Квантна теорија и хришћанска вера

Доктор Петар Динић један је од четири едукована хиропрактичара у Европи, који се бави овом неосетном методом корекције првог вратног пршљена атласа. Верује да нам је потребна интеграција различитих знања и залаже се за лечење природним путем (без претеране и неоправдане употребе лекова и операција), кад год је то могуће. Приступајући лечењу са холистичког аспекта, убеђен је да је подизање здравља (уместо давања дијагнозе и лечење болести лековима) оно што би требало да буде медицина 21. века.
Верујемо да ћемо о др Динићу као хиропрактичару тек писати, али не овај пут. Када смо се „случајно“ упознали, чули смо за наслов књиге који нам је гласно одјекнуо: „Изнад ових хоризонта: квантна теорија и хришћанска вера“. Одавно верујући да би вера и наука требало да буду у „складном браку“, уместо да се разилазе, разговарали смо са др Динићем као приређивачем поменуте књиге аутора Џона Брека, доктора теологије и свештеника. Занимљиво је да је књига промовисана у Србији пре него што је изашла на оригиналном, енглеском језику.
Како је дошло до сарадње између једног српског лекара и свештеника који је Американац?
- Отишао сам деведесетих у Америку, живео и радио у Чарлстону, где сам завршио магистериј и докторат. Потом сам прешао у Јужну Каролину, где сам, у Православној цркви Америке, одлазио на службе оца Џона Брека. Његова појава, као и начин на који служи, снажно ме је импресионирала. Често смо разговарали и увидели да имамо заједничких интересовања везаних за холистички приступ здрављу кроз веру и квантну физику. Отац Џон служи у Америци неких седам до осам месеци, а онда дође у Европу, у манастир у Француској, који се налази око 150 километара од Париза. Планирао сам неколико година да га посетим у том идиличном француском сеоцету, што се реализовало прошле године. Отишао сам баш у ово време, пред Ускрс. Тада ми је дао рукопис књиге коју је управо завршио. Прочитао сам је у року од пет дана, колико сам тамо био, и одушевио се.
Шта Вас је фасцинирало у књизи?
- Допало ми се то што је отац Џон представио квантну физику, која је неразумљива и квантним физичарима, на веома питак начин. Макс Планк (који је основао квантну физику 1900) и Хајзенберг, рекли су да квантну физику не може да разуме онај који није фасциниран њом. Често, када слушате како разговарају квантни физичари, не можете да их „похватате ни за реп, ни за главу“. Када сам прочитао књигу, увидео сам да је успео да, на једноставан начин, повеже најважније научне чињенице са вером и тумачењем Новог завета. Књига је читка, написана као разговор професора са својим студентима који објашњава термине квантне физике на начин који ми се јако допао.
Будући да је аутор свештеник, знате ли откуда потиче његово занимање за квантну физику?
- Он се никада се није бавио квантном физиком, али све је повезано. Прешао је у православље седамдесетих година из протестантизма, вере коју је наследио од родитеља. Завршио је магистеријум и, као врстан студент, добио је да ради докторат у Хајделбергу, у Немачкој. Док је тамо боравио, почео је да препознаје утицај православља и одлучио да промени веру. Потом је служио у православној цркви, најпре на Аљасци, па је прешао у Париз и онда радио као професор на Теолошком факултету..
Да ли Вам је рекао разлоге због којих се определио за православље?
- Увек је истицао да мисли да је православље најближе оригиналном Христовом учењу. Радећи докторат из Новог завета, закључио је да православље има највећу слободу у вери у односу на све остале, као и да се у њему осећа највећа топлина љубави, коју повезује са Христом. Поред тога, литургију у православној цркви доживео је као нешто најчудесније и најмагичније, што је био још један од разлога због којих је пожелео да промени своју веру.
Има још таквих прича. Мени је најпознатија она о оцу Доротеју, Швеђанину, чији су родитељи били протестанти и не само то, него су му и отац и брат били протестантски свештеници, али он је прешао у православље из истих разлога. Рекао ми је то што је Вама отац Џон – да је православље најблискије изворном Христовом учењу. Неколико година је био у Србији, у манастиру Каона, а кад се вратио, основао је први православни манастир у Шведској.
Реците нам још нешто о самој књизи. Писана у форми романа и препоручује се, најпре, младим људима?
- Како да не. Када само били у Крагујевцу, где је била прва промоција, дечаци који су други разред средње школе, били су најупорнији са питањима. Књига јесте писана у форми романа, кроз разговор професора са својим студентима. Оно због чега сам добио жељу да уђем у ову причу је чињеница да живимо у времену када се питање секуларности, одвајања од цркве, види на хиљаде начина, не по статистикама, него по начину на које живимо наше животе, свему што се дешава у свету. То што се крећемо у неком неорганизованом хаосу, што су антагонизми и негативности у људима толико нарастајући, јасно је да нам недостаје суштинско у нама. То што би нас повезало и довело до јасног увида да смо заиста једно биће, мора да дође не само кроз веру, него и кроз љубав. Треба љубити себе, па ближњег свог, а то је сваки човек, јер у сваком постоји клица Христа. Страсти које нас воде у мржњу толико су нарастајуће, заједно са технологијом која нас бомбардује механизацијом, да идемо ка томе да постанемо компјутери у људском облику, што је крајња дехуманизација онога што јесмо. У овом хаотичном свету, млади не могу да пронађу свој пут, ослонац у себи за праве вредности, за мотивацију, за снове, жеље и идеале, оно што је неопходно да би свет уопште могао да иде даље.
У том општем стању хаоса, квантна физика има одговоре које може да понуди?
- Иако је неки доживљавају као маргину науке, она је заправо водећа наука будућности, јер највећи број нобеловаца, још од 1900. године долази из те области. То је нешто што у потпуности разбија наша досадашња схватања ко смо и шта смо, шта је универзум, природа око нас, свет који тумачимо својим чулима и разумом, а што је далеко од онога што стварно јесте. Квантни физичари отварају потпуно нове хоризонте. То и јесте „изнад ових хоризоната“, зато што нас кроз квантну физику приближава духовности. То је повезивање са свим људима, стање љубави као блискости са свима и свиме што постоји. То је Христова вера и оно што отац Џон пише, а онда то провлачи кроз квантне термине као што је квантна испреплетаност - да смо сви ми испреплетани и повезани, да сви потичемо од једног истог праска од кога је све настало.
Говорите о принципу нелокалности квантне физике?
- Јесте, принцип нелокалности нам говори да смо сви једно. Дакле, замислимо да поделимо један атом на два дела и један део однесемо у Аустралију, а други оставимо овде. Уколико вршимо било какав утицај на део атома у Србији, онај у Аустралији ће реаговати потпуно исто, иако нема никакву физичку везу са њим. Оба дела ће реаговати истовремено, без икакве разлике. То је оно што наука говори.
То је оно што нам и вера говори. Приче су исте, на други начин испричане. Зато је фасцинатна интеграција науке и религије?
- Интеграција знања из науке, вере, психологије... представља холистички приступ. Ако медицина не иде холистичким путем, она ће и даље остати одвојена и слепа за оно што је познато науци и техници. Са друге стране, ако се техника не приближи медицини, никаквог смисла неће имати, ничему неће допринети. Али, када се повежу, долази до интеграције знања, холистичког приступа здрављу, који ћемо применити у раду са пацијентима, едукацији ђака и студената, начину како приступамо размишљању о бизнису... Реч је о холистичкој свести. Када променимо своје схватање ко смо заправо, разумећемо да је реалност за коју мислимо да је једина, само мали део реалности која постоји. Због губитка духовности која нас повезује, постајемо машине које су концентрисане само на себе. У том случају, не постоји Бог, ми смо богови.
А заправо смо само честице, које су, на дубљем нивоу, једно биће?
- Ниво на ком смо сви повезани и где смо једно је квантни, микро ниво. Та виртуелна стварност, саставни је део видљиве стварности. На нивоу невидиљиве стварности, или духовности, мења се видљива стварност, не само физички свет, него и психа, наше емотивно и ментално тело... Онда када будемо успели да се отворимо за то невидљиво, бићемо у стању да изађемо из претераног егоизма, и схватићемо да не можемо да будемо одвојени од онога коме није добро, или нема ни за основне потребе, а ми имамо и превише и гомиламо новац као корпорације које господаре читавим капиталом ове планете. Број оних који немају шта да једу све је већи зато што је свест оних који воде овај свет на нивоу кванта, лимитирана способношћу схватања да може да им буде боље само кроз друге. То значи да и молитва за друге може да нас развеже од сплетености у нашим подсвесним проблемима које носимо у нашем колективном несвесном, где смо сплетени не смо од наших родитеља, него и од претходних генерација, са свим нашим конфликтима и сукобима. Молитва је најефикаснији начин да се репрограмирамо, да нашу подсвест очистимо и оздравимо као људски род. Молитва за другога чисти нашу повезаност са њим, тако да он више не врши утицај на нас, чиме нас ослобађа подсвесних оптерећења које носимо у себи.

Доктор Петар Динић завршио je Mедицински факултет у Београду и специјализацију из физиологије на ВМА. Магистрирао је на Mедицинском факултету у Торонту и радио докторат из области неурофизиологије у Kолумбији (САД). Предавао је десет година физиологију, и стрес менаџмент на факултету у Торонту, Колумбији и Атланти. Факултет за хиропрактику завршио је у Атланти (САД), а затим и специјализацију (у трајању од две године) из технике Атлас Ортогонал (АО) код др Света у Атланти. Један је од четири хиропрактичара у Европи који се баве овом, потпуно неосетном, методом корекције првог вратног пршљена атласа.

Књига „Изнад ових хоризоната: квантна физика и хришћанска вера“ промовисана је у Србији пре него што је изашла на оригиналном, енглеском језику. Њено прво представљање било је у Крагујевцу, а уговорена је промоција у Шапцу, у порти Саборног храма, где се очекује долазак аутора, приређивача и рецензената: проф. др Дејана Раковића, проф. др Љубивоја Стојановића и проф. др Велимора Абрамовића.

ПРИРЕЂИВАЧ
О АУТОРУ
„Отац Џон је један од врхунских савремених православнх теолога, познат не само по само по својим књигама (има око четрнаест наслова), него и проповедима. Познат је у православном свету као врхунски теолог и професор на неколиким факултетима као тумач Новог завета. То је човек који зрачи смиреношћу, љубављу и огромном толеранцијом, скромношћу и великим знањем. Он је попут професора Јеротића, који је био изузетан просветитељ, човек који синтетизује знање и има способност да га пренесе и поједностави.“