Инфо

25. април 2019.25. апр 2019.
Чувајмо се старих и нових идола
ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ: ПРОТОЂАКОН ДР ЉУБОМИР РАНКОВИЋ

Чувајмо се старих и нових идола

Једино у светлости Васкрсења, постаје јасан и објашњив Христов живот на земљи и сва дела Његова. Истина Васкрсења посебно снажно одјекује у нашем времену, препуном патњи и страдања, времену у којем се, као ретко када раније, поставља питање смисла и циља живота. Све док живот будемо схватали као служење себи, у свету ће владати сукоби, немири и ратови. Живот је леп само када је прожет љубављу и осмишљен само када смо заједно са гладнима и жеднима, сиромашнима и прогнанима, у тамници са осуђенима. Љубав није само реч, него сила Божја, када је прожета и испуњена жртвом, давањем себе другом, за добро другог. Смрћу и Васкрсењем Господ је подарио људима непобедиву и неуништиву снагу, којој не могу одолети никакве силе овог света. Та снага не испољава се као зло – саморекламом и светском буком. Напротив, она се пројављује у миру, трпљењу, у привидним слабостима деце светлости. Ако је Васкрсли Христос са нама
и ми са Њим – ко ће против нас?
У навечерје Васкрсења Христовог, са протођаконом др Љубомиром Ранковићем разговарали смо о највећем хришћанском празнику, који осмишљава све остале, оном који улива веру, дарује наду и учи нас љубави. Доноси смисао. А „искуство смисла је“, како је говорио наш филозоф Михајло Ђурић, „једина истинска срећа човекова“.
„Одузмите Васкрсење Христу, одузели сте Му божанство, јер сте Му одузели оно што Га чини Богочовеком, и Спаситељем, и Васкрситељем“ – писао је Преподобни Јустин Ћелијски у књизи „Православна философија живота“. Васкрсење Христово потврда је Његовог учења?
- До Васкрсења, Христос је учио о вечном животу; Васкрсењем је то потврдио и доказао да је Он заиста Живот вечни. До Васкрсења, учио је о непрестаној љубави Божјој према људима; Васкрсењем је посведочио ту љубав, јер је ради човека победио највећег непријатеља људског – смрт. Да није васкрсао, Христос не би био ни Бог ни Господ, ни Спаситељ ни Искупитељ, него обичан човек. Једино у светлости Васкрсења, постаје јасан и објашњив Његов живот на земљи и сва дела Његова. Без Његовог Васкрсења, вера хришћанска била би бесмислена и немогућа, јер би смрт остала непобеђена. Ова истина омогућава Апостолу народâ да каже: …ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи. Но, заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли (1. Кор 15,16-20). Христово Васкрсење даје смисао и небу и земљи, и човеку и људској историји. Клањајући се Живоме Богу, ми се клањамо и свом бесмртном, непролазном људском достојанству.
Васкрсење Христово има ванвремени значај. Како истина Васкрсења одјекује у наше дане, у животу савременог света и човека?
- Истина Васкрсења посебно снажно одјекује у нашем времену, препуном патњи и страдања, времену у којем се, као ретко када раније, поставља питање смисла и циља живота. Сведоци смо чињенице да је из дана у дан све више усамљених и остављених. Ово је епоха ледених срца, без топле људске речи. Много је деце данас лишено родитељске пажње и љубави, а болнице су пуне страдалника који болују телом и душом. Завладао је велики немир у душама људи широм света. Појаве као што су насиље, бахатост, пљачка, склоност ка терору и криминалу, угрожавање мира и среће других, произилазе из духовно опустелих и морално раслабљених душа. Нажалост, млади људи се изгубе пре него што пронађу свој пут у животу. Себичност и непоштење и данас, као и јуче, уништавају сваки прави живот у заједници, заједничко добро и имовину. Неповерење и грамзивост, насиље и отимање туђег, угрожавају личност, човекову сигурност и достојанство. У таквом свету, вера у Васкрсење Христово може бити почетак великог духовног препорода и обнове, јер то је вера у живот и смисао људског бивствовања.

Епоха ледених срца
Наше време назвали сте „епохом ледених срца“, а хришћанство себе назива „религијом љубави“. Шта је хришћанска љубав и колико је остварива у овом свету и веку?
- Живот је леп само када је прожет љубављу и осмишљен када смо заједно са гладнима и жеднима, сиромашнима и прогнанима, у тамници са осуђенима. Љубав није само реч, него сила Божја, када је прожета и испуњена жртвом, давањем себе другом, за добро другог. Живот са смислом је позив на љубав, на служење Богу и сваком човеку. Све док живот будемо схватали као служење себи, у свету ће владати сукоби, немири и ратови. Када човек прихвати да је позван да себе даје за опште добро свих људи и да свој таленат умножава тиме што га раздаје ближњима, сваки пут када учини добро дело, он предокуша Царство Небеско у историји.
Љубав је неопходна за мир и разумевање међу људима различитих религија, класа, социјалних слојева, полова, различитости уопште?
- У великој и свеобухватној Тајни Божанске Љубави, прожете Васкрсењем Христовим, открива се и остварује Тајна Цркве Христове, у коју су сви позвани. Часни Крст, који је Равноапостолни Цар Константин видео на небу и под чијим знаком је пре више од седамнаест векова победио, својом вертикалом и хоризонталом, укида све преграде међу људима и створењима и сабира све у једну заједницу. У тој заједници, сабраној око Васкрслог Христа, нема Јелина ни Јудејина …, роба ни слободњака, нема мушкога рода ни женскога, него је све и у свему Христос (Кол 3,11). Зато ми, православни Хришћани, исповедамо Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, један Божји Народ сабран око Христа са свих крајева земље, из свих народа у свим временима.
Сведоци смо великих тензија и напетости у животу хришћанске цркве на Истоку и Западу. Стиче се утисак да већ две хиљаде година траје перманентни сукоб између божанског и људског у цркви?
- Неопростив је грех темељити Цркву, у овом и оном свету, било васељенску било помесну, на било чему или било коме другом, осим на Васкрслом Христу. Црква је утемељена на Христу као крајеугаоном Камену, на Пророцима, Апостолима и Светим Оцима, а испуњена светим Тајнама и светим врлинама. Своје устројство и историјски поредак заснива на тој својој унутарњој Тајни, призивајући све земаљске народе да се крсте у име Оца, Сина и Светог Духа и да држе све што је Господ заповедио Својим ученицима (Мт 28,19-20). Посебно наглашавамо да се Црква темељи само на Васкрслом Спаситељу; јер, нажалост, добро сте запазили, како у ближој, тако и даљој прошлости, поједини људи, у незнању или у злоумљу, покушавају да утемеље све на себи, и небо и земљу, и цркву и државу, растачући тако благословене токове живота, одводећи појединце и народе у пропаст „Земље недођије“. Чувајмо се старих и нових идола! Живимо вечном истином Саборне Цркве Божје, која једина даје слободу од греха, ђавола и смрти!

Привидне слабости
деце светлости
Како лечити Цркву Христову од „људског вируса“ у њој?
- Утврдимо свој живот у Цркви на љубави и праштању. Имајмо на уму да ће Бог свима бити последњи Судија и да ће Он мерити искључиво по мерилима добра, богољубља и човекољубља. Ове вредности неопходно је утемељити у нашим животима, без изузетка, оправдања и изговора на лаке или тешке животне околности, уколико желимо да се сврстамо међу децу Божју. Последња реч неће бити људска, него Божја. Овај наук наших светих предака никада не смемо заборавити. Црква позива све на богољубље и човекољубље, позива Божји народ да свагда остане уз Онога Који је победио сва страдања и искушења, и смрт као нашег највећег непријатеља.
Како се победа Христова испољава у животу деце светлости?
- Смрћу и Васкрсењем Господ је подарио људима непобедиву и неуништиву снагу, којој не могу одолети никакве силе овог света. Та снага не испољава се као зло – саморекламом и светском буком. Напротив, она се пројављује у миру, трпљењу, у привидним слабостима деце светлости. Онај Који је победио свет дарује снагу онима који су Његови, да миром и трпљењем победе страх у себи, своје неверје и маловерје. Да победе свако насиље над децом Божјом и да му одоле, сигурни да је Божја сила свевремена, а људска привремена, да су све силе овога света долазиле и пролазиле док је Бог остајао, и светиња Његова, усправно и непоколебиво. Тако је било, тако јесте, и тако ће бити.
Сведоци смо велике кризе морала и људског достојанства, владавине бруталне себичности и саможивости међу људима. Има ли црква снаге за подвиг моралне и духовне обнове на коју је призвана?
- Верујући у Васкрсење Христово, верујемо у непрекидно обнављање људског достојанства. Верујући у Васкрсење Христово и васкрсење уопште, верујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте. Само вера у Васкрсење може обновити веру и верност несебичној љубави. Само вера у бесмртност може спалити саможивост као лажно начело живота, откривајући да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњем излаз и спас из наше таме и свих безизлаза.
Шта бисте поручили нашим читаоцима у предвечерје највећег хришћанског празника - Васкрса?
- Радујмо се Васкрсломе Господу! Радујући се Њему, радујемо се самима себи, нашој вечности и бесмртности. Клањајући се Њему Васкрсломе, клањамо се вечном животу. Причешћујући се Телом и Крвљу Његовом, постајемо једно са Њим. У Васкрсломе Христу откривамо све наше претке. Све што је добро у историји света и у историји нашега рода налази се у Њему, и постаје непролазно и неуништиво. У Васкрсломе Христу ми смо у заједници са нашим Светима и они су са нама! У Васкрсломе Христу правда увек побеђује! Њиме и у Њему она ће победити и у наше дане! Ако је Васкрсли Христос са нама и ми са Њим – ко ће против нас?
Радујемо се, Христос Васкрсе!
- Ваистину Васкрсе!
ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА СРЕЋУ
„Да бисмо били срећни потребно је да научимо истински да волимо и довољно да праштамо. Никада човек не може досегнути истинску висину као када воли и даје себе из љубави. Висини стреми и када прашта и не осврће се на увреде. Никада човек не личи толико на Бога као када Њега и брата моли за опроштај. Љубав и праштање пружају човеку неизмерну радост. Човек је највећи када схвати да се свака рђава реч коју упути другоме враћа њему и повређује га. Не можемо другом да нанесемо зло, а да не повредимо себе. Све што праштањем поравнамо даје нам снагу да победимо. Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати – рекао је Спаситељ наш (Мт 5,9); а миротворци су сви људи великог срца који воле и који праштају.“

О ФЕНОМЕНУ ЗЛА
„За човека нема веће тајне и непознанице од постојања зла у свету. Понекад нам се чини да се оно толико склупчало и згуснуло да га можемо сасвим јасно видети, готово опипати. Зло наступа спектакуларно, оно воли да се експонира и да напуни све штампане и електронске медије поруком: „Живот је бесмислен, јер у њему ја непобедиво владам“. Оваква порука указује на догађаје Великог петка - зло не влада само земљом, јаче је и од Бога, јер и Њега Самог може да отера у гроб – поручује нечастиви, не схватајући да Христос смрћу Својом побеђује смрт.“
М.Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa