РУКОМЕТ: МЕТАЛОПЛАСТИКА У РЕГИОНАЛНОЈ ЛИГИ
СЕХА СЕ ПИШЕ ПЛАВОМ БОЈОМ
Реми довољан за пласман у СЕХА лигу. Повратак у регионално такмичење после седам година. Резултат је подвиг који су заслужили ови момци, истиче Ђорђе Теодоровић
Коначно је остварен сан стидљиво истицан годинама, практично свих седам претходних, још од завршетка прве сезоне регионалног такмичења. Није то био лош наступ „плавих“, далеко од тога, али ако је онда разбијено неко огледалце, сада је „проклетство“ скинуто. Догодила су се ту трећа, четврта места и једно друго које баш те сезоне није било довољно за СЕХА, али сада је све то мање болно, јер је успех постигнут. Реми у Новом Саду је права мера успеха, резултат који је онемогућио било кога да каже како је неки други тим „плаве“ одвео међу најбоље. Читаве сезоне се млад тим борио, изгарао и на крају изборио и тај бод, вреднији можда и од свих победа. Тих 28:28 „пресликало“ је истински карактер тима који не губи наду и када квалитетнији искуснији води убедљиво (12:7 за Војводину у 20. минуту).
Пре почетка плеј офа тренер Ђорђе Тедоровић је наглашавао да је доигравање отворено и да је тешко проценити могућности, два кола је протекло када је изнео уверење да тим може остварити нешто велико, сада је потврдио да је био у праву.
- Слављеничка атмосфера у дворани додатно нас је мотивисала. Мислим да не постоји адекватна реч да опише понос који осећам на крају свега, нити постоје довољно снажне похвале за моје играче, истинске јунаке, младе момке који су схватили колико могу и невероватним трудом и залагањем изборили нешто велико. Ми смо млад тим, али коме је, да цитирам колегу Ројевића, „небо граница“. Поставили смо себи врло високе циљеве, наметнули притисак низом добрих резултата, а на крају морали да се боримо и са повредама. У одлучујућим мечевима смо лишени помоћи Воркапића, нисмо могли у неколико мечева да рачунамо на Ђукића, једно време је и Гојковић био ван строја, увек би неко недостајао за најјачи састав, но и са тим смо се изборили. Није ово велики успех, већ истински подвиг. Неизмерно хвала свима који су били уз нас, велико хвала невероватној публици у Шапцу која нас је носила у тешким моментима. Ово је успех свих – рекао је после меча Теодоровић.
Сабирајући учинак у три такмичења, Супер лиги, плеј офу и Купу Србије, МЕТАЛОПЛАСТИКА је остварила 24 победе, два ремија и претрпела осам пораза у 34 овосезонска дуела. Бивши двоструки шампион Европе био је „најзаступљенији“ домаћи тим у репрезентацији Србије на Светском шампионату, представљали су га Вукашин Воркапић и Милан Милић, а баш поменути Воркапић је, по многим оценама и најбољи рукометаш на српској сцени ове сезоне.
Седам година касније
У тој првој СЕХА сезони МЕТАЛОПЛАСТИКА је добила позив организатора да наступи. Остварила је победе над ИЗВИЂАЧЕМ из Љубушког (БиХ), БОСНОМ из Сарајева, учесником Лиге шампиона те сезоне, СУТЈЕСКОМ из Никшића (Црна Гора) и два пута над ЦРВЕНОМ ЗВЕЗДОМ. Уз победе, шабачка екипа је забележила и реми против БОРЦА из Бањалуке у Шапцу. Из те сезоне сви памте и меч у Загребу, где је, у том тренутку, један од најбољих тимова Европе ЗАГРЕБ победио голом у последњој секунди, а Шапчани водили већи део меча. У тој сезони екипу је са клупе предводио, нажалост данас покојни Славко Новаковић, капитенску траку носио је Милош Митровић, а играли су, између осталих, још: Рајичић и Арсић (голмани), Марјановић и Марковић (крила), Митровић, Драгаш, Обрадовић, Вејин, Грујичић, Палевић (бекови), Ђуро Карановић је био једна од алтернатива на „црти“ и др. Отежавајућа околност за Шапчане беше и став РСС да тим не може да наступа само у регионалном такмичењу, те је „пластика“ паралелно играла домаћи и регионални шампионат, одигравши готово 50 утакмица у сезони.
Пре почетка плеј офа тренер Ђорђе Тедоровић је наглашавао да је доигравање отворено и да је тешко проценити могућности, два кола је протекло када је изнео уверење да тим може остварити нешто велико, сада је потврдио да је био у праву.
- Слављеничка атмосфера у дворани додатно нас је мотивисала. Мислим да не постоји адекватна реч да опише понос који осећам на крају свега, нити постоје довољно снажне похвале за моје играче, истинске јунаке, младе момке који су схватили колико могу и невероватним трудом и залагањем изборили нешто велико. Ми смо млад тим, али коме је, да цитирам колегу Ројевића, „небо граница“. Поставили смо себи врло високе циљеве, наметнули притисак низом добрих резултата, а на крају морали да се боримо и са повредама. У одлучујућим мечевима смо лишени помоћи Воркапића, нисмо могли у неколико мечева да рачунамо на Ђукића, једно време је и Гојковић био ван строја, увек би неко недостајао за најјачи састав, но и са тим смо се изборили. Није ово велики успех, већ истински подвиг. Неизмерно хвала свима који су били уз нас, велико хвала невероватној публици у Шапцу која нас је носила у тешким моментима. Ово је успех свих – рекао је после меча Теодоровић.
Сабирајући учинак у три такмичења, Супер лиги, плеј офу и Купу Србије, МЕТАЛОПЛАСТИКА је остварила 24 победе, два ремија и претрпела осам пораза у 34 овосезонска дуела. Бивши двоструки шампион Европе био је „најзаступљенији“ домаћи тим у репрезентацији Србије на Светском шампионату, представљали су га Вукашин Воркапић и Милан Милић, а баш поменути Воркапић је, по многим оценама и најбољи рукометаш на српској сцени ове сезоне.
У тој првој СЕХА сезони МЕТАЛОПЛАСТИКА је добила позив организатора да наступи. Остварила је победе над ИЗВИЂАЧЕМ из Љубушког (БиХ), БОСНОМ из Сарајева, учесником Лиге шампиона те сезоне, СУТЈЕСКОМ из Никшића (Црна Гора) и два пута над ЦРВЕНОМ ЗВЕЗДОМ. Уз победе, шабачка екипа је забележила и реми против БОРЦА из Бањалуке у Шапцу. Из те сезоне сви памте и меч у Загребу, где је, у том тренутку, један од најбољих тимова Европе ЗАГРЕБ победио голом у последњој секунди, а Шапчани водили већи део меча. У тој сезони екипу је са клупе предводио, нажалост данас покојни Славко Новаковић, капитенску траку носио је Милош Митровић, а играли су, између осталих, још: Рајичић и Арсић (голмани), Марјановић и Марковић (крила), Митровић, Драгаш, Обрадовић, Вејин, Грујичић, Палевић (бекови), Ђуро Карановић је био једна од алтернатива на „црти“ и др. Отежавајућа околност за Шапчане беше и став РСС да тим не може да наступа само у регионалном такмичењу, те је „пластика“ паралелно играла домаћи и регионални шампионат, одигравши готово 50 утакмица у сезони.
Д. Б.
Најновији број
25. април 2024.
