Најважније место у животу човека

Поводом Међународног дана породице, који се сваке године обележава 15. маја, разговарали смо са педагогом Весном Брајић, породичним саветником и руководиоцем Службе за заштиту деце и младих из Центра за социјални рад Шабац.
Идеалне породице не постоје. Шта карактерише претежно здраве, фунцкионалне породице?
- Породица је најважније место у животу сваког човека. У њој се рађамо, растемо и развијамо, учимо, стичемо искуства која уграђујемо у однос, пре свега са самим собом, а онда и са другим људима. Породица би требалo да буде наше уточиште, место где стварамо и акумулирамо позитивну енергију, коју другима дарујемо. Породица је место где се и сами развијамо, учимо и суочавамо са многим животним питањима и ситуацијама, које често нису ни лаке ни једноставне. Требало би да буде наш најзначајнији ослонац у мору свакодневних проблема, стресова, губитака... Оно што здрава и функционална породица пружа сваком човеку, немерљив је улог за будућност. Стабилна породица у којој владају разумевање, подршка, поштовање, уважавање, искреност, јасне границе и правила, вреднија је од сваког материјалног богатства. Добра породица ће нам омогућити да боље познајемо себе, да кроз живот идемо самостално и храбро, пружајући себи простор за раст, а истовремено дозвољавајући другима да се равијају.
Нажалост, није свака породица заснована на здравим основама?
- Породица у свом постојању пролази кроз разне фазе и циклусе. Рођење детета, полазак у вртић, школу или на факултет, запослење, промена посла, селидба, суочавање са губитком, одлазак деце из примарне породице – све су то нормални процеси у животу сваке породице, који могу утицати на зближавање и јачање веза унутар чланова, или могу бити повод за несугласице, сукобе и свађе. Брачни партнери се током заједничког живота мењају, суочавају са многим животним ситуацијама које их некад чине зрелијим и одговорнијим људима, а некада не. Понекад се и брачни партнери окрену својим амбицијама, интересима и циљевимa, стављајући при том интерес осталих чланова своје породице у други, а свој лични интерес у први план. Некад се утеха тражи у алкохолу, коцки или неким другим пороцима. Често, многи партнери не успевају да се на здрав начин сепаратишу од своје породице и порекла. Понекад и родитељи, у жељи да заштите своју децу, чак и када су зрели људи, упливавају у њихове животе, прелазе здраворазумске границе, интезивно се мешају у динамику породичних односа. Неопходно је дозволити својој деци да се осамостале, да постану и остану зрели људи, који ће сами доносити одлуке, а не уз дозволу својих родитеља. Само тако, свако може на здрав начин функционисати у својој породици.
Деца често емитују проблеме својих родитеља. У том случају говоримо о идентификованим пацијентима?
- Конфликти између родитеља могу узроковати и разне проблеме и поремећаје у понашању деце. Веома често, код такве деце се идентификује одређени проблем, иза кога се крију многобројни неразрешени и нагомилани сукоби њихових родитеља, што захтева интезиван саветодавно-терапијски третман и рад са целим породичним системом.
Светиња може да постане пакао. Насиље у породици?
- Без обзира да ли је реч о физичком, емотивном, или било ком другом облику насиља, то никако не може бити начин решавања проблема. У породицама у којима постоји насиље, нико се не осећа добро. Тада она постаје место међусобнох сукоба, неразумевања и неуважавања. А када се партнери међусобно не поштују и не уважавају, онда је заједнички живот немогућ, породица губи своју основну улогу. Нажалост, свакодневно смо сведоци пораста броја насиља у породици, све већег броја изречених хитних мера, забране приласка и комуникације између партнера, што у актуелном моменту често и јесте најбоље решење. Тужно је, мада је пракса показала веома сврсисходно, да је један од начина решавања проблема, између осталог и „ћутање“ између партнера, макар и привремено, чиме се спречава ескалација даљих сукоба.
Понекад је развод једино решење?
- Погрешно је веровати да постоје породице које се не суочавају са проблемима, конфликти у породици су нормална појава. Функционална породица није породица у којој не постоје проблеми, јер су управо они окидач за нови раст и развој породице, за преиспитивање сопствене одговорности и промену. Дуготрајно нерешавање изазовних ситуација доводи до хроничних проблема у породици, отежаног функционисања свих чланова, што може имати дугорочне негативне последице. Можда најбитније питање које би свако требало да постави је – шта је то што свако свако од нас може да учини да на функционалан начин реши проблем, који ће бити прихватљив за сваког члана породице. Уколико партнери желе да наставе заједнички живот, онда би било добро да сваки члан нешто мења у начину размишљања и понашања. Уколико не постоји жеља за променом, неминовно долази до распада породице, развода брака, који може отворити лепезу других проблема. Када партнери дођу у ту ситуацију, а и даље се чврсто држе својих позиција, шансе за „добар“ развод су минималне. Често је разод само почетак нових, још интензивнијих проблема. Понекад је сепарација партнера једино и најбоље решење.
Порука за читаоце „Гласа Подриња“?
- Породицу треба волети, неговати и уважавати и према њој се односити са захвалношћу. Једна изрека каже „Оно што дотакнеш љубављу, љубав постаје“.

ФУНКЦИОНАЛНА ПОРОДИЦА
„Веома је важно за сваку породицу да у њој постоје уравнотежени односи између њених чланова, зато што представља основ за развој личности и њену каснију интеграцију у друштво. Функционалну породицу карактерише емотивна повезаност њених чланова, отворена и јасна комуникација у којој се поштују личне границе и аутономија сваког појединца, али и омогућава напредак свих чланова, што омогућава здрав развој породице.“

ДВА У ЈЕДАН
„Односи у којима се осећамо запостављено, или односи у којима живимо са осећањем да морамо да спутавамо себе, нису квалитетни. Многи људи своје потребе стављају у други план, иако би сврха уласка у емотиван однос, заједицу и брак требала да буде креирање простора за индивидуални али и заједнички раст и развој.“