Инфо

16. мај 2019.16. мај 2019.
ЛЕПА РЕЧ ИМА БУДУЋНОСТ
Песникиња Јелена М. Ћирић за “Глас Подриња”

ЛЕПА РЕЧ ИМА БУДУЋНОСТ

Писање је, пре свега, моје задовољство и азил, каже ауторка збирки песама “Жар”, “Наискап” и “Мушке песме”, са којима је протекле недеље упознала Мачване на “Вечери љубавне поезије” у свечаној сали општине Богатић
Смедеревка по рођењу, а највећи део детињства и младости провела је у Пожаревцу. Јелену М. Ћирић, правницу по занимању, а у души песникињу, ауторку збирки поезије: “Жар”, “Наискап” и “Мушке песме”, коју су недавно угостили Мачвани, на вечери љубавне поезије, живот је како каже “скретничар” усмерио у Праг, где већ 17 година живи са породицом. Гостовала је и говорила своје стихове на разним местима у Србији, а долазак у Богатић, био је прилика за краће упознавање и разговор.
Прво нас је занимало, како се зачело њено песниковање?
- Везује се за школске дане. Тада је то било у оквирима и сразмерно школском узрасту, али је дефинитивно и онда било нешто што сам доживљавала као потребу и један сасвим природан начин да изразим део свог унутрашњег света и сензибилитета.
Највећи број мојих песама за тему има љубав. Не зато што се трудим, већ се тако некако ређају једна за другом, као да се ја много и не питам. Постоје, наравно, и неке друге. Нарочито ми је драг један кратак опус дечијих песама, од којих су неке ушле у Антологију савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању.
Како се рађа и одакле потиче инспирација?
Када имате тај дар, који зовемо талентом, онда инспирација може да буде било шта. То је, уствари, начин на који уметници виде свет, у мало другачијим бојама и димезијама. Инспирација долази често споља, али још чешће изнутра, у процесу проживљавања најразличитијих ствари, догађаја и људи које срећемо или на које мислимо.
Било је много вечери, промоција, фестивала, уметничких колонија... и код нас и у иностранству. Гостовала сам по читавој Србији, али и у Хрватској, Италији, Румунији, Француској, Немачкој... и наравно у Чешкој.
Зашто се Ви трудите да пишете ?
- Слажем се са оном дефиницијом да је најлепши и најконструктивнији, заправо, пут до самог циља. Не знам да ли бих могла да конкретизујем одговор на то питање. Једноставно пишем, стварам, остављам некакав траг, не оптерећујући се где ћу и за које време стићи. Писање је, пре свега, моје задовољство. И азил.
Волела бих да моје ћерке буду поносне на мене. Не само због мојих песама и у вези са тим постигнутих успеха.
Колико је до сада било награда и признања и шта то за Вас значи?
- Било је награда, на различитим нивоима, и наших и међународних. Иако нисам колекционар награда и признања, оне пријају. Потврде су да је неко приметио оно што радите и о томе се афирмативно изјаснио. Можда бих као најдражу званичну награду издвојила Златну значку Културно-просветне заједнице Србије за допринос култури (2014) Мислим да то може да се доведе у везу са оним – за свакога од нас има места под капом небеском. Времена се мењају. Можда поезија, што је и логично, не живи на начин на који је живела пре сто или двеста година. Али живи. И онај ко је воли може и уме доћи до ње. Друштвене мреже, као један од феномена данашњег живљења, и те како могу помоћи у томе. Али библиотеке су и данас храмови.
Каква су Ваша размишљања о будућности, посебно о будућности “лепе речи”?
Постоје многа књижевна удружења и организације и добро је да је тако. Волим да подржим свакога ко има добру вољу и добру замисао. Сарађујем са многим појединцима и удружењима, пре свега код нас. С обзиром на то да је Чешка земља где живим, направила сам лепе контакте са њиховим књижевницима, нарочито песницима.
Верујем да лепа реч има будућност. Не само у песми. Само је треба наћи и рећи.

Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa