КОРАК ПО КОРАК

Шабачка ДУГА дебитанстску сезону у Другој, јединственој лиги за кошаркашице окончала је у горњем делу табеле, уз учинак 9:7. Позиција и резултати превазишли су сва предсезонска предвиђања, поставши најјачи печат на прве четири године рада овог спортског колектива.
- Нисмо знали много о ривалима, знали смо да су махом из већих средина, са већим буџетом, али нисмо дозволили страх. Веровали смо у опстанак и то је једина амбиција коју смо поставили пред јако млад тим. Уместо тога добили смо велике игре, победе и сезону на коју смо поносни – започиње тренер ВУК СТЕПАНОВИЋ.
Када се сумирају утисци о Лиги...
-Егзактни подаци, свима доступни, говоре да је Дуга била тим са најмањим буџетом и једним од најмлађих састава. Ипак, буџет није пресудан. Две најбоље екипе, Раднички (Крагујевац) и Пролетер нису финансијски најјаче. На другој страни, мало већи буџет имали су београдски Раднички и Карабурма, али су зато као тимови из Београда имали веће могућности, шири избор играчица које долазе на студије из целе Србије, квантитет понуде из којег се лакше селектује квалитет за успех.
Јединствени други ранг био је изазов за млад клуб на сваком нивоу?
-Организационо итекако изазовно такмичење. Осим не баш блиских путовања, требало је задовољити много детаља који захтевају прописи од домаћина. Екипу смо растеретили обавеза ван тренинга, али у руководству смо радили предано да задовољимо све захтеве. Када смо добили и званично од КСС, као кровне организације похвалу уз речи „да смо клуб који другима треба да послужи као пример у овом сегменту“ схватили смо успех и добили елан на почетку сезоне.
Заслужује ли неко посебне похвале?
- Увек тим, суштина тима је да покрије недостатке, а истакне појединачне предности сваког од чланова. Морам посебно истаћи наше кадеткиње. Оне су избориле пласман на завршницу државне лиге, међу осам најбољих у Србији. Играле су једнако за кадетску и сениорску селекцију, сваки викенд по две утакмице, некада и три. То су играчице које нису попуњавале број у старијој селекцији, већ имале велику минутажу, све су издржале, изнеле и на оба нивоа урадиле велике ствари. Путујемо на завршницу без императива, да се боримо колико можемо.
Недавно је ДУГА обележила четири године рада.
- Када смо започињали нашу „причу“ желели смо да изградимо клуб, пре свих, окренут раду са млађим категоријама. Наравно, сениорски тим је неопходан како би девојчице из школе клуба знале да имају перспективу када прођу све узрасте. Истовремено, успеси сениора, реално, највише помогну у проналажењу спонзора, средстава за клуб. Од почетка смо зацртали напредак корак по корак. Вишем нивоу смо тежили када у сваком сегменту клуба достигнемо виши ниво. Од старта се ослањамо махом на играчице из наше школе, уз неколико кошаркашица са стране, а циљ је да за коју годину то буде искључиво тим од оних стасалих у Дуги. Желимо да нас препознају, не само у региону, него и у Србији, да кроз нашу школу прођу и девојчице из околине, пограничних делова, све њих једнако видимо као „нашу децу“ ослонце сениорског погона у будућности.
Елита је корак далеко, када планира клуб да „закорачи“?
- За улазак у највиши ранг неопходно је да се склопи много „коцкица“. Тим, заснован на поменутим принципима, квалитетан да буде међу две најбоље екипе. Наредне сезоне се Друга лига шири на 12 екипа, долазе нам из прве Лиге тимови из великих средина (Студент Ниш, Бор....), екипе које су водеће у својим великим градовима, са великим буџетима, неупоредивим са нашим, Ниш, рецимо, је и универзитетски центар. На другој страни, упитан је останак девојака које заврше средњу школу, јер одлазе на студије из Шапца. Стартна предност је на другој страни, али свакако да планирамо и највиши ранг и чекамо прву прилику да је искористимо. Наш је циљ није само виши ранг, већ улазак ту са саставом који ће бити појачан са највише две, три кошаркашице и као такав бити стабилан прволигаш. Без обзира на стање финансија, за мене нема никаквог смисла пласирати се у виши ранг, а потом ангажовати читав нови тим, да би се успело.