РАЗГОВОР СА ПРОФ. ДР НЕБОЈШОМ КНЕЖЕВИЋЕМ на табу тему
МАРИХУАНА: ЛЕК ИЛИ ЗАБЛУДА
У Америци се лежерно поступало са опиоидима, само да пацијент не трпи бол. Медицинска марихуана је добра алтернатива опиоидима када се примењује у терапији бола зато што не постоји смртоносна доза (опиоиди су однели много живота), а зависност се јавља у мањем проценту. Проблем је у томе што је све дошло пребрзо, без добре структурне организације. Видим да је овде ситуација под контролом. Јесам за то да буде званично прихваћена да би могли да се контролишу квалитет и концентрација, да буду укључени лекари, фармацути и технолози, који проверавају квалитет. Зашто не побољшати живот пацијентима који живе са хроничним болом?
Легализација марихуане? Једни тврде да лечи све болести, а други да нема лековит, него аналгетички и анскиолитички учинак. Тешко је, бар у Србији, где је ово табу тема, доћи до правих информација. Колико год се трудите да стигнете до одговора, затичете себе како тапкате у мраку и шапућете.
У прошлом броју „Гласа Подриња“ писали смо о проф. др Небојши Кнежевићу, који је један од водећих анестезиолога и лекара из области терапије бола у држави Илиноис и ванредни професор на тамошњем универзитету. С обзиром на то да је и шеф Центра за клиничке студије у којима испитује лекове за терапију различитих врста болова, прави је саговорник на ову тему.
У последње време, код нас се доста говори о легализацији марихуане у медицинске сврхе. Каква су америчка искуства?
- Од када је, деведесетих, бол уврштен као пети витални знак, у Америци се лежерно поступало са опиоидима. Видим да је овде ситуација под контролом и да се води строга евиденција, што ствара опрез код пацијената. Тамо се преписивало „и шаком и капом,“ па смо дошли до тога да се за вађење умњака добије двадесет таблета оксикодона, или хидрокодона, који су веома јаки опиоиди. Крајњи циљ је да пацијент не трпи бол. Међутим, код одређеног броја пацијената, довољно је само пар доза да би се створила зависност. Америка, иако чини мање од 5% светске популације, користи 80% опиоида, што је знак да нешто „не штима“ и да је отишло изван контроле. Највећи проблем је што оптужују нас, специјалисте за терапију бола, да смо криви за то, а заправо пацијенти код нас већ дођу са проблематиком бола, терапију опиоидима започну породични лекари и хирурзи. Дакле, шаљу их код нас кад су већ дубоко у проблему. У току је едукација на свим пољима, а пацијентима у Америци појашњава се у брошурама да је бол природан после већих хируршких операција.
Шта смо ми на овим просторима преживели... Немојте ме погрешно схватити, али, из америчке перспективе, требало би да сви будемо зависни од наркотика?
- Буквално. Проблем је што су адолесценти почели да користе опиоиде, јер су им били доступни. Одрасли су их, неискоришћене, остављали у кући. Сада покушавамо да исправимо штету коју је донела опиоидна криза. Ко је већ дуго на терапији, не можете га тек тако „скинути“. Лекари су лимитирани, имају све мање времена да проводе са пацијентима. Мислим да је то један од проблема.
А сећамо се, није тако давно било, када су лекари проводили више времена са својим пацијентима?
- Недавно сам био на конгресу Америчког удружења за интервенциону терапију бола, где је било интересантно предавање о ефекту плацеба, који сада има драстичнији ефекат него пре педесет година. Дакле, слажем се, пацијентима треба посветити време и пажњу али, нажалост, у Америци, а како чујем од колега, и у Србији све мање времена имамо за пацијента.
Добра алтернатива опиоидима
Да ли је медицинска марихуана заблуда, или лек?
- Медицинска марихуана је добра алтернатива опиоидима када је у питању терапија бола зато што не постоји смртоносна доза (опиоиди су однели много живота), а зависност се јавља у мањем проценту. Проблем је у томе што је дошло пребрзо до одобрења, без добре структурне организације. У Америци је на државном нивоу забрањена примена, али је дозвољено свакој од држава да донесе своју одлуку о примени и дозвољеној количини за одређене индикације. У 33 од 50 држава одобрена је медицинска примена, а у десет и рекреациона. Медицинска марихуана увек иде као Тројански коњ. Велики је притисак јавног мњења да се дозволи и примена у рекреационе сврхе.
ЦБД је медицинска марихуана, а ТХЦ је психоактивна супстанца?
- У питању су две врсте биљке из којих се добијају препарати. Индика има више ЦБД-а, а сатива је популарнија зато што има више ТХЦ-а. Препарати имају различиту концентрацију и однос ТХЦ-а и ЦБД-а. Проблем је у томе што ми, лекари, немамо никакав увид у то шта се дешава. Не преписујемо је зато што је забрањена на ниову државе, али издајемо потврду пацијентима да имају једну од четрдесет индикација. Онда одлазе у специјализоване продавнице, где купују, без рецепта, оно што желе и плаћају кешом. У питању је веома уносан бизнис. Отишао сам у једну од тих продавница да видим шта продају и ко тамо ради. Можете да купите биљку, уље, гумене бомбоне, колаче који у себи садрже марихуану... Уље је можда најбоље зато што је јасно одређена комбинација и једне и друге компонененте. Међутим, људи који тамо раде нису фармацеути. Младић, кога сам питао како зна шта ради, одговорио ми је да је дошао из Калифорније, где је одавно одобрена и да има искуства.
Шта нам говори наука?
- Јако је тешко добити праве, а посебно научне резултате. Скоро у свакој генерацији имам специјализанте који су заинтересовани да раде тај пројекат. Имали смо два покушаја, која нисмо публиковали зато што су специјализанти били разочарани ефектима. Мислим да је циљ да покажемо да пацијенти који користе медицинску марихуану користе мање опиоида, што је свакако једно зло мање, с обзиром на чињеницу да су дефинитивно мања нежељена дејства. Међутим, ми немамо базичну вредност, јер су скоро сви пацијенти пробали марихуану пре него што су постали регистровани корисници медицинске марихуане. Идеални пацијент био би онај који има болно стање и жели да проба медицинску марихуану у циљу излечења.
Профитери
„трљају руке“
Припремајући се за разговор са Вама и „пробијајући се кроз седам велова тајни“, стекли смо утисак да се премало зна о овој теми?
- Да, чак и ми лекари недовољно о томе знамо. То и јесте проблем. Сама чињеница да је то биљка која има преко 60 активних супстанци у себи и различите дозе, концентрације, односе, начине примене, говори да је тешко да је пратите и да видите прави ефекат. ЦБД уље је веома актуелно, јер не захтева специјална одобрења. Дефинитивно се зна да помаже код пацијената са карциномом у циљу смањења мучнине после хемиотерапије, поправљање апетита и да има анксиолитичко и антидепресивно дејство на централни нервни систем. Показали су се добри ефекти код мултипле склерозе, код смањења спастицитета мишића и учесталости епилептичких напада. Неистражено је како делује на раст тумора. Научни докази су недовољни, али су експерименталне студије на изолованим туморским ћелијама показале ефекте. Морам да нагласим да медицинска марихуана никако не би смела да се проба пре двадесете године зато што се мозак до тада развија, као и у току трудноће и дојења. Нисам екстреман и мислим да постоје пацијенти којима би то требало дозволити, али нисам ни од оних који мисле да лечи све болести овог света.
Нажалост, у овој причи има доста профитера?
- Страшно ми је кад чујем да људи дају читава богатства за нешто што не знају ни ко, ни како, ни где прави. Знам да је моја колегиница из Србије узела један препарат од свог пацијента и послала га у лабораторију. Осим катрана, ништа друго није нашла. Профитера који зарађују на туђој несрећи има и овде. Иначе, зашто не побољшати квалитет живота пацијентима који живе са хроничним болом?
Дакле, Ви јесте за легализацију марихуане у Србији?
- Оно што се десило у Америци је декриминализација, а то није, показало се, прави приступ. Требало би да се организује и буде званично прихваћена да би могли да се контролишу квалитет и концентрација, да буду укључени лекари, фармацути и технолози који проверавају квалитет. Циљ моје едукације колега овде је да се не понове грешке из Америке. Застранили смо са опиоидима, а са марихуаном је слична проблематика. Дакле, јесам за то да буде легална, али да може да се добије на рецепт. У Америци је то велики бизнис, раст зараде се тек очекује и то 720% у наредних неколико година.
ЧЕТИРИ ПУТА
ЈАЧЕ НЕГО код ХИПИка
„Дозвољени ниво од 0,3% ТХЦ у ЦБД уљу проценат је који су хипици користили. Биљке које се сада гаје имају далеко већу концентрацију ТХЦ (око 12%), самим тим и гумене бомбоне и колачи које и адолесценти могу да набаве. У томе је проблем. Забележен је велики број смртних случајева. Кад гледате статистику, највећи проценат људи који користе марихуану у САД и Канади је између 18 и 45 година. То нису људи који имају болове и здравствене проблеме.“
У прошлом броју „Гласа Подриња“ писали смо о проф. др Небојши Кнежевићу, који је један од водећих анестезиолога и лекара из области терапије бола у држави Илиноис и ванредни професор на тамошњем универзитету. С обзиром на то да је и шеф Центра за клиничке студије у којима испитује лекове за терапију различитих врста болова, прави је саговорник на ову тему.
У последње време, код нас се доста говори о легализацији марихуане у медицинске сврхе. Каква су америчка искуства?
- Од када је, деведесетих, бол уврштен као пети витални знак, у Америци се лежерно поступало са опиоидима. Видим да је овде ситуација под контролом и да се води строга евиденција, што ствара опрез код пацијената. Тамо се преписивало „и шаком и капом,“ па смо дошли до тога да се за вађење умњака добије двадесет таблета оксикодона, или хидрокодона, који су веома јаки опиоиди. Крајњи циљ је да пацијент не трпи бол. Међутим, код одређеног броја пацијената, довољно је само пар доза да би се створила зависност. Америка, иако чини мање од 5% светске популације, користи 80% опиоида, што је знак да нешто „не штима“ и да је отишло изван контроле. Највећи проблем је што оптужују нас, специјалисте за терапију бола, да смо криви за то, а заправо пацијенти код нас већ дођу са проблематиком бола, терапију опиоидима започну породични лекари и хирурзи. Дакле, шаљу их код нас кад су већ дубоко у проблему. У току је едукација на свим пољима, а пацијентима у Америци појашњава се у брошурама да је бол природан после већих хируршких операција.
Шта смо ми на овим просторима преживели... Немојте ме погрешно схватити, али, из америчке перспективе, требало би да сви будемо зависни од наркотика?
- Буквално. Проблем је што су адолесценти почели да користе опиоиде, јер су им били доступни. Одрасли су их, неискоришћене, остављали у кући. Сада покушавамо да исправимо штету коју је донела опиоидна криза. Ко је већ дуго на терапији, не можете га тек тако „скинути“. Лекари су лимитирани, имају све мање времена да проводе са пацијентима. Мислим да је то један од проблема.
А сећамо се, није тако давно било, када су лекари проводили више времена са својим пацијентима?
- Недавно сам био на конгресу Америчког удружења за интервенциону терапију бола, где је било интересантно предавање о ефекту плацеба, који сада има драстичнији ефекат него пре педесет година. Дакле, слажем се, пацијентима треба посветити време и пажњу али, нажалост, у Америци, а како чујем од колега, и у Србији све мање времена имамо за пацијента.
Добра алтернатива опиоидима
Да ли је медицинска марихуана заблуда, или лек?
- Медицинска марихуана је добра алтернатива опиоидима када је у питању терапија бола зато што не постоји смртоносна доза (опиоиди су однели много живота), а зависност се јавља у мањем проценту. Проблем је у томе што је дошло пребрзо до одобрења, без добре структурне организације. У Америци је на државном нивоу забрањена примена, али је дозвољено свакој од држава да донесе своју одлуку о примени и дозвољеној количини за одређене индикације. У 33 од 50 држава одобрена је медицинска примена, а у десет и рекреациона. Медицинска марихуана увек иде као Тројански коњ. Велики је притисак јавног мњења да се дозволи и примена у рекреационе сврхе.
ЦБД је медицинска марихуана, а ТХЦ је психоактивна супстанца?
- У питању су две врсте биљке из којих се добијају препарати. Индика има више ЦБД-а, а сатива је популарнија зато што има више ТХЦ-а. Препарати имају различиту концентрацију и однос ТХЦ-а и ЦБД-а. Проблем је у томе што ми, лекари, немамо никакав увид у то шта се дешава. Не преписујемо је зато што је забрањена на ниову државе, али издајемо потврду пацијентима да имају једну од четрдесет индикација. Онда одлазе у специјализоване продавнице, где купују, без рецепта, оно што желе и плаћају кешом. У питању је веома уносан бизнис. Отишао сам у једну од тих продавница да видим шта продају и ко тамо ради. Можете да купите биљку, уље, гумене бомбоне, колаче који у себи садрже марихуану... Уље је можда најбоље зато што је јасно одређена комбинација и једне и друге компонененте. Међутим, људи који тамо раде нису фармацеути. Младић, кога сам питао како зна шта ради, одговорио ми је да је дошао из Калифорније, где је одавно одобрена и да има искуства.
Шта нам говори наука?
- Јако је тешко добити праве, а посебно научне резултате. Скоро у свакој генерацији имам специјализанте који су заинтересовани да раде тај пројекат. Имали смо два покушаја, која нисмо публиковали зато што су специјализанти били разочарани ефектима. Мислим да је циљ да покажемо да пацијенти који користе медицинску марихуану користе мање опиоида, што је свакако једно зло мање, с обзиром на чињеницу да су дефинитивно мања нежељена дејства. Међутим, ми немамо базичну вредност, јер су скоро сви пацијенти пробали марихуану пре него што су постали регистровани корисници медицинске марихуане. Идеални пацијент био би онај који има болно стање и жели да проба медицинску марихуану у циљу излечења.
Профитери
„трљају руке“
Припремајући се за разговор са Вама и „пробијајући се кроз седам велова тајни“, стекли смо утисак да се премало зна о овој теми?
- Да, чак и ми лекари недовољно о томе знамо. То и јесте проблем. Сама чињеница да је то биљка која има преко 60 активних супстанци у себи и различите дозе, концентрације, односе, начине примене, говори да је тешко да је пратите и да видите прави ефекат. ЦБД уље је веома актуелно, јер не захтева специјална одобрења. Дефинитивно се зна да помаже код пацијената са карциномом у циљу смањења мучнине после хемиотерапије, поправљање апетита и да има анксиолитичко и антидепресивно дејство на централни нервни систем. Показали су се добри ефекти код мултипле склерозе, код смањења спастицитета мишића и учесталости епилептичких напада. Неистражено је како делује на раст тумора. Научни докази су недовољни, али су експерименталне студије на изолованим туморским ћелијама показале ефекте. Морам да нагласим да медицинска марихуана никако не би смела да се проба пре двадесете године зато што се мозак до тада развија, као и у току трудноће и дојења. Нисам екстреман и мислим да постоје пацијенти којима би то требало дозволити, али нисам ни од оних који мисле да лечи све болести овог света.
Нажалост, у овој причи има доста профитера?
- Страшно ми је кад чујем да људи дају читава богатства за нешто што не знају ни ко, ни како, ни где прави. Знам да је моја колегиница из Србије узела један препарат од свог пацијента и послала га у лабораторију. Осим катрана, ништа друго није нашла. Профитера који зарађују на туђој несрећи има и овде. Иначе, зашто не побољшати квалитет живота пацијентима који живе са хроничним болом?
Дакле, Ви јесте за легализацију марихуане у Србији?
- Оно што се десило у Америци је декриминализација, а то није, показало се, прави приступ. Требало би да се организује и буде званично прихваћена да би могли да се контролишу квалитет и концентрација, да буду укључени лекари, фармацути и технолози који проверавају квалитет. Циљ моје едукације колега овде је да се не понове грешке из Америке. Застранили смо са опиоидима, а са марихуаном је слична проблематика. Дакле, јесам за то да буде легална, али да може да се добије на рецепт. У Америци је то велики бизнис, раст зараде се тек очекује и то 720% у наредних неколико година.
ЈАЧЕ НЕГО код ХИПИка
„Дозвољени ниво од 0,3% ТХЦ у ЦБД уљу проценат је који су хипици користили. Биљке које се сада гаје имају далеко већу концентрацију ТХЦ (око 12%), самим тим и гумене бомбоне и колачи које и адолесценти могу да набаве. У томе је проблем. Забележен је велики број смртних случајева. Кад гледате статистику, највећи проценат људи који користе марихуану у САД и Канади је између 18 и 45 година. То нису људи који имају болове и здравствене проблеме.“
М.Филиповишћ
Најновији број
18. април 2024.
