Клупко добре енергије

Ретки су људи који нису везани за свој завичај, место из којег потичу. Шапчани се нарочито истичу по љубави коју негују према свом граду, те су домаћини на добром гласу. Сваки град има насеља у којима се окупљају деца из околних зграда, млади, али и старији. У Шапцу, “Баре” су познате по артерској чесми, која одавно не ради, али и даље је симбол места где се окупљају нараштаји.
Припадници старијих генерација кажу да су од “малих ногу” долазили овде да се играју. Упознали су се још као деца, а та пријатељства опстала су до данас.
-Све стадијуме детињства провели смо овде, па се и данас често сретнемо “на чесми” ако смо због обавеза спречени да унапред договоримо виђање. Овде се комшије и пријатељи окупљају спонтано, мобилне телефоне нисмо имали, нити су нам били потребни, увек када сиђемо испред зграде знали смо да ће неко од друштва бити ту. У моје време ту је била само артерска чесма на којој су људи точили воду, а ми деца, онако знојави, чекали у реду да се мало освежимо, па да наставимо са игром, каже Тања Перишић педесетогодишњакиња која је одрасла у окриљу свог краја.
Мештани наводе да је интересантно када се, после толико година дружења, сви окупе поново. Сада многи од њих имају своју децу, која такође одрастају “на чесми”. Са носталгијом се присећају свог детињства и препричавају доживљаје који су се овде одиграли, а и дан данас користе интерне шале, које само они који се друже годинама, разумеју.
Покушали смо да закључимо по чему је ово место посебно у односу на друге делове града. Оно што “Баре” издваја је енергија генерација акумулирана деценијама, прикупљена у неразмрсиво клупко љубави, пријатељстава и догађаја утканих у ово место. Приврженост свом крају млађи суграђани су изразили у слогану који су спонтано осмислили – БЦС (Баре Центар Света). Графити по зградама, неки новијег датума, а неки већ избледели, причају своју причу о некадашњим љубавима и другарствима.
Они који су отишли у друге градове да студирају или раде, кад год се врате кући долазе “на чесму”. Један од њих је Никола Савић, који је поделио са нама какви су односи међу члановима овако шареноликог састава.
-Углавном се добро слажемо, али ето, где има дружења, нарочито међу великим распоном генерација као што је то код нас, буде и свађа. Посвађали смо се много пута, али то никада нису трајни прекиди пријатељства, већ тренутне несугласице. И када са неким не причате, неминовно је да ћете га срести “на чесми”. Зато свађе никад не потрају, каже Никола који тренутно не живи у Шапцу, али му се увек радо враћа.
-Много значи када у комшилуку, такорећи испред зграде, имаш неког свог. Нарочито ако је у питању цела екипа. То су људи који нас најбоље познају, и увек су спремни да помогну једни другима, додаје он.
Своју причу поделила је са нашим листом и Драгана Старчевић, која је детињство провела у крају.
-Одрасла сам овде. Сећам се времена када је овде био стари бели тобоган са рупом коју смо прескакали спуштајући се низ њега, па се дешавало да неко у ту рупу и склизне (смех). Осим тобогана и једног металног возића није било урађено више ништа, али да бисмо се окупили и дружили, ништа нам није ни било потребно. Увек је било важније ко је ту, него шта имамо, каже она и додаје да је уз добро друштво било лако организовати разне игре попут “вије”, жмурке, лопова и жандара.
-У време када сам ја била дете, овде није постојао ни терен који сад постоји. Прво је направљен терен за одбојку, па су дечаци по потреби, када би желели да играју фудбал, скидали одбојкашку мрежу, а голове сами доносили са терена Медицинске школе, а затим их враћали. Морали смо се сналазити (смех). Касније смо добили голове на нашем терену, присећа се Драгана.
Млади су се, најчешће, упознавали тако што би дечаци на поменутом терену играли фудбал, а девојчице пратиле “утакмицу” и чувале им ствари. На тај начин развиле су се и прве симпатије, платонске љубави, али и оне праве, дугогодишње. Пријатни временски услови нису били предуслов за окупљање, “на чесми” је, и по сунцу и по киши, увек било некога.
Како је било некада, тако је и сад. Дошли су неки нови клинци, али се суштински ништа није променило. Једна артерска чесма, неколико клупица и добро друштво – то је све што је потребно за срећу.

Успомене на детињство “на чесми”
Бенска Бара је насеље које је Шапчанима увек пружало добродошлицу и неговало безбрижне дане детињства.
-Сећам се да сам као клинац готово цео дан проводио на игралишту на “терену” за кликере. То ми је била највећа страст, присећа се Никола Савић

Стари пријатељ је
најбоље огледало
Када помислим да не идем добрим путем у животу, да сам се можда уобразила, када и сама изгубим компас, пријатељи ме подсете ко сам. Мислим да су пријатељи из детињства најбоље огледало, каже Драгана Старчевић