ЗАНИМАЊЕ: СПОРТСКИ ЛЕКАР
ЗАМЕНА ЗА ЛЕКОВЕ
Медицина спорта је медицина у малом. Спортски лекари морају много да знају да би могли превентивно да делују. Физичка активност је најбољи лек за болести срца, дијабет, депресију, уопште, болести које све више узимају маха. Три до пет пута недељно, пола сат до сат, умерене физичке активности усвојено је као концензус, али, свако би требало да слуша свој организам
По завршетку Медицинског факултета, др Јасмина Живковић специјализирала је медицину спорта, која у то време није била популарна као данас. За њу је то био природан след догађаја, с обзиром на то да се одувек бавила спортом. Прво радно место, у некадашњем „Зоркином“ диспанзеру, донело је и прво разочарање.
Данас је другачије, с обзиром на то да спортска медицина доживљава експанзију?
- Захваљујући нашем труду. Нас двадесетак спортских лекара из целе Србије, одлучили смо да се изборимо и подигнемо спортску медицину на ниво који заслужује. Најстарији и вредан помена је др Слободан Живанић, специјалиста спортске медицине, при крају каријере на ВМА, који нам је помогао као ентузијаста и научник. Био је прави ауторитет који нас је научио свему што је требало да знамо.
Млади лекари су „засукали рукаве“, обилазили Европу, где је, у то време, почела да се развија медицина спорта и посматрали. То што су научили, почели су да примењују, свако у свом граду.
- Тада су почеле и препреке. Први проблем је нерешен статус у систему здравства. Када смо се изборили за статус, онда се поставило питање опреме.
Др Јасмина у разговору открива да је „борба са Сцилама и Харибдама дуго трајала“ док се околности нису промениле. Из „Зоркиног“ диспанзера прешла је у Дом здравља „Др Драга Љочић“. И данас, тамо, у амбуланти за медицину спорта, обавља превентивне прегледе.
- Када дете почне да се бави спортом, ради се нека врста селекције и прегледа да би се утврдио његов здравствени статус. Има и куративних прегледа, повреда које третирам. Често и радо примењујем кинезиотејпинг метод, који је изузетно ефикасан код опоравка меких ткива. Траке смањују бол и олакшавају покрет. Циркулацијом и вежбом долази до јачања мишића, смањења отока и скраћења периода опоравка.
- Да ли, осим активних спортиста, долазе и рекреативци?
- Недавно су почели и они да долазе. Сада су популарни маратони, који су јако добри у борби против седентарног начина живота. Тако се одржава здравље, без „пуцања“ на резултат. У маратону су сви победници.
- Недавно смо, 10. маја, обележили Дан физичке активности. Које су препоруке за читаоце?
- Да се редовно баве неком врстом физичке активности. То може да буде и брза шетња, пливање, планинарење, вожња ролерима, припрема за маратон... Наравно, важно је ускладити жеље и могућности. Такође, битно је бити хидриран у свакој физичкој активности, надокнадити течност која се потроши знојењем. После неког времена, троше се и шећери и соли и требало би их надокнадити квалитетним енергетским напицима.
Шта је са витаминима и минералима?
- То је превентива. Свако ко жели да се бави физичком активношћу, требало би да зна да троши више свих материја него онај који седи. Дакле, потребна је редовна и адекватна исхрана – 65% угљених хидрата, 20% масти и 15% протеина.
- Колико је физичка активност важна у борби против хроничних незаразних болести?
- Физичка активност је најбољи лек за болести срца (инфаркт, ангина пекторис), дијабетес, депресију, болести које све више узимају маха. Стара изрека каже: „Ниједан лек не може да замени физичку активност, а физичка активност може да замени многе лекове“.
- Колико нам је, у просеку, физичке активности потребно?
- Три до пет пута недељно, пола сата до сат, умерене физичке активности усвојено је као консензус, а свако би требало да слуша свој организам.
Др Јасмина данас се рекреативно бави спортом – шета, скија, вози бицикл, плива... Планира да, са сином Вуком, који је професор физичке културе, отвори амбуланту за дијагностиковање поремећаја кичменог стуба.
КИЧМУ ЛЕЧИ
УПОРНОСТ
„Много је деце са кифозама и сколиозама, што је последица седентарног начина живота. Кроз моју амбуланту прође 70 до 80 одсто деце са том врстом аномалије. Постоји Шрот метода, која је изузетно добра за сколиозе и све проблеме које не захтевају операцију, као и друге технике које прате смањивање кривине кичменог стуба. То не важи само за младе, него и за одраслу популацију. Потребно је радити адекватне вежбе и бити упоран.“
Данас је другачије, с обзиром на то да спортска медицина доживљава експанзију?
- Захваљујући нашем труду. Нас двадесетак спортских лекара из целе Србије, одлучили смо да се изборимо и подигнемо спортску медицину на ниво који заслужује. Најстарији и вредан помена је др Слободан Живанић, специјалиста спортске медицине, при крају каријере на ВМА, који нам је помогао као ентузијаста и научник. Био је прави ауторитет који нас је научио свему што је требало да знамо.
Млади лекари су „засукали рукаве“, обилазили Европу, где је, у то време, почела да се развија медицина спорта и посматрали. То што су научили, почели су да примењују, свако у свом граду.
- Тада су почеле и препреке. Први проблем је нерешен статус у систему здравства. Када смо се изборили за статус, онда се поставило питање опреме.
Др Јасмина у разговору открива да је „борба са Сцилама и Харибдама дуго трајала“ док се околности нису промениле. Из „Зоркиног“ диспанзера прешла је у Дом здравља „Др Драга Љочић“. И данас, тамо, у амбуланти за медицину спорта, обавља превентивне прегледе.
- Када дете почне да се бави спортом, ради се нека врста селекције и прегледа да би се утврдио његов здравствени статус. Има и куративних прегледа, повреда које третирам. Често и радо примењујем кинезиотејпинг метод, који је изузетно ефикасан код опоравка меких ткива. Траке смањују бол и олакшавају покрет. Циркулацијом и вежбом долази до јачања мишића, смањења отока и скраћења периода опоравка.
- Да ли, осим активних спортиста, долазе и рекреативци?
- Недавно су почели и они да долазе. Сада су популарни маратони, који су јако добри у борби против седентарног начина живота. Тако се одржава здравље, без „пуцања“ на резултат. У маратону су сви победници.
- Недавно смо, 10. маја, обележили Дан физичке активности. Које су препоруке за читаоце?
- Да се редовно баве неком врстом физичке активности. То може да буде и брза шетња, пливање, планинарење, вожња ролерима, припрема за маратон... Наравно, важно је ускладити жеље и могућности. Такође, битно је бити хидриран у свакој физичкој активности, надокнадити течност која се потроши знојењем. После неког времена, троше се и шећери и соли и требало би их надокнадити квалитетним енергетским напицима.
Шта је са витаминима и минералима?
- То је превентива. Свако ко жели да се бави физичком активношћу, требало би да зна да троши више свих материја него онај који седи. Дакле, потребна је редовна и адекватна исхрана – 65% угљених хидрата, 20% масти и 15% протеина.
- Колико је физичка активност важна у борби против хроничних незаразних болести?
- Физичка активност је најбољи лек за болести срца (инфаркт, ангина пекторис), дијабетес, депресију, болести које све више узимају маха. Стара изрека каже: „Ниједан лек не може да замени физичку активност, а физичка активност може да замени многе лекове“.
- Колико нам је, у просеку, физичке активности потребно?
- Три до пет пута недељно, пола сата до сат, умерене физичке активности усвојено је као консензус, а свако би требало да слуша свој организам.
Др Јасмина данас се рекреативно бави спортом – шета, скија, вози бицикл, плива... Планира да, са сином Вуком, који је професор физичке културе, отвори амбуланту за дијагностиковање поремећаја кичменог стуба.
УПОРНОСТ
„Много је деце са кифозама и сколиозама, што је последица седентарног начина живота. Кроз моју амбуланту прође 70 до 80 одсто деце са том врстом аномалије. Постоји Шрот метода, која је изузетно добра за сколиозе и све проблеме које не захтевају операцију, као и друге технике које прате смањивање кривине кичменог стуба. То не важи само за младе, него и за одраслу популацију. Потребно је радити адекватне вежбе и бити упоран.“
М.Филиповић
Најновији број
18. април 2024.
