Где ти је, смрти, жалац?

Ускрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебрејски: pessach‎) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.
За овај велики празник припрема почиње Великим постом, чија се последња седмица назива Страсна недеља. Иако је устаљено мишљење да се термин “страсна” односи на суздржавање од страсти, изворно значење се заправо односи на страдање, на велики “дочек” дана који обележавају Христове муке којима је искупио светске грехе. Ова недеља обележава велика чуда која је чинио Христос и посвећена је последњим беседама Господа Исуса Христа.
На дан Великог петка постоје обичаји које ваља испоштовати, а о њима нам је говорила Александра Јовановић, кустос етнолог Народног музеја у Шапцу.
-Велики петак је врло значајан дан у току Великог ускршњег поста јер је тај дан Исус Христос разапет на крсту. Тога дана народ је у жалости, а обичај је да се ни у цркви не оглашавају звона, већ се клепа дрвеним клепалима, каже наша саговорница.
-На дан када фарба јаја, домаћица у припремљену воду у којој ће се јаја фарбати сипа мало освећене воде и прво јаје које се фарба треба да буде офарбано у црвену боју и оно се одваја од осталих јаја која се фарбају и остаје у кући током читаве године да штити кућу од злих утицаја. То јаје се назива чуваркућа. У неким крајевима, када је велико невреме износи се пред кућу како би је одбранило од те елементарне непогоде, каже Александра и додаје да црвена боја јајета симболизује радост, васкрсење Христово и нов живот.
-На дан Васкрса, укућани се умивају водом у коју је био потопљен босиљак, глог, здравац, црвено јаје, а на тај начин укућани себи обезбеђују здравље читаве године. Такође, верује се да ноћ пред Ускрс не треба лећи пре 12 сати, јер постоји веровање да ако легне пре 12, особа ће целе године бити поспана. Када се окупе на дан Ускрса, укућани се прво омрсе ускршњим јајима која су велика радост нарочито за децу, као и туцање или куцање јајима, објашњава кустос етнолог и дели са нама још нека веровања из народа.
-У неким крајевима постоји веровање да ускршње јаје треба закопати у мравињак у близини куће, што доноси напредак кући у току те године. Такође, многи га закопавају у њиву да би плодотворна моћ јајета обезбедила добар принос њиви, каже Александра.
С обзиром на то да се Ускрс слави три дана, питали смо је шта се дешава у данима након самог празника.
-Други дан Васкрса назива се Побусани понедељак, јер је тај дан посвећен мртвима, односно, укућани одлазе на гробље, посећују гробове својих предака и на тај дан уређују гробове. Зове се побусани, јер доносе бусење земље са зеленом травом и њом прекривају гробове и пале свеће, обавезно доносе храну и ускршња јаја на гробове, објашњава Александар.

Дан када је
страдао невини
У ноћи уочи Великог петка, Христа су бичевали и мучили. Како му римски прокуратор Понтије Пилат није нашао кривице, предао га је Јудејима, а они, како би нашли начин да га осуде, оптужили су га за побуну против императора јер себе проглашава царем. За време празника Пасхе, обичај је био да народ одлучи којем ће од осуђеника бити опроштено, па је овај пут избор био између невиног Христа и убице Вараве (сматра се да од његовог имена потиче данашња реч “бараба” којом се означава лош човек). Светина нахушкана од фарисеја ослобађа Вараву, а Христа осуђује на смрт на крсту.
На Велики петак, Христос је био понижаван, бичеван, ставили су му венац од трња на главу како би га исмејали што је себе прозвао “царем”, носио је свој крст до брда Голгота где је, између два разбојника, разапет. Последње његове речи биле су речи опроштаја и љубави: “Оче, опрости им јер не знају шта чине”. Исус је овим речима показао да су за зло и суровост способни само неосвешћени умови, они који не схватају да смо сви једно у Богу и да чинећи другоме зло, заправо га чине себи. Уследило је помрачење неба, тресак земље и громогласна олуја, а поред Крста остала је Богородица са апостолом Јованом и Маријом Магдаленом. Христос је потом био сахрањен, на његов гроб навучен велики камен, а око гроба стража. Јеванђеља се помало разликују у приказу првих сведока Христовог васкрснућа, а Јеванђеље по Матеју говори о Мироносицама, првим благовесницама васкрсења. Анђео је њима показао празан гроб (ова представа се може видети на милешевској фресци Белог анђела), а оне су прве угледале васкрслог Христа и објавиле најрадоснију вест за све хришћане – вечни живот.
Шта је старије – кокошка или јаје?
Постоји много извора, много верзија и објашњења порекла обичаја који се практикују за Ускрс. Тим поводом често се чују полемике око тога који су обичаји изворни, који су старији, а који преобликовани и прилагођени.
Обичај фарбања јаја везује се за празник васкрсења Христовог, а почео је доласком Марије Магдалене у Рим да проповеда јеванђеље. Када је стигла код цара Тиберија, понела му је корпу јаја и поздравила га “Христос васкрсе!”, а он није веровао у васкрсење, те је рекао да би то било вероватно колико и да сва бела јаја у корпи постану црвене боје. Управо то се догодило, па је настављена традиција фарбања јаја у црвено, као “доказ” Христовог васкрсења за неверне Томе.
Према другој легенди, народ у Јерусалиму се ругао хришћанима и њиховој вери у васкрснуће. Говорили су да је то није могуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму снеле су црвена јаја.
Постоје и друга објашњења обичаја фарбања јаја. Многи обичаји су потекли из паганског наслеђа, па је црква морала да приволи себи вернике одређеним уступцима, уградњом дубоко укорењених паганских обичаја у црквену традицију и њиховим преобликовањем. Такав пример имамо у крсним славама код Срба, где је кућни патрон, дух претка који штује породица, преобликован у лик одређеног светитеља који пада на тај датум. Слична објашњења имамо за фарбање јаја. Јаје је одвајкада симбол рађања, стварања, космичког настанка, рађање из јајета симболише стваралачки чин духа у васељени. У свим космогонијским митовима старих народа и култура, космичко јаје и мишљење да се универзум развио из њега је део предања. За старе Грке јаје је извор живота на земљи, симбол бесмртности. У алхемичарској традицији у унутрашњости јајета открива се “тајна нечег другог”, а однос садржаја и форме могао би да се преобрази у неки елемент, како су они сматрали, у злато. Схоластичко питање “Шта је старије – кокошка или јаје?” остаје фраза која симболише јаје као оличење трајања, обнављања у природи, плодности, живота и вечности – изворне креације. Има и оних који верују да обичаји везани за Ускрс потичу од пролећних паганских светковина и култа плодности. Пагански народи веровали су да божанство плодности умире сваке зиме и поново се рађа на пролеће. Поједини извори повезују Ускрс са асирском богињом Иштар, од чијег имена је енглески назив за Ускрс (Easter). Ова богиња љубави и сексуалности има одређено подударање са симболом јајета које представља женско начело, извор живота. Оно што је слично са васкрсењем, то је силазак богиње Иштар у подземни свет где бива убијена, али је слуге оживљавају и враћају на земљу. Још једна од недоумица је: зашто су зечеви повезани са Ускршњим празником? Нека предања кажу да су зечеви симбол плодности, те се због тога прикључују овом циклусу прослављања обнове природе.

Сврха празновања
Без обзира на разна веровања везана за овај празник и порекло његових обичаја, оно што је важно је крајњи циљ празновања. Православни хришћани сматрају дан Ускрса најрадоснијим даном, јер је то прослава величанствености живота на делу, коначна тежња хришћанства и потврда за вечни живот. Сви ритуали и обичаји повезани су са одржавањем живе везе на догађај Исусовог васкрсења, дакле, нису у питању само празни обреди, већ светковина живог Бога који је љубављу и праштањем победио грех и смрт, дајући нам живот вечни. Ово је прилика да се присетимо идеала љубави, праштања и слоге, толеранције према ближњима и неосуђивања, и да једни другима упутимо поздраве пуне наде у смисленост постојања: Христос васкрсе!