био на мети несавесних грађана јер су се по њему потписивали, пењали се и урезивали своје иницијале. Ни свакодневни надзор комуналне полиције није помогао. Одлука да се ДИНГ премести у двориште Центра за стручно усавршавање, у јесен 2011. године је била кључна да започне реализација идеје „Парка науке“ у поменутој установи образовања.
Тадашњи директор Центра за стручно усавршавање др Горан Стојићевић енергично креће у реализацију изградње првог Парка науке, подстакнут радом професорке др Мирјане Поповић Божић. Др Горан Стојићевић још интензивније ради на изградњи Парка науке после посете Weizmann институту, у Реховоту (Израел) 2011. године, који у оквиру свог комплекса има „Clore Garden of Science“, са садржајима који популаришу науку. Стојићевић проналази средства за изградњу инсталација и пажљиво надгледа цео пројекат. Тада заправо почиње живот првог Парка науке у Србији. У октобру 2011. године, убрзо по премештању ДИНГ-а у ЦСУ и оснивању шабачког Парка науке је отворен и Парк науке на Ади Циганлији у Београду по идеји Немање Ђорђевића, потоњег директора Центра за промоцију науке.
Као што бива, свака добра идеја је морала да има и изворе финансирања. Велики допринос у том смислу је дао СДЦ (Швајцарска агенција за сарадњу и развој) која је финансирала прве инсталације у „пионир“ пројекту не само Србије већ и овог дела Европе.
ДЕСЕТ НОВИХ ИНСТАЛАЦИЈА
Већ 2012. године Центар за промоцију науке подржава изградњу инсталације „Едукативна фонтана“ осмишљен у оквиру пројекта „Подстицајна околина за учење природних наука“ под вођством проф. др Мирјане Поповић Божић. Наредне 2013. године уз помоћ СДЦ-а, града Шапца и средстава Центра за стручно усавршавање као и људских ресурса ЦСУ-а свечано је угледало светлост дана 10 нових инсталација: њутново клатно, брахистрохрона, сунчани сат, звучна огледала, активни ДНК, пасивни ДНК, шабачки меридијан, соларни панел, метеоролошка станица и модел NaCl.
Упоредо са изградњом ових инсталација, осмишљавају се нове и интензивно ради на промоцији самог парка. Кроз „Мрежу центара за стручно усавршавање“, учешће на сајмовима из области образовања, информисању свих образовних институција у земљи, константног обавештавања свих „гледаних“ и писаних медија о садржајима у „Парку науке“, сазнање о овом новом виду учења постаје све веће, не само у Србији већ и у околним земљама.
Све ове активности су резултирале да шабачки Парк науке постане дестинација многих школских екскурзија током наредних година, а број ученика, који су посетили и учили у другачијем амбијенту, буде мерен у хиљадама.
Управо таква реакција образовних установа је била подстицај да Парк науке буде обогаћен новим инсталацијама у наредним годинама.
Већ наредне 2014. године изграђено је нових 15 инсталација: активни модел атома, пасивни модел атома, златни пресек, момент инерције, Питагорина теорема, пирамида, шест оптичких илузија, периодни систем елемената, шах и нано учионица.
МРЕЖА ЦЕНТАРА ЗА
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ
Веома је битно истаћи да је идеја о потреби изградње Паркова науке готово свакодневно презентована и Мрежи регионалних центара и центара за стручно усваршавање, удружењу које окупља свих 12 центара за стручно усавршавање у Србији, на чијем је челу био управо др Горан Стојићевић.
Као и све и ова новотарија је у почетку била тешко прихваћена од научних кругова, али је великом упорношћу постала главна тема не само на нивоу Мреже РЦ и ЦСУ Србије већ и Центра за промоцију науке из Београда. Управо је заинтересованост Центра за промоцију науке и тадашњег директора Немање Ђорђевића била кључна да се током 2016. године у свих 12 центара за стручно усавршавање формирају Научни клубови са једним од стратешких циљева да сваки ЦСУ има и свој Парк науке. Замишљено се почело и остваривати. Те исте године ЦСУ из Кикинде прави свој Парк науке под називом „Парк знања“ а наредне године се и РЦ из Чачка осмелио да уради исту ствар али под називом „Врт знања“. РЦ у Нишу такође поставља своју прву инсталацију. И тако редом, центар по центар почиње да гради свој Парк науке, који постају део стратегије популаризације науке у читавој држави. Може се рећи, трновити пут до остварења жеље аутора Парка науке у Шапцу да такав начин учења изађе из оквира једног малог града.
Интензивније проширење и реконструкција старих инсталација у Шабачком парку науке започиње током 2017. године. Тада руководство ЦСУ-а на челу са директором Бранком Филиповићем окупља људе са идејама, а резултат свега су три нове инсталације: ветрогенератор, ремен систем и динамо бицкл.
Упорност и истрајност твораца Парка науке се иплатила, и то не у материјалном смислу, већ у научном и духовном. Трновит пут дуг сада већ 8 година, од изградње прве до завршетка тридесете инсталације, био је препун изазова и дилема али по ширењу идеје и ван граница наше земље, потпуно успешан. Шта нас још ново очекује у шабачком Парку науке нисмо сазнали али познавајући његове творце завршетак прве деценије живота „учионице под ведрим небом“ биће прожет новим научним играријама за све посетиоце.
Најновији број
25. април 2024.
