ВАТЕРПОЛО КЛУБ ШАБАЦ ШАМПИОН СРБИЈЕ
ФИЛМСКИ КРАЈ ЕПСКЕ СЕЗОНЕ
Први пут од стицања самосталности 2006. године, први пут после 18 година титула шампиона Србије, пре тога Југославије, односно Србије и Црне Горе, станује у Србији, али не и у Београду. Пехар је сада потписао боравиште, бар на годину дана, у витринама Ватерполо клуба ШАБАЦ! Никада није имао пријатније друштво, „колегу“ намењеног освајачима Купа. Практично, од нестанка Ватерполо клуба БЕЧЕЈ, титула је била или у Црној Гори или у Београду. Од 2006. углавном су је красиле црно – беле траке, а у два наврата је била у „црвено – белом“ делу престонице, но стигло је време за селидбу.
Одлучујући меч нико од присутних на Градском базену неће моћи да заборави, хтели то или не, а навијачи, играчи и сви који су били уз ШАБАЦ ове и претходних сезона, добили су не само најбољи крај сезоне, већ филмски ток и врхунац онда када је и најпотребније. Конкретно, ко није гледао, то значи филм „Мајсторица“ који почиње лаганим током, тренуцима који ништа не наговештавају о крају, потом у средини почиње буђење протагониста, наизглед „клупко“ се одмотава, крај делује сигуран, а онда преокрет, нове заврзламе и у самом финишу тачка прелома, усклик, све се слило у секунду, експлозија, радост, крај који изискује аплауз. Још „ватерполскијим“ речником, добили смо спорт почетак, оптимизам другог периода, наду помешану са сновима у трећем, страх у четвртом и гол десет секунди пре краја вредан титуле и много више од тога. Рогач је голом донео сан, донео је ШАПЦУ оно што није успео ни један Раднички Крагујевац, онда састављен од неколико репрезентативаца. Нашли су пут до финала Купа шампиона Крагујевчани, но не и до титуле. ШАБАЦ је успео, а уз то је освојио дуплу круну!
Пре одлучујућег меча, у три такмичења, ШАБАЦ је, између осталог, четири пута победио Партизан, Звезду и у Шапцу и у Београду, Крагујевац два пута, Приморац, два пута ПОШК, Морнар Сплит. Јасно је да би сезона у којој је освојен Куп, заузета средина табеле Регионалне А1 лиге и освојено прво место у регуларном делу сезоне Супер лиге, била апсолутно успешна и да је исход пре осам дана био другачији, но напад сливен у један шут, утакмица у напад, првенство у утакмицу, направио је разлику иземђу сјајне и епске сезоне.
Златне медаље и непосредно учешће у писању историје понели су: Гојко ПИЈЕТЛОВИЋ (капитен, човек који је освојио апсолутно све, али је тек носећи капицу Шапца, као капитен, подигао победнички пехар), Александар ЕРАКОВИЋ, Никола МАРКОВИЋ, Мијаило РЕПАНОВИЋ, Небојша ТОХОЉ, Петар ВЕЛКИЋ, Драгољуб РОГАЧ, Никола ЛУКИЋ, Марко ЈАНКОВИЋ, Ђорђе ВУЧИНИЋ, Марко ИЛИЋ, Огњен ВАСОВИЋ, Андреј ВУКАДИНОВИЋ, Алекса ПЕТРОВСКИ, Марко БОЛОВИЋ, Миодраг МИРОВИЋ (тренер), Немања ЛИЧАНИН (помоћни тренер), Никола ЦАР (помоћни тренер), Никола ЂОКИЋ (физиотерапеут).
На средишњим странама можете видети детаље са утакмице, док вам овде досимо емоције верних навијача Шапчана у одлучујућем мечу, навијача за које сви у клубу тврде да су изузетно важан чинилац свих успеха клуба!
Одлучујући меч нико од присутних на Градском базену неће моћи да заборави, хтели то или не, а навијачи, играчи и сви који су били уз ШАБАЦ ове и претходних сезона, добили су не само најбољи крај сезоне, већ филмски ток и врхунац онда када је и најпотребније. Конкретно, ко није гледао, то значи филм „Мајсторица“ који почиње лаганим током, тренуцима који ништа не наговештавају о крају, потом у средини почиње буђење протагониста, наизглед „клупко“ се одмотава, крај делује сигуран, а онда преокрет, нове заврзламе и у самом финишу тачка прелома, усклик, све се слило у секунду, експлозија, радост, крај који изискује аплауз. Још „ватерполскијим“ речником, добили смо спорт почетак, оптимизам другог периода, наду помешану са сновима у трећем, страх у четвртом и гол десет секунди пре краја вредан титуле и много више од тога. Рогач је голом донео сан, донео је ШАПЦУ оно што није успео ни један Раднички Крагујевац, онда састављен од неколико репрезентативаца. Нашли су пут до финала Купа шампиона Крагујевчани, но не и до титуле. ШАБАЦ је успео, а уз то је освојио дуплу круну!
Пре одлучујућег меча, у три такмичења, ШАБАЦ је, између осталог, четири пута победио Партизан, Звезду и у Шапцу и у Београду, Крагујевац два пута, Приморац, два пута ПОШК, Морнар Сплит. Јасно је да би сезона у којој је освојен Куп, заузета средина табеле Регионалне А1 лиге и освојено прво место у регуларном делу сезоне Супер лиге, била апсолутно успешна и да је исход пре осам дана био другачији, но напад сливен у један шут, утакмица у напад, првенство у утакмицу, направио је разлику иземђу сјајне и епске сезоне.
Златне медаље и непосредно учешће у писању историје понели су: Гојко ПИЈЕТЛОВИЋ (капитен, човек који је освојио апсолутно све, али је тек носећи капицу Шапца, као капитен, подигао победнички пехар), Александар ЕРАКОВИЋ, Никола МАРКОВИЋ, Мијаило РЕПАНОВИЋ, Небојша ТОХОЉ, Петар ВЕЛКИЋ, Драгољуб РОГАЧ, Никола ЛУКИЋ, Марко ЈАНКОВИЋ, Ђорђе ВУЧИНИЋ, Марко ИЛИЋ, Огњен ВАСОВИЋ, Андреј ВУКАДИНОВИЋ, Алекса ПЕТРОВСКИ, Марко БОЛОВИЋ, Миодраг МИРОВИЋ (тренер), Немања ЛИЧАНИН (помоћни тренер), Никола ЦАР (помоћни тренер), Никола ЂОКИЋ (физиотерапеут).
На средишњим странама можете видети детаље са утакмице, док вам овде досимо емоције верних навијача Шапчана у одлучујућем мечу, навијача за које сви у клубу тврде да су изузетно важан чинилац свих успеха клуба!
Најновији број
18. април 2024.
