Видело КУЛТУРЕ Шапца

Пријемом у Градској кући који је, за учеснике научног скупа организовао градоначелник Небојша Зеленовић, званично су отворени "Трећи Винаверови дани европске културе у Шапцу".
- Нема боље еманације духа Шапца од Винавера. Најевропскији посленик наше културе, који је генијалношћу свога слободоумног духа растеривао мрак са Србије. У тешка времена, којима сведочимо, грађани су овде одлучили да не дају на себе. Одлучили су да мисле својом главом и да се боре против мрака који се спустио на Србију. Једно од главних оружја, којима бранимо нормалност и сабирамо снаге да се изборимо за бољу Србију, јесте култура - истакао је градоначелник Зеленовић.
Кроз манифестацију намера Града је да јавности приближи лик и дело Станислава Винавера, једног од најзначајнијих шабачких интелектуалаца, најевропскијег међу српским писцима и најсрпскијег међу европским писцима.
-Стваралаштво Станислава Винавера изузетно је значајно за идентитет нашег града, али је његово дело значајно превазишло границе Шапца поставши значајно за културни развој целе Србије. Фестивал је посвећен савременом стваралаштву, онима који данас стварају и који ће постати традиција за две или три деценије - истакао је члан Градског већа Игор Марсенић.
Огледало света
Гојко Тешић, организатор научног скупа „Станислав Винавер у/о српској књижевности, уметности и култури“, оценио је скуп и манифестацију као најсветлије примере онога што називамо "деметрополизација српске културе".
-Шабац је показао да има потенцијал да буде важан центар европске културе, окупљајући младе ствараоце, те представља пресек свега актуелног, важног и модерног у српској уметности, јер ни сам Винавер није био само књижевни стваралац, већ се бавио различитим врстама уметности - додао је Тешић.
О односу Станислава Винавера према српским писцима, књижевности и уметности на скупу у Бибилиотеци шабачкој, говорили су проф. др Александар Милановић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Тања Поповић, проф. др Сава Дамјанов, др Жарка Свирчев, др Владан Бајчета и др Бојан Јовић „Винаверова пародијска анти-традиција“, „Винаверово пантологијско читање женске књижевности“, „Надграматичар Винавер“, „Винаверов Лаза Костић“, „Поетика кинематографа: Винаверови есеји о филму“, „Политичко новинарство Станислава Винавера“ - само су неке од тема о којима су излагачи дискутовали.
Током трајања фестивала бројни културни садржаји били су доступни Шапчанима. Разноврстан програм омогућио је посетиоцима да се упознају са стваралаштвом Винавера, али и да присуствују концертима, креативним радионицама, предавањима. Институције културе подржале су манифестацију и кроз иновативне приступе отвориле су своја врата суграђанима.
У оквиру “Трећих Винаверових дана европске културе” на отвореној бини у Великом парку, у организацији Шабачког позоришта, одржана је литерарна приредба "Песничење" која окупља ауторе и ауторке свих генерација и облика поезије. Званично је представљена и скулптура “Memories”, у Парку код соколане, вајара Марка Црнобрње, која је настала у оквиру резиденцијалног програма Културног центра у току 2018. године. За средњошколце организована је радионица креативног медијског изражавања коју је водила Марија Ратковић, коауторка пројекта „Видело“, теоретичарка медија, публицисткиња, колумнисткиња. Са младима је разговарала о медијском изражавању, као форми која не обухвата само писање, већ и снимање, презентовање прича за дигиталне медије који су примарни извор информација. Такође, било је речи о заштити младих на интернету.
Стваралачка мисао
Трећег и завршног дана "Винаверових дана европске културе у Шапцу" градоначелник Шапца Небојша Зеленовић свечано је отворио округли сто поводом првог кола „Сабраних дела Радомира Константиновића“ рекавши да је штампање овог капиталног дела велики подухват не само за Град Шабац, него и за целокупну српску културу и да су различитост и отворен дијалог потребе сваког друштва.
- Винаверови дани су окупили људе који верују да Србија може да постане пристојно место за живот и да то не може да се уради без културе. Због тога је важно што Шабац издваја седам одсто буџета управо за ту намену. То је један од разлога због чега заступам идеју да национални буџет за културу буде 25 милиона динара, два и по пута више него што је данас и то би чинило два одсто републичког буџета - рекао је Зеленовић и додао да је за Србију најважнији дијалог.
- Без дијалога, клизамо ка сукобу и ко зна каквој несрећи. Ако не отворимо дебату тешко ћемо се сукобити и нећемо у парламенту водити политичку борбу, већ на улици вршити грађанску непослушност. Морамо да подстакнемо стваралачку мисао у друштву и да се боримо против ријалити пошасти која је окупирала Србију и да говоримо о правим вредностима. Многи се питају због чега Шабац и Фондација „Станислав Винавер“ штампају сабрана дела Радомира Константиновића. Мислим да је боље питање због чега нека велика национална кућа то не чини. Ово је значајан подухват за целокупну Србију, јер оно што је у својим делима исказао Константиновић је управо оно што нам данас треба: поштовање различитости, отворен дијалог, толеранција, отварање правих животних тема и како да Србија буде модерна, уређена држава и део Европске уније. Због тога ми штампамо сабрана дела Константиновића.
У оквиру округлог стола поводом првог кола „Сабраних дела Радомира Константиновића“, капиталног пројекта у 30 томова, у издању Фондације Станислав Винавер из Шапца и Дан Графа из Београда, у Градској кући говорила је и др Латинка Перовић, председница Савета за очување мисаоног наслеђа Радомира Константиновића. Присутне је подсетила на духовну везу Константиновића и Винавера и појаснила да се Константиновић издвојио својим ставом, гласом и правом на различитост још педесетих година прошлог века, по узору на свог учитеља Винавера.
-Шабац је ретка средина у Србији која има велику традицију, значајне људе, али и она која уме да негује ту културу и традицију поклањајући јој велику пажњу. Кроз стваралаштво и бројне иницијатвие регенерише српско друштво и то ради на најбољи начин. Сабрана дела Винавера, а сада и Константиновића су сада доступни читаоцима. Наша култура је знала да буде селективна да и елеминише ствараоце, а сада желимо да створимо једну баштину, како за савременике тако и за будуће генерације – истакла је др Латинка Перовић.
Културна манифестација ове године прерасла је у фестивал уметности и знања и сарадње локалних и интернационалних уметника. Завршена је симболично журком у Народном музеју.