Језик, то смо ми

У четвртак, на Спасовдан, у сали Културног центра у Шапцу, одржано је књижевно вече писаца једног од најпознатијих удружења књижевника који пишу на српском језику у расејању, Српске књижевне радионице из Франкфурта.
Госте и публику поздравила је Бранка Тодоровић, уредница књижевне сцене Културног центра. Публици се, потом, обратила Јагода Рајтел, председница Удружења из Франкфурта, која је говорила о настојању чланова да, негујући српски језик, културу и уметност, очувају идентитет.
- Језик, то смо ми. Баштинимо га и преносимо на генерације које се рађају у расејању, рекла је Рајтел.
Српска књижевна радионица основана је 1987. године. Има тридесет чланова, међу којима су и две Шапчанке, Драгана Лукић и Вера Гајић, потпредседница Радионице. Две главне манифестације, Мајски и Октобарски књижевни сусрети, окупљају велики број поштовалаца писане речи.
О настанку Српске књижевне радионице, најпре као Југословенског удружења, а после распада Југославије, као Српског друштва песника, говорио је Драган Васић, један од оснивача, који и данас активно учествује у њеном раду.
Шабачкој публици представили су се и Радослав и Аница Игњатовић, а причу из књиге приповедака, написаних на основу истинитих животних догађаја у делу Српске Крајине у протеклих 100 и више година, „Пред вратима заборава“, говорио је Бранимир Митровић, члан Удружења књижевника Србије.
Иницијатор вечери је књижевник Драган Филиповић, који је био гост Радионице у Франкфурту, у новембру прошле године, када је своју књигу „Војникова бресква“ представио на једној од манифестација обележавања Дана примирја, које је, у сарадњи са Генералним конзулатом Србије у Франкфурту, организовала Радионица.
Књижевно вече српских писаца из Немачке употпуниле су „Шапчанке“ песмама „Земљо моја“ и „Пукни зоро“.