Божја љубав извор постојања

Жупник цркве Свете Ане у Шапцу Андреј Ђуричек и овај Ускрс дочекује у нашем граду са пуно радости у срцу. Верници католичке вероисповести највећи хришћански празник ове године, по Грегоријанском календару, славе у недељу, 21. априла.
Управо поводом Ускрса, разговарамо са жупником Ђуричеком, иначе Словаком, о вредностима највећег хришћанског празника.
Налазимо се пред највећим хришћанским празником. Са каквим порукама се у шабачкој католичкој заједници овај празник дочекује?
- Славећи Ускрс ми се сјећамо конкретних повијесних догађаја Исусовог страдања, смрти на крижу и ускрснућа од мртвих. Најприје гледамо Исуса пониженог, исмијаног, бичеваног, криво осуђеног и на крају разапетог. То је слика Великог петка. И дан данас је свијет уроњен у крв и сузе Великог петка. У том смислу Исус је патио и настрадао као милиони патника прије њега и после њега. Али ипак је његов случај јединствен јер више од свију људи је био као Син Божји загрљен љубављу Бога Оца која је у тмини гроба упалила свјетло наде и дјеловала као спашавајућа снага која преображава таму у свјетло, тугу у радост и смрт у живот. То је порука Ускрса - по Исусу Кристу умрлом и ускрслом имамо приступ љубави Бога Оца која је јача од смрти.
Колико смо данас сви заједно близу, а колико далеко оним вредностима које доноси празник Христовог ускрснућа?
- Вредностима Ускрса смо близу управо тада кад усвајамо став Исуса Криста - повјерење и поуздање у Бога чија љубав је извор нашег постојања и гаранција опстанка. И далеко ако дозволимо да нам срце преплави охолост и осјећај самодостатности која искључује Бога као нешто сувишно и непотребно.
Како сте задовољни положајем католичке заједнице у Шапцу?
- Јесам задовољан. Верници, чланови наше парохије уживају слободу верисповести, пуноправни су грађани, слободно без притиска могу практиковати своју вјеру и припадност Католичкој цркви ( богослужје, веронаука, каритативно дјеловање ), то се односи и на мене као свештеника, то је најважније у животу црквене заједнице.
Шта је то што би могло још да се уради како бисмо сви заједно могли да живимо у још већем складу са Богом?
- Склад с Богом постижемо досљедним наследовањем Исуса Криста, он сам говори о себи као о путу, слиједити Исусов примјер значи поистоветити се с његовим ставом повјерења и поуздања у Божју љубав ( језиком теологије овај став означавамо синовски однос са Богом ) и прихватити љубав према бљижнима као основни вектор у ком се крећу међуљудски односи.
Да ли нам уз љубав и веру данас недостаје и нада?
- Кршћанска нада произлази из вјере, она је плод вјере. Ми кршћани смо повјеровали Богу који неће дозволити да смрти припада задња ријећ, Богу који дарује будућност живота, оваква нада је дубља и интензивнија од чисто људског оптимизма.