Инфо

23. мај 2019.23. мај 2019.
Образовање градитеља Југославије
Реформа основношколског система у Србији 1944-1959.

Образовање градитеља Југославије

Према првом послератном попису из 1948. године, деца узраста од 0 до 14 година, чинила су 33% грађана Југославије. Законом из 1959. године успостављена је јединствена осморазредна основна школа. Без школства није било могуће успостављање социјалистичког поретка
Смена режима и ново конституисана револуционарна комунистичка власт, успостављена у Југославији по завршетку Другог светског рата, политику образовања и васпитања видела као једну од главних полуга у процесу културне трансформације друштва, односно стварања новог државног поретка кроз системску "контролу" будућих младих градитеља социјалистичке Југославије.
-Једно од кључних питања које је окупирало свет било је „Шта је довело до рата?“. Како је могуће да су образовни системи заказали и да човечанство није било кадро да након искуства Првог светског рата поступи другачије, него се нашло још већем сукобу. Бројке и утисци после рата су били поражавајући. Више од 1.500.000 деце је страдало у Холокаусту. Због тога је план Уједињених нација, организације која је настала управо по завршетку Другог светског рата, био да реформише школство. Како је Југославија је била чланица, сасвим је било извесно да ће учествовати у том процесу. Као патронат јавља се Агенција за образовање, науку и културу (УНЕСКО) - рекла је др Сања Петровић Тодосијевић научна сарадница Института за новију историју Србије, једна од оснивачица Центра за југословенске студије и ауторка монографије "Реформа основношколског система у Србији 1944-1959.", током промоције монографије у Културном центру.
Закон о основној школи из 1959. године представљао је републичку „верзију“ савезног Општег закона о школству из 1958. године којим је на тлу читаве југословенске државе успостављена јединствена осморазредна основна школа.
- Без школства није било могуће успостављање социјалистичког поретка. Структура друштва била је неповољна за нову власт. Према првом послератном попису из 1948. године, деца узраста од 0 до 14 година, чинила су 33% грађана Југославије. Сваки четврти становник био је дете млађе од 14 година. У тој старосној структури, деца од 0 до 7 година чинила су 56%. Успостављање поретка у великој мери је зависило од тога да ли ће већина становништва бити укључена у недовољно развијен социјални, просветни, здравствени и културни систем - појашњава др Петровић Тодосијевић и додаје да је смена власти довела до потребе да се она оснажи кроз легитимитет.
- По завршетку рата став власти је био веома ригидан. Дипломе стечене до тада су морале да буду проверене. Ипак, извештаји са терена су показали да стриктан обрачун са сарадницима окупаторима колико год да је давао резултата на једној страни, на другој је био веома неповољан. У појединим деловима Србије није било кадрова, не само подобних, него их уопште није било. Број просветних радника 1954/55. године био је као 1936/37. у време Краљевине. Министарка просвете Митра Митровић је схватила да неће бити кадрова који ће моћи да изнесу културну револуцију и да се политика према њима мора ублажити. Већ 1946/7. године већи број стручњака се школује на западу, него у Совјетском Савезу. Едукација нових кадрова била је кључ образовног система уз плате које су удвостручене.
Школа је конципирана по мери детета са циљем да се "ликвидира неписменост" и изгради одважан социјалистички човек. У то време у центру образовног система било је дете, али и васпитање на темељима једнакости, толеранције и другарства.
- Школа је замишљена као отворена институција. Законодавац је предвидео да политика образовања и васпитања изађе из учионице и продре у друге сегменте свакодневног живота. Дете у школи проведе 215 дана, али шта се дешава када оде кући код неписмених родитеља који нису у стању да подупру политику коју је држава поставила у јасно омеђен простор? Ко ће тада бити учитељ? Према евиденцији, свако пето дете које је прошло кроз систем образовања до 1959. године је имало једног неписменог родитеља. Најчешће су то биле мајке (76% ) и то је био озбиљан политички проблем. Одлучено је да ће родитељи уз организације (АФЖ, Пионири, Омладинска) имати и званичну улогу у процесу васпитања и образовања, како би се изградило идеално друштво будућности и успех реформе је зависио од тога да ли ће они бити укључени. Због тога се отварају прве школе родитељства, саветовалишта.
Срећно детињство
Реформа основношколског система била је кључни покретач у процесу стварања јединствене југословенске културе за децу и успостављања модела онога што данас називамо „срећно детињство“. Југословенска кинематографија велику пажњу је поклањала управо филмовима намењеним деци и младима.
- Било је важно је било да се очува лик детета. Илустратори, филмски ствараоци, песници, књижевници допринели су развоју аутентичне културе за најмлађе. Први филм који је изашао на међународну сцену 1947. године био је „Пионир и двојка“. Естетски, у потпуности је одговарао вредностима света које су се тада налазиле са друге стране зида, али је био стране аутентичан.

М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa