Писање као терапија

Велика сцена Шабачког позоришта била је домаћин изузетне књижевне вечери чији је главни протагониста био неко коме основно занимање није - писац. Тренутно најпознатији српски судија Миодраг Мајић представио се шабачкој публици као аутор две књиге - У име народа и Деца зла.
„У име народа“ је збирка сачињена од 23 одабрана текста, који су на блогу судије Мајића објављени у периоду од 2015. до 2018. Илустрована је карикатурама Душана Петричића. Многи од њих изазивали су полемику, не само међу правницима, већ и у широј, неправничкој јавности. Судија Мајић се издвојио као ретка, ако не и једина особа која је о темама попут политичких притисака, корупције, послушништва и непотизма јавно проговорио. Цитирани су и преношени у водећим домаћим медијима, где су представљани као редак пример ангажмана судије који је решио да отворено сведочи о болестима никад изграђене гране власти.
Професор Правног факултета и наш Шапчанин Миодраг Јовановић посебно је нагласио на овој промоцији, сатиричну црту судије Мајића коју је упоредио са великанима попут Радоја Домановића и Бранислава Нушића.
- Мајић се читаоцима обраћа у форми сатире. Својим блоговима је на занимљив начин пронашао пут до јавности. У великој мери је допринео проветравању српске јавности - рекао је професор Јовановић.
Улазак у сатиру није био след свесне одлуке.
- То се десило као реакција на реакцију. Приче које сам писао биле су, у неку руку, најпре терапија за мене. А, затим и терапија за читаоце да нисмо сами у овом времену - истакао је Мајић.
Овакви иступи, аутора су доводили под удар политичких моћника који су у његовом писању препознавали недопустиви степен фриволности за једног “државног службеника”. Са друге стране, текстове судије Мајића су са нестрпљењем очекивале његове колеге које су их неретко читале кришом, тражећи у њима утеху од сопственог пристајања и ћутње. Још пре, радовала им се такозвана лаичка јавност која је у њима препознавала својеврстан “поглед кроз кључаоницу” правосудног “забрањеног града”.
- Већина колега је става да ми ово није требало да радим, а блогови су настали као моја најдубља потреба - додао је Мајић.
Када се сви аспекти узму у обзир, збирка У име народа несумњиво постаје сведочанство о једном времену ненаклоњеном правној држави и владавини права али и сведочанство о усамљеним примерима борбе за успостављање судске власти у Србији.
Када је реч о роману „Деца зла“, у питању је трилер који се не испушта из руку.
- Трилер није мој омиљени жанр када је књижевност у питању, али ова књига је у многоме померила границе. Лакоћа са којом је исписана и бројни преокрети чине је неодољиво инспиративном за читање - поручила је Марија Радић из издавачке куће Вулкан.
Овај роман је доживео десет издања. У средишту романа Деца зла налази се драматично убиство, а потрага за починиоцем биће само окидач за низ других догађаја који ће открити да је реч о злочину страсти, освете, опомене и симболике. Како пронаћи кривца у свету у ком је истина изобличена, а прошлост јунака уткана у њихову садашњост нераскидивим нитима зла? Никола Бобић, београдски адвокат, покушаће да пронађе одговор на то питање, ни не слутећи да ће га одговор заувек променити.
- Ова прича тиче се свих нас, јер ћемо у њој пронаћи обрисе наше друштвене стварности, али, што је још важније, пронаћи ћемо изгубљено зрно наде - чак и у друштвеном систему дубоко огрезлом у корупцију има места за хероје - нагласила је Радић.
У разговору који је уследио са публиком, судија Мајић је рекао да не зна да ли ће када оде у пензију каријеру да настави као адвокат или писац.
- Правни факултет сам уписао са жељом да будем адвокат, али никада нисам радио на томе. Литература је нешто што ме испуњава. На жалост, литературе нема много у пресудама које пишем. Покушавао сам да то мало променим, али једноставно не иде. Систем је такав, многи би рекли крут -казао је Мајић.

Покушај провокације
У једном тренутку, ово књижевно вече је на тренутак изашло из свог оквира када је један од посетилаца прекинуо представљање Мајићевих књига.
- Зашто сте ослободили 86 шиптарских терориста, питам вас то у име свих грађана Шапца - узвикнуо је један од посетилаца књижевне вечери.
Одмах по изреченом, тај човек је отишао са сцене Шабачког позоришта не сачекавши да добије одговор. Остали део публике је гласно негодовао због оваквог иступа.

Насушна потреба
Судија Миодраг Мајић је говорио и о нашој насушној потреби да када год неко мало храбрије искорачи у јавности, грађани Србије у њему виде спас.
- То највише говори о томе у каквом времену живимо. Нити сам спасилац, нити имам намеру то да будем - рекао је он.
Мајић је био предмет жестоких напада власти у Србији због одбране професије када је недавно била расправа о увођењу казне на доживотни затвор за починиоце најтежих кривичних дела.