Инфо

20. јун 2019.20. јун 2019.
СЕЛО НЕКАД И САД

Липа вековних корена

Корени којих се у свом стилу латио и велики Добрица Ћосић увек су били тема број један у селима и Поцерине и Посавотамнаве. Прича која сећањем краси поцерско некад живо село говори и више и поучно ко је усвоји као и опомену и ...
Преко неколико векова у село се доселили потомци Илије и како то ред налаже уз огњиште расцвата се и крушка и малена Липа. Лета текла па се такмичише у висини а чељад се богу хвалећи множила како ред налаже. И би и родно и сложно док живот не узе данак па се сада тек одважни упуте на некдашње огњиште оронуло и зарасло у траву док се потомци сунчају на песковитим плажама преко баре и у Аустралији и Новом Зеланду. Истина понеко и окисне у престоници свих одлука краљевству вазда силне Енглеске. До пре пар лета, сведоче времешни, долазио остарели потомак из Аустралије да се поклони липи и запали кандило у несвакидашњем амбијенту. Како је од липе старе неколико векова остала само кора у унутрашњости је неко још пре рата са швабама поставио сто и столице, икону славску у дрвету издељану и кандило прво које је на огњишту засјало о годовима. Толика липа беше мада се пронео глас да се осушила а потече и друга да је оживела када се мушки потомак родио далеко у свету пре неколико деценија и дан данас опојним мирисом не да се барем тако траг потомака Илије по којем се и презиме доби не угаси...
Остало је и сећање да се из тог дела побрђа млади заклињаше у старој липи на вечну љубав и палили кандило да им добра донесе. Знала је говорили стари и да необином смолом засузи када се неко зло у расутом стаду потомака деси али о томе више сведока нема.
Некaдашњи сокаци су зарасли па скоро за неверовати је прича да су сватови из неког од бројних домова увек на путу до цркве стајали уз липу и ту сећали на претке али се и прво коло ту знало повести и млада на родност обавезивала а липа мирисом узвраћала свима милујући их као старица децу...
У годинама које су испратиле претходни век и дочекале овај окупљали су се потомци који осташе да старост дочекају уз липу да се друже и заветују да ће је неговати и причу о њој неговати као завет.Ту се чула и фрула коју је по предању издељао као први домаћин легендарни Илија. Било је ту подно стрехе од вајата старина од колевки и преслица до јармова и тако редом а до скора кажу пркосио је зубу времена точак из великог рата који је ето остао негде у трави.
И тако из присећања у приче које су са током времена добијале крила истинске легенде да је и бунар подно липе био лековите воде и да један од потомака вративши се из туђине очију које су изгубиле живост умивши се том водом прогледао. Тако вели легенда. А онда обесни комшија из лета у лето заорао бунар и то изроди нову причу новијих лета...
Један од млађаних потомака оболе и сетише се те воде али она је давно већ била покривена и само су се стари сећали места подно липе. И онда на крсну славу потече вода а умивши се младићу се врати вид и друге пратеће оздрављење. Већ старели комшија то место огради и малу капелу брвнару издеља те то поста молитвено место. Веле, док у том засеоку чељади беше а и њој се траг избриса. Ко ће веровати мирис липе ће препознати а ко сумња тешко да и кап живота уме распознати додавали мудри када се прича о томе поведе о све ређим скуповима. Новијих дана причало се да је долазила ћер једног од потомака која је урну са пепелом свога оца понела да по последњој вољи подно липе сахрани. И тада је веле била жива и расцветана .
Липа вековних корена, не сумњамо, и сада живи а живеће док и последњи потомак имена јој се сети и од њега тка предања онима који значај корена разумети могу. А коме се на трен размирише липа можда је то баш она из наше приче.
Сретен Косанић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa