Гранате прекинуле утакмицу

Приватна архива, пожутеле стране, раних 50-их, новине непознатог имен, постојана оловна слова, потпис Србислав Тодоровић, историчар спорта, а текст који сећа, подсећа и чува успомену, стару тачно 104 године. Преносимо, од речи до речи, један део...
Следеће недеље, 17. маја 1915. године, одигран је реванш. Нажалост, ова утакмица је трајала свега тридесет минута. Публика је била интернационална, јер је било много странаца из разних војних мисија. Београђани су добро почели и повели са 1:0. И док је публика безбрижно навијала и уживала, са непријатељских монитора на Дунаву су нишанили велику живу мету. Одједном се зачуо познати фијук. У истом тренутку игра је престала и сви су немо очекивали где ће треснути велика граната. Једна је експлодирала подаље од игралишта, али монитор који је пловио Дунавом и са којег се лепо видело игралиште наставио је паљбу. Друга и трећа граната су пале још ближе, а четврту више нико на игралишту није чекао. Настала је општа гужва и гледаоци су се, са фудбалерима разбежали на све стране. На пустом терену остала је само лопта.
Тако је непријатељски брод прекинуо једну од две једине утакмице које су одигране у слободном Београду за време Првог светског рата.
Друга утакмица коју спомиње аутор је дуел одигран седам дана раније, на истом месту, игралишту БСК-а, „у корист Црвеног крста“ у коме су играли исити ривали као и 17. маја, београдски фудбалери и чланови војне мисије из Енглеске, пристигли као испомоћ нашим војницима у одбрани Београда. Око 300 гледалца је посматрало обе утакмице, а за нашу екипу су играли: Михаило Андрејевић Андрејка, Никола Симић Поп, Бора Васиљевић Икиш, Боривоје Јовановић, Југ Никашиновић Југац, Андрица Којић, Нисим Русо, Миле Живковић Поп и други. Победили су наши са 3:1, а у то време је излази и лист „Стража“ који је пренео вест: „„После једне подуже паузе, у недељу поподне имали смо интересантну утакмицу. На тркалишту, на игралишту БСК-а, играли су чланови уједињених београдских клубова притв странаца – Енглеза...“