РАЗВИЈАЊЕ УСЛУГА ПСИХОСОЦИЈАЛНЕ ПОДРШКЕ И ПРАВНОГ
САВЕТОВАЊА ЗА ОСОБЕ КОЈЕ ЖИВЕ СА ХИВ-ОМ
САВЕТОВАЊА ЗА ОСОБЕ КОЈЕ ЖИВЕ СА ХИВ-ОМ
Здравствени али и социјални проблем
„Када је ХИВ у питању, морамо мултисекторски приступити. Како државни сектор, тако и цивилни. Неопходна је подршка и здравствених радника и социјалних
радника“
радника“
Протеклог уторка у Народном музеју у Шапцу, у организацији Асоцијације „Дуга“, одржан је тренинг намењен људима који живе са ХИВ-ом и особама које раде у системима и организацијама цивилног друштва. Одвијао се у оквиру пројекта под називом „Развијање услуга психосоцијалне подршке и правног саветовања за људе који живе са ХИВ-ом“. Према речима Александре Божиновић Кнежевић, координаторке пројекта, ради се о једном од пројеката који „Човекољубе“ спроводи у 2003.години.
-Шабац смо изабрали зато што имамо одличну сарадњу са „Дугом“ и зато што и у њему постоје људи који живе са ХИВ-ом. Мислим да је потребно радити на децентрализацији и омогућити људима који живе у мањим срединама едукацију. На трибини је била реч о посвећености терапији, а предавање на ту тему држала је докторка Дубравка Селемовић, запослена у Клиничком центру у Београду, која је говорила о давањима и услугама у оквиру социјалног система, о праву и начину борбе против дискриминације, рекла је Александра Божиновић Кнежевић.
Александар Прица, председник Асоцијације „Дуга“ говорио је о раду организације, како овде тако и у целој Србији, значају тестирања, раног откривања вируса и уопште помоћи људима и мапирању оних који нису у систему.
-Настављамо са активностима везаним за превенцију ХИВ-а, лечење и подршку ХИВ позитивним особама, јер је то неодвојиво једно од другог. Када је ХИВ у питању, морамо мултисекторски приступити. Како државни сектор, тако и цивилни. Немогуће је да раде једни без других. Неопходна је подршка како здравствених радника, тако и социјалних радника, те је због тога на тренингу социјална радница Милица Васић говорила из тог аспекта, истакао је Прица и додао да веома често, не само људи који живе са ХИВ-ом већ целокупна популација у Србији не зна своја права.
-Милица Васић је ставила акценат на то како једна социјална радница за дан може да прикупи сву документацију која одређеној особи из Шапца треба, да би урадила потврдни тест у Београду. Иначе, докторка Селемовић нам је рекла да када је интервенција поводом једног нашег клијента била у питању, да смо закаснили три дана, био би мртав, истакао је Прица.
Када је реч о дискриминиацији, једна од највише дискриминисаних популација у Србији, јесу баш особе које живе са ХИВ-ом. Нажалост, баш у здравственом систему.
-То је велики проблем. Имамо клијента које је дискриминисан у свом здравственом систему у ком ради, иако ни на који начин не може да доведе у опасност ни пацијенте ни колеге. Слободно могу рећи да је прошао пакао због понашања колега и колегиница. Када издајем ХИВ позитивне резултате здравственим радницима углавном ми кажу да им вирус није проблем колико јесте само окружење. Тренинзи „Човекољубља“ битни су заправо, како би повећали самопоуздање инфицираних особа и пружили им подршку, рекао је Прица и додао да је ХИВ данас колико здравствени, толико и социјални проблем.
Према речима докторке Дубравке Селемовић, постоје пацијенти који не могу бити инфицирани ХИВ-ом.
-Реч је о корецепторима који се налазе на ћелији коју напада ХИВ. Да би вирус ушао у ћелију, мора да има рецепторе и корецепторе. Ако пацијент поседује генетску структуру у којој нема корецептора на својој ћелији, вирус не може у њу да уђе. Уколико се вирус ХИВ-а нађе у организму тог човека, не може доћи до инфекције. Таквих људи нажалост у свету има мало. Баш су ти људи, који немају корецепторе искоришћени као даваоци костне сржи за Берлинског и Лондонског пацијента који су излечени. Како су ћелије трансплантиране у њихове организме, репликовале су се и не могу бити инфицирани ХИВ-ом. То је поента излечења, истакла је докторка Селемовић и додала да у свету постоји начин да се открију људи који се не могу заразити ХИВ-ом, али у Србији не.
Данас се уз нове медикаменте са ХИВ-ом уз лечење може живети више од 50 година, а без лечења у зависноти од организма, стадијума и типа прогресије болести.
-Постоје пацијенти код којих се прогресија одвија брзо. Фактички, после уласка вируса, оболе од АИДС-а у року од годину дана. Деведесет одсто пацијената се уклапа у то да 7 до 10 година нема симтоме, па се појаве минимални, а потом озбиљнији. Време инкубације од појаве уласка вируса до појаве АИДС-а, траје најчешће 10 година, а може трајати и 30 година. То су пацијенти који могу да живе са ХИВ-ом ,а умру од потпуно друге болести, што је ретко, рекла је докторка Дубравка Селемовић.
Превентивни
лек за ХИВ
Лек „Прееп“се користи за лечење ХИВ-а, али даје се и у превентивне сврхе, као преекспозициона префилакса. Тај лек је за овај редион постао нов пре годину, две, а у свету се примењује већ шест до седам година. То је практино у емотивним везама, ако мушкарац има ХИВ, а жена жели потомство, а нема ХИВ. Тада је врло добро и препоручљиво да користи поменути лек. Он спречава добијање вируса.
-Шабац смо изабрали зато што имамо одличну сарадњу са „Дугом“ и зато што и у њему постоје људи који живе са ХИВ-ом. Мислим да је потребно радити на децентрализацији и омогућити људима који живе у мањим срединама едукацију. На трибини је била реч о посвећености терапији, а предавање на ту тему држала је докторка Дубравка Селемовић, запослена у Клиничком центру у Београду, која је говорила о давањима и услугама у оквиру социјалног система, о праву и начину борбе против дискриминације, рекла је Александра Божиновић Кнежевић.
Александар Прица, председник Асоцијације „Дуга“ говорио је о раду организације, како овде тако и у целој Србији, значају тестирања, раног откривања вируса и уопште помоћи људима и мапирању оних који нису у систему.
-Настављамо са активностима везаним за превенцију ХИВ-а, лечење и подршку ХИВ позитивним особама, јер је то неодвојиво једно од другог. Када је ХИВ у питању, морамо мултисекторски приступити. Како државни сектор, тако и цивилни. Немогуће је да раде једни без других. Неопходна је подршка како здравствених радника, тако и социјалних радника, те је због тога на тренингу социјална радница Милица Васић говорила из тог аспекта, истакао је Прица и додао да веома често, не само људи који живе са ХИВ-ом већ целокупна популација у Србији не зна своја права.
-Милица Васић је ставила акценат на то како једна социјална радница за дан може да прикупи сву документацију која одређеној особи из Шапца треба, да би урадила потврдни тест у Београду. Иначе, докторка Селемовић нам је рекла да када је интервенција поводом једног нашег клијента била у питању, да смо закаснили три дана, био би мртав, истакао је Прица.
Када је реч о дискриминиацији, једна од највише дискриминисаних популација у Србији, јесу баш особе које живе са ХИВ-ом. Нажалост, баш у здравственом систему.
-То је велики проблем. Имамо клијента које је дискриминисан у свом здравственом систему у ком ради, иако ни на који начин не може да доведе у опасност ни пацијенте ни колеге. Слободно могу рећи да је прошао пакао због понашања колега и колегиница. Када издајем ХИВ позитивне резултате здравственим радницима углавном ми кажу да им вирус није проблем колико јесте само окружење. Тренинзи „Човекољубља“ битни су заправо, како би повећали самопоуздање инфицираних особа и пружили им подршку, рекао је Прица и додао да је ХИВ данас колико здравствени, толико и социјални проблем.
Према речима докторке Дубравке Селемовић, постоје пацијенти који не могу бити инфицирани ХИВ-ом.
-Реч је о корецепторима који се налазе на ћелији коју напада ХИВ. Да би вирус ушао у ћелију, мора да има рецепторе и корецепторе. Ако пацијент поседује генетску структуру у којој нема корецептора на својој ћелији, вирус не може у њу да уђе. Уколико се вирус ХИВ-а нађе у организму тог човека, не може доћи до инфекције. Таквих људи нажалост у свету има мало. Баш су ти људи, који немају корецепторе искоришћени као даваоци костне сржи за Берлинског и Лондонског пацијента који су излечени. Како су ћелије трансплантиране у њихове организме, репликовале су се и не могу бити инфицирани ХИВ-ом. То је поента излечења, истакла је докторка Селемовић и додала да у свету постоји начин да се открију људи који се не могу заразити ХИВ-ом, али у Србији не.
Данас се уз нове медикаменте са ХИВ-ом уз лечење може живети више од 50 година, а без лечења у зависноти од организма, стадијума и типа прогресије болести.
-Постоје пацијенти код којих се прогресија одвија брзо. Фактички, после уласка вируса, оболе од АИДС-а у року од годину дана. Деведесет одсто пацијената се уклапа у то да 7 до 10 година нема симтоме, па се појаве минимални, а потом озбиљнији. Време инкубације од појаве уласка вируса до појаве АИДС-а, траје најчешће 10 година, а може трајати и 30 година. То су пацијенти који могу да живе са ХИВ-ом ,а умру од потпуно друге болести, што је ретко, рекла је докторка Дубравка Селемовић.
лек за ХИВ
Лек „Прееп“се користи за лечење ХИВ-а, али даје се и у превентивне сврхе, као преекспозициона префилакса. Тај лек је за овај редион постао нов пре годину, две, а у свету се примењује већ шест до седам година. То је практино у емотивним везама, ако мушкарац има ХИВ, а жена жели потомство, а нема ХИВ. Тада је врло добро и препоручљиво да користи поменути лек. Он спречава добијање вируса.
К.Ј.Ђ
Најновији број
18. април 2024.
