Инфо

9. мај 2019.9. мај 2019.
СПРЕМНИ ЗА ПОЧЕТАК НОВЕ СЕЗОНЕ

МОДЕРНИЗАЦИЈА ПРОТИВГРАДНИХ СТАНИЦА

Коцељевачка општина почетак противградне сезоне која траје до половине октобра месеца дочекала је спремно, са модернизованим станицама. Од седам, колико их укупно има на овој територији, три су већ аутоматизоване, у Коцељеви, Свилеуви и Дружетићу. Оне у Доњем Црниљеву и Ћуковинама су у завршној фази модернизације тако да ће по старом систему радити преостале две противградне станице у Драгињу и Брдарици. Од краја марта до половине априла месеца лансирна места су опремљена и већим бројем ракета у односу на претходне године.
–Све аутоматизоване противградне станице имају по девет ракета што је максималан број па ће се приликом сваког испаљивања ракете тај број надоместити од стране радарског центра. Исти број ракета предвиђен је и за две станице чија је модернизација у завршној фази и очекује се да ће бити готова до краја овог месеца или у првим данима маја. Станице у Брдарици и Драгињу добиле су по седам ракета што је у односу на претходне године на почетку сезоне далеко већи број. Раније се дешавало да сезону започну са 3-4- изјавио је Владимир Матић, помоћник председника општине Коцељева.
Он је подсетио да је прошлогодишња сезона била веома добра, да су временске прилике ишле на руку, те да је испаљен мањи број пројектила што је омогућило пребацивање неупотребљених ракета у нову сезону.
–Оно што ми имамо информацију то је да је за ову годину планирано око 7,3 хиљаде ракета. Добра прошлогодишња сезона у којој је утрошен мањи број омогућила је да чак пет хиљада пренесемо у ову годину. На нашем подручју у 2018. испаљено је, на срећу, само 35 ракета и то јасно говори да нам је време ишло на руку као и да је уштеда велика, па су те ракете добро дошле за нову сезону- рекао је Матић.
Говорећи о модернизацији станица напоменуо је да је до ове године у тамнавском крају било ангажовано 14 стрелаца, а да их је у новој сезони остало само четири. –Са њима су потписани уговори и они ће, као и претходних година, добијати надокнаду за своје ангажовање од четири хиљаде, што је веома мали износ. Осим тога, као и раније, локална самоуправа ће додатно субвенционисати њихов рад и у овој противградној сезони. Да ли ће се и ове две станице аутоматизовати у неком наредном периоду или ће се угасити, још увек не знамо поуздано. Сам систем аутоматских лансера показује једну бољу оперативност, односно већи домет ракета који је сада до пет километара у односу на стари који је био до три- истакао је помоћник председника општине. Управљање овим станицама и испаљивање ракета вршиће се са Виса, из радарског центра. Дејствоваће се када надлежни процене да треба и на начин на који сматрају да је најбољи.
–Нема више оног курирског јављања стрелцу када треба да напуни, да испали и да ли се налази на противградном месту како би правовремено дејствовао. Неће бити губљења времена. То ће сада сигурно бити бржа и ефикаснија заштита. Само што сада вероватно нећемо одмах располагати подацима о евентуалној појави града на територији општине о чему смо својевремено информације добијали управо од стрелаца са терена. Ипак, надам се да ће сада ти подаци стизати из радарског центра- рекао је Матић и изразио наду да ће сарадња са Републиком Српском бити још боља што је од посебне важности за овај крај Србије. Према његовим речима и у приобалном појасу реке Дрине биће успостављен аутоматски систем заштите који ће, нада се, бити далеко ефикаснији и допринеће мањем обиму штета од ове временске непогоде.
–Нама управо из овог правца, односно са реке Дрине, долазе и највећи проблеми када су градоносни облаци у питању, тако да сарадња две Владе и у области противградне заштите иде у том правцу- изјавио је Владимир Матић.

ОСИГУРАЊЕ УСЕВА
НАЈБОЉА ЗАШТИТА
ОД ГРАДА
Противградна заштита је од превасходне важности за пољопривреднике и њихове усеве. Неретко се новац из буџета издвајао за надокнаду штете од града. Ти издаци су за локалне самоуправе били углавном велики док су, са друге стране, средства била недовољна да сељацима надоместе реалну штету. Надлежни зато подсећају да је, и поред ефикасније заштите од града, неоходно осигурати своје поседе и подсећају да држава у великој мери субвенционише премије осигурања. Данас је могуће за релативно малу суму новца осигурати обрадиве површине и засаде на њима од ове временске непогоде јер је повраћај од полисе осигурања чак 40 одсто. Осим тога, одређене погодности у зависности шта се и у којој мери осигурава, дају и поједине осигуравајуће куће. - Чим се уплати полиса и поднесе захтев за повраћај 40 одсто за осигурање усева, прва средства која стижу на рачун су управо та. Осигурање је посебно важно за наш крај који се превасходно бави воћарском производњом. У воћарству штете од града нису само за једну сезону већ је реч о вишегодишњим- подсетио је Матић и додао да ово субвенционисање свакако има ефекта али у недовољној мери.
Незнатно је више пољопривредника који користе ове мере али би број осигураних парцела морао бити већи. Чини се да је прошле године тек 120-130 пољопривредника поднело захтев за субвенционисање полиса што је ипак недовољан број ако знамо да је на подручју ове општине регистровано 2,2-2,4 хиљаде од којих је око две хиљаде активних пољопривредних газдинстава, што значи да је мање од десет одсто оних који осигуравају усеве. Зато је важно радити на едукацији и промени свести.
-Такође пољопривредници практикују да сачекају период до Ђурђевдана како би утврдили какав ће бити род да би извели рачуницу. Судећи према досадашњим временским приликама у области воћарства ово неће бити родна година. Ако знамо да воћари заливају своје засаде онда то јасно говори да је недостатак влаге. Зима је била хладна, неједнак период цветања, дуг период цветања када је било хладних дана, оплодња је била лошија, тако да ћемо тек за 10-20 дана знати поузданије какав род да очекујемо- сматра Матић.
У тамнавском крају највеће површине су под воћарским засадима који се простиру на око 2,4 хиљаде хектара. Око половине су шљивици, али су у великој мери заступљени јагода, купина и малина. И док се површине засада под “црвеним златом” из године у годину смањују, производња јагоде је у експанзији, а евидентно је и све учесталије обнављање засада под шљивом.
В. Бошковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa