УСВОЈЕН ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА ЗА 2019.
ПОСЛЕ ДУЖЕ ОД ДЕЦЕНИЈЕ ПРЕКО ДВЕ ХИЉАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ
На крају 2017. године коцељевачка општина је имала преко две хиљаде запослених што је први пут након једанаест година, а овај статистички показатељ јасно указује на привредни развој тамнавског краја
Према последњем попису општина Коцељева је имала нешто више од 13 хиљада становника прилично уједначене полне структуре. Нешто више од 70 одсто становника живи у руралном делу док седиште локалне самоуправе броји преко четири хиљаде житеља. Процењује се да је радно способних лица готово осам хиљада од којих је нешто већи број мушкараца. Носиоци привредног развоја су пољопривреда, дрвно прерађивачка индустрија, производња и израда обуће, производња сокова, индустрија пекарских производа, производња сточне хране...
На крају 2017. године коцељевачка општина је имала преко две хиљаде запослених што је први пут након једанаест година а овај статистички показатељ јасно указује на привредни развој тамнавског краја. Почетком 2015. радно место имало је око 1,5 хиљада становника да би тај број до краја претпрошле године достигао цифру од 2.076. Највише запослених је у прерађивачкој индустрији као и у области трговине на велико и мало и поправци моторних возила али значајан број њих егзистенцију остварује у образовним, здравственим и установама социјалне заштите као и у државној управи.
ИПАК ВИСОКА СТОПА
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Упркос развоју привреде и отварању нових радних места стопа незапослености на територији коцељевачке општине је око 19 и прилично је висока у поређењу са републичком која износи нешто више од 11. Према подацима ЛАПЗ у овој локалној самоуправи и даље се број незапослених креће од 1,5 до 1,6 хиљада а на крају прошле године на евиденцији НСЗ испоставе у Коцељеви било их је 1.534.
У Локалном акционом плану запошљавања за 2019. годину наводи се да је коцељевачка општина предвидела реализацију програма на побољшању услова за запошљавање младих и смањивање њихове незапослености, на укључивању теже запошљивих категорија незапослених лица као и подршку отварању нових радних места.
–Овим документом су прописане одређене мере које ће се суфинансирати од стране Републике. И за ову годину је предвиђена мера јавних радова. Општина Коцељева је у свом буџету определила средства за суфинансирање ЛАПЗ-а и то је износ од три милиона динара и имамо могућност да конкуришемо код НСЗ за суфинансирање. Ова средства смо искористили и у прошлој години и на наша три милиона добили смо још толико- подсетио је начелник Одељења за привреду, пољопривреду, саобраћај и туризам Миодраг Тадић.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА И МЕРА АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА
У циљу запошљавања што већег броја лица коцељевачка општина је у сарадњи са шабачком филијалом Националне службе запошљавања недавно одржала презентацију у оквиру које су присутним послодавцима представљени програми и мере активне политике запошљавања.
Директор Филијале Шабац Радивоје Мићић истакао је најпре одличну сарадњу са овом локалном самоуправом и подсетио да је НСЗ сервис грађана, место где се понуда и тражња радне снаге најдиректније сусрећу.
–Постоје нека мишљења да ми нека радна места имамо па их онда делимо. Међутим, послодавци су ти који имају радна места а ми смо ту да само доведемо у везу њих и незапослене. Једна од метода да се то уради јесу управо мере активне политике. Пре свега, то су финансијске мере где се директном финансијском подршком стимулишу послодавци да запосле одређени број лица. Постоје и мере које су усмерене ка запосленима. То је стимулација незапослених лица да уз финансијску помоћ државе покрену сопствени бизнис- појаснио је директор НСЗ у Шапцу и истакао да је ове године Влада Србије издвојила преко четири милијарде динара за мере активне политике што је за 25 одсто више у односу на прошлу годину.
Према његовим речима Филијала Шабац је у току 2018. на овај начин финансирала у привреду око 74 милиона динара на подручју града Шапца и општина Богатић, Владимирци и Коцељева.
–Један део тих средстава припао је општини Коцељева која има заиста виталну привреду и која препознаје шта значе средства НСЗ. То су средства која су бесповратна, бесплатна и бескаматна. Наравно да постоје одређени услови који морају бити испуњени. НСЗ има циљ да заједно са послодавцима и незапосленима налази метод како до тих бесповратних средстава доћи и на који начин их искористити а да то буде у складу са јавним позивом, односно законом, како не би дошли у ситуацију да враћају средства са каматом а и то се, нажалост, дешава јер корисници не сагледају до краја уговоре. Томе управо служе овакве презентације- поручио је Мићић.
Он је подсетио да се неретко дешава да фирме које запошљавају преко 50 или 100 радника дођу у ситуацију да плаћају пенале јер немају запослена лица са инвалидитетом а могу то да учине јер је за њих предвиђена потпуна рефундација свих трошкова.
Све мере активне политике запошљавања су усмерене на теже запошљиве категорије лица којих је на подручју града Шапца и три локалне самоуправе око 65 одсто. У ову категорију спадају и они који дуже од годину дана чекају на посао.
–Од око 12 хиљада, 7-8 су управо таква лица. Захваљујући мерама активне политике запошљавања 450 људи је у току прошле године добило посао. Општина Коцељева је једна од општина која већ две године користи меру отварања нових радних места. Један од корисника ових мера је и компанија “Карина мода” која је то преко наше филијале учинила два пута и одлично су користили та средства, запослили су око 50 људи. Ако једна страна компанија то препознаје као одличну меру, не видим разлог зашто их наше, домаће не користе- тврди директор НСЗ у Шапцу.
ВРАЋАЊЕ ПРИПРАВНИКА “НА ВЕЛИКА ВРАТА”
Крајем фебруара месеца објављен је јавни позив по 12 различитх врста програма међу којима су јавни радови, субвенције за запошљавање из категорије теже запосливих лица на новоотвореним радним местима, самозапошљавање, самозапошљавање припадника ромске националне мањине, субвенције зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства, рефундација трошкова подршке особама са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима, стручна пракса, стицање практичних знања, обуке за познатог послодавца али и један нови, програм приправника.
Управо о њему говорила је Мирјана Илић из НСЗ која је истакла да у овом програму није реч о волонтирању.
–Овде послодавац мора да заснује радни однос са лицем, да га држи у радном односу један одређени период и по изласку из мере. Имамо два основна позива, приправници са средњим и приправници са високим образовањем. За средње је шест месеци период његовог усавршавања и након тога послодавац је у обавези да га држи још три месеца у радном односу док је код високе стручне спреме трајање програма годину дана и додатних шест месеци колико траје обавеза послодавца- објаснила је Илић.
Програмом је предвиђено да месечна зарада приправника буде 28, односно 30 хиљада динара, у зависности од степена стручне спреме.
Илић је појаснила да је овај јавни позив повољнији за незапослена лица јер на овај начин ипак заснивају радни однос и истакла да је неопходно да буду испуњени и одређени услови како би могли бити ангажовани у оквиру овог програма.
– Незапослени морају бити најмање шест месеци на евиденцији НСЗ. Код високе стручне спреме приправник не може бити старији од 30 година а његова просечна оцена током студирања мора бити изнад 8,5- рекла је Илић и додала да за ову меру могу да аплицирају искључиво послодавци из приватног сектора. Директор филијале је оценио да је ово одлична мера Владе Србије у покушају заустављања “одлива мозгова”.
–Ако им одмах, након завршетка факултета понудимо посао, једино тако можемо спречити људе да оду из земље. Ова мера је некада била укинута и сада се враћа на “велика врата”. За њу ће бити издвојена велика средства- сматра Мићић.
На крају 2017. године коцељевачка општина је имала преко две хиљаде запослених што је први пут након једанаест година а овај статистички показатељ јасно указује на привредни развој тамнавског краја. Почетком 2015. радно место имало је око 1,5 хиљада становника да би тај број до краја претпрошле године достигао цифру од 2.076. Највише запослених је у прерађивачкој индустрији као и у области трговине на велико и мало и поправци моторних возила али значајан број њих егзистенцију остварује у образовним, здравственим и установама социјалне заштите као и у државној управи.
ИПАК ВИСОКА СТОПА
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Упркос развоју привреде и отварању нових радних места стопа незапослености на територији коцељевачке општине је око 19 и прилично је висока у поређењу са републичком која износи нешто више од 11. Према подацима ЛАПЗ у овој локалној самоуправи и даље се број незапослених креће од 1,5 до 1,6 хиљада а на крају прошле године на евиденцији НСЗ испоставе у Коцељеви било их је 1.534.
У Локалном акционом плану запошљавања за 2019. годину наводи се да је коцељевачка општина предвидела реализацију програма на побољшању услова за запошљавање младих и смањивање њихове незапослености, на укључивању теже запошљивих категорија незапослених лица као и подршку отварању нових радних места.
–Овим документом су прописане одређене мере које ће се суфинансирати од стране Републике. И за ову годину је предвиђена мера јавних радова. Општина Коцељева је у свом буџету определила средства за суфинансирање ЛАПЗ-а и то је износ од три милиона динара и имамо могућност да конкуришемо код НСЗ за суфинансирање. Ова средства смо искористили и у прошлој години и на наша три милиона добили смо још толико- подсетио је начелник Одељења за привреду, пољопривреду, саобраћај и туризам Миодраг Тадић.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА И МЕРА АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА
У циљу запошљавања што већег броја лица коцељевачка општина је у сарадњи са шабачком филијалом Националне службе запошљавања недавно одржала презентацију у оквиру које су присутним послодавцима представљени програми и мере активне политике запошљавања.
Директор Филијале Шабац Радивоје Мићић истакао је најпре одличну сарадњу са овом локалном самоуправом и подсетио да је НСЗ сервис грађана, место где се понуда и тражња радне снаге најдиректније сусрећу.
–Постоје нека мишљења да ми нека радна места имамо па их онда делимо. Међутим, послодавци су ти који имају радна места а ми смо ту да само доведемо у везу њих и незапослене. Једна од метода да се то уради јесу управо мере активне политике. Пре свега, то су финансијске мере где се директном финансијском подршком стимулишу послодавци да запосле одређени број лица. Постоје и мере које су усмерене ка запосленима. То је стимулација незапослених лица да уз финансијску помоћ државе покрену сопствени бизнис- појаснио је директор НСЗ у Шапцу и истакао да је ове године Влада Србије издвојила преко четири милијарде динара за мере активне политике што је за 25 одсто више у односу на прошлу годину.
Према његовим речима Филијала Шабац је у току 2018. на овај начин финансирала у привреду око 74 милиона динара на подручју града Шапца и општина Богатић, Владимирци и Коцељева.
–Један део тих средстава припао је општини Коцељева која има заиста виталну привреду и која препознаје шта значе средства НСЗ. То су средства која су бесповратна, бесплатна и бескаматна. Наравно да постоје одређени услови који морају бити испуњени. НСЗ има циљ да заједно са послодавцима и незапосленима налази метод како до тих бесповратних средстава доћи и на који начин их искористити а да то буде у складу са јавним позивом, односно законом, како не би дошли у ситуацију да враћају средства са каматом а и то се, нажалост, дешава јер корисници не сагледају до краја уговоре. Томе управо служе овакве презентације- поручио је Мићић.
Он је подсетио да се неретко дешава да фирме које запошљавају преко 50 или 100 радника дођу у ситуацију да плаћају пенале јер немају запослена лица са инвалидитетом а могу то да учине јер је за њих предвиђена потпуна рефундација свих трошкова.
Све мере активне политике запошљавања су усмерене на теже запошљиве категорије лица којих је на подручју града Шапца и три локалне самоуправе око 65 одсто. У ову категорију спадају и они који дуже од годину дана чекају на посао.
–Од око 12 хиљада, 7-8 су управо таква лица. Захваљујући мерама активне политике запошљавања 450 људи је у току прошле године добило посао. Општина Коцељева је једна од општина која већ две године користи меру отварања нових радних места. Један од корисника ових мера је и компанија “Карина мода” која је то преко наше филијале учинила два пута и одлично су користили та средства, запослили су око 50 људи. Ако једна страна компанија то препознаје као одличну меру, не видим разлог зашто их наше, домаће не користе- тврди директор НСЗ у Шапцу.
Крајем фебруара месеца објављен је јавни позив по 12 различитх врста програма међу којима су јавни радови, субвенције за запошљавање из категорије теже запосливих лица на новоотвореним радним местима, самозапошљавање, самозапошљавање припадника ромске националне мањине, субвенције зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства, рефундација трошкова подршке особама са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима, стручна пракса, стицање практичних знања, обуке за познатог послодавца али и један нови, програм приправника.
Управо о њему говорила је Мирјана Илић из НСЗ која је истакла да у овом програму није реч о волонтирању.
–Овде послодавац мора да заснује радни однос са лицем, да га држи у радном односу један одређени период и по изласку из мере. Имамо два основна позива, приправници са средњим и приправници са високим образовањем. За средње је шест месеци период његовог усавршавања и након тога послодавац је у обавези да га држи још три месеца у радном односу док је код високе стручне спреме трајање програма годину дана и додатних шест месеци колико траје обавеза послодавца- објаснила је Илић.
Програмом је предвиђено да месечна зарада приправника буде 28, односно 30 хиљада динара, у зависности од степена стручне спреме.
Илић је појаснила да је овај јавни позив повољнији за незапослена лица јер на овај начин ипак заснивају радни однос и истакла да је неопходно да буду испуњени и одређени услови како би могли бити ангажовани у оквиру овог програма.
– Незапослени морају бити најмање шест месеци на евиденцији НСЗ. Код високе стручне спреме приправник не може бити старији од 30 година а његова просечна оцена током студирања мора бити изнад 8,5- рекла је Илић и додала да за ову меру могу да аплицирају искључиво послодавци из приватног сектора. Директор филијале је оценио да је ово одлична мера Владе Србије у покушају заустављања “одлива мозгова”.
–Ако им одмах, након завршетка факултета понудимо посао, једино тако можемо спречити људе да оду из земље. Ова мера је некада била укинута и сада се враћа на “велика врата”. За њу ће бити издвојена велика средства- сматра Мићић.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
