Минималан принос багремовог меда

Пролеће које више подсећа на позну јесен не само да лоше утиче на расположење, него и на природу и приносе. Воће је лошијег квалитета, а проблем имају и пчелари.
Ускоро се завршава багремова паша, а већ је извесно да ће овог, најквалитетнијег меда бити много мање него претходних година. Многи пчелари га неће уопште ни цедити.
-Пчела узима нектар са цвета багрема. Због кише, веома хладних ноћи, а и хладних дана, смањено је лучење нектара. Поред тога, пчеле по таквом времену не могу да лете, па и оно што би имале да узму са цвета не могу, објашњава пчелар из Шапца Раде Ивановић.
Давор Шашић, ветеринар из Шапца који има око 200 кошница објашњава да багрем цвета у три фазе, а прва је у нижем подручју, као што је ово наше. Цветање багрема почиње око 25. априла и траје негде до 15. маја. Тзв. друго и треће цветање багерема, односно друга и трећа паша су у вишим пределима, још трају и принос од њих ће можда бити мало бољи.
-Много пчелара уопште неће цедити багремов мед. Они код којих ће нешто бити имаће изузетно мали принос, четири до пет килограма по кошници, док је уобичајено 15 до 20 килограма, наводи Шашић.
Багремов мед је изузетно квалитетан и здрав. Веома је тражен у Европи, па се највећи део производње извезе.
-Србија је мало тржиште и багремов мед се превасходно извози. На срећу, прошла година је била одлична, па нам је остало нешто од тада, каже Шашић.
Међутим, немају сви резерве од прошле године. Прилику због упражњеног места на тржишту вероватно ће покушати да искористе фалсификатори.
-Прошле године смо из 150 кошница имали око две тоне овог меда, ове ако исцедимо 400 килограма бићемо задовољни. Није нам остало ништа од прошле године. Багремов мед је изузетно квалитетан и тражен. Садржи доста минерала, а због благог укуса деца га најрадије једу. Најтраженији је и најскупљи, а изузетна је потражња за њим у Европи. Фалсификатори ће вероватно набавити неке количине правог меда,а затим га разблаживати, додавати шећер, или шта год већ да раде, сматра Ивановић.
Проблем је што је изузтено тешко препознати фалсификовани мед и тек у лабораторијама може да се открије прави састав.
-Фалсификатора увек има, без обзира на приносе. Најпоузданији начин да се дође до квалитетног меда је да се он увек купује од пчелара, односно у трговинским ланцима и маркетима га не треба тражити, поручује Давор Шашић.
Раде Ивановић упућује на још један проблем са којим се пчелари сусрећу због хладног времена, а то је ројење пчела. Ради се о појави коју пчелари у нормалним условима не дозвољавају.
-Има много пчела које практично ништа не могу да раде. Сабијају се да греју легло и вуку матичњаке, а затим се легу матице које одводе део пчела и тако се друштва смањују. Пчелари то природно ројење не дозвољавају, али сада смо немоћни, каже Ивановић.
Око 20. јуна пчеле почињу пашу липе, а након тога сунцокрет. Пчелари се надају да ће их временски услови мало боље послужити, а за багрем је већ касно.