Године врана

„Град окован ледом. Промрзао. Житељи пале књиге и намештај да би се бар на минут огрејали. Време неочекиваних љубави, официрских двобоја, тихих сахрана, бежаније, спасавања части. Време преког суда, вешала, изрода… Време када чак и вране напаствују град и небо претварају у црни облак….“, одломак је најновијег романа драмског писца Синише Ковачевића. Језгровит, раскошан, прецизан Ковачевићев речник, као ивице сабљи српског официра, које се још витлају по српским кафанама и не дају предаха. Идући директно у причу, у коморе срца, без распеваних увода и филозофских медитација, читаоцу се лако откривају ликови, породични односи, преваре, истине, салони, споменици, цркве.
Критичари наводе да Ковачевићев првенац ”Године врана” није проба, нити залет, истрчавање или покушај, већ роман какав одавно није поклоњен српској литератури.
-Препоруке и похвале свакако да пријају и публика треба да верује у њих- каже Синиша Ковачевић уз осмех и додаје да је роман логичан след у каријери.
-„Године врана“ су мали, али природан „излет“ из драматургије и режије. Суштински није ништа другачије када је креативност у питању. Инспирација и трагање ме је довело до теме Великог рата. Једноставно ствари су се поклопиле, можда и Божја воља, и делом због тога баш та 1918. година. Морам да признам да наслов није мој, имао сам завршено дело, али без назива. Манојло Вукотић и ја смо трагали за адекватним насловом. Чини ми се да смо променили 50, али ниједан није био одговарајући. Сасвим случајно пријатељица је поменула „Године врана“ , уклопио се и остао као најбољи – наводи Ковачевић.
Роман “Године врана” Синише Ковачевића је најаутентичније виђена судбина српског народа и главног града пре једног столећа. Више о делу Шапчани су могли да чују на недавно одржаној промоцији у Шабачком позоришту. Поред аутора говорили су: Манојло Вукотић, новинар, уредник и публициста, издавач Даниела Берић Дамјановић, професорка српског језика и књижевности и Бранислав Станковић, историчар, кустос Народног музеја Шабац.
-Мали број књижевних дела је дао своје виђење Великог рата. Свега двадесетак у претходне четири године, од тога само четири романа. Један од њих је „Године врана“ Синише Ковачевића. Посебно ми је драг, јер не говори о војницима, него о цивилном становништву које је живело под окупацијом и након ослобођења земље. Сматрам да иако обухвата период од само две године најваљује вековну драму српког народа коју живимо и данас – истакао је Бранислав Станковић, историчар и кустос Народног музеја у Шапцу.
Манојло Вукотић, новинар, уредник и публициста, издавач романа каже да је дело најаутентичније виђена судбина Београда пре једног века. Монументални историјски мозаик у мермеру.
-Раскошна читанка наше судбине. Све најбоље што је искусио у позоришном, телевизијском и филмском тродеценијском трајању, Синиша Ковачевић је сада изнео на софру и подарио славље читања – навео је Манојло Вукотић.