УПОЗНАЈТЕ ПАТОГЕН ЗА УСПЕШНУ КОНТРОЛУ БОЛЕСТИ

Главне биљке домаћини су парадајз и паприка; многе различите самоникле биљке из рода Соланум могу бити секундарни домаћини, а међу њима Datura spp., Solanum spp. и Phusalis spp. Симптоми се могу појавити већ у почетној фази развоја, путем пега на листовима. У следећим фазама симптоми се виде на листовима, стабљици и плодовима. Најбољи период за њихово посматрање је од фазе која наступа после опрашивања – односно трансформације из плодника у плод, до фазе сазревања (јун-јул ).
Симптоми бактериозе су пеге, на почетку влажне, неправилног облика, уочавају се на доњој страни листа, касније се претварају у некротичне мрље, најчешће окружене хлоротичним ореолом, који се боље види на горњој страни листа. Могу се приметити, посебно у расаднику, увенуће и дифузна хлороза лишћа, праћена опадањем листова са биљке. Спајањем пега образују се крупне некротичне површине, и на тим местима долази до цепања или кидања листа.
На плоду бактериоза изазива стварање карактеристичних испупчених пега, пликова, који су кружног облика, некротични и са пукотинама у средини.
Семе има најважнију улогу у ширењу овог патогена на кратким и дугим потезима. Бактерије преживљавају и у остацима заражене вегетације који остају у терену, на самониклим билкама из рода Соланум и на ризомима гајених биљака, које нису домаћини, као што су пшеница и соја.
На пољу, на коме је избила примарна инфекција, бактерије могу допрети до здравих биљака и заразити их, а у томе им помажу атмосферски услови (киша, ветар, град) и човеково деловање (пољопривредни радови, наводњавање). У стакленицима и пластеницима је првенствено човек одговоран за ширење бактериозе. У биљку домаћина бактерија продире кроз стомине отворе и оштећено ткиво. Размножавање X. цампестрис пв. весицаториа и насељавање ткива биљке одвијају се у условима веће влажности околине и температуре од око 25°Ц.
Борба против бактериозне пегавости подразумева превентивне мере које се обављају пре, за време и после вегетативног циклуса.
Употреба здравог семена је основна полазна тачка, како у случају директне сетве тако и у случају расађивања. Критичан је период гајења младих биљака у расаднику: стакленик или пластеник мора бити адекватно припремљен (дезинфекција контејнера, алата, ђубрива, столова, и осталог што може доћи у контакт с биљкама), уз контролу температуре и влажности. Већа густина младих биљака може поспешити ширење бактерија из жаришта примарне инфекције.
У циљу спречавања поновне појаве бактериозне инфекције и да би се одржао низак ниво бактеријске флоре, у условима узгоја у затвореном простору или на отвореном пољу, потребно је урадити одређене третмане препаратима бакра (бакар оксихлорид) и препаратима из групе дитиокарбамата (манкозеб) у интервалима од 7 до 10 дана, почевши од стадијума једног листа и настављајући до појаве прве цвасти. Употреба производа на бази бакра има као резултат сузбијање бактериозе, што се директно одражава на смањење економске штете.
Забрањена је употреба антибиотика, мислите на здравље деце и свих оних који имају алергију на пеницилин.
На крају вегетације корисно је уништити биљне остатке, а у случајевима кад се утврди да су поља заражена препоручљиво је спровести плодоред у периоду од најмање 3 године. У расаднику, биљке које су заражене морају бити елиминисане, и треба обавити дезинфекцију комплетног стакленика или пластеника и коришћених алата и опреме.
На тржишту се не могу наћи врсте парадајза и паприке толерантних на бактериозу.
Наука активно истражује нове видове толеранције на овог патоген.