Инфо

2. јун 2011.2. јун 2011.
ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - МОМИР МОША ПАВИЋ

РАДНИ ВЕК У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ

О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама, прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (16)
Потиче из мачванског села Дуваништа, где је рођен 1935. године, где је завршио и основну школу да би 1946. пошао у Мушку реалну гимназију у Шапцу. Тих првих дана једанаестогодишњем дечаку било је најважније да зна како се долази до железничке станице и како се долази до игралишта „Мачве“. За станицу је морао да зна ради повратка кући а предност школовања у граду омогућавала му је да прати фудбалске утакмице које је још тих дечачких дана заволео. Возом је каснијих година све ређе ишао пут Дуваништа а утакмице „Мачве“ није изостављао до данас.
- После Гимназије уписао сам Правни факултет, међутим због породичне ситуације остао сам у селу и 1956. године почео да радим у Општини Петловача и то, ни мање ни више, него као судија за прекршаје, што је за мене била велика непознаница - прича о првим радним данима Момир Павић, о времену када је и Петловача била општина а пошто није било судије за прекршаје њега су поставили као школованог и угледног младића. Борио се са параграфима и актима, савлађивао брда папира и доносио деликатне одлуке да би се после одслужења војног рока, у којој је био један од бољих питомаца дванаесте класе Школе резервних официра, позван на службу у Општину Прњавор.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa