САДАШЊЕ И БУДУЋЕ

Када говоримо о талентованој генерацији младих спортиста, увек користимо израз “будући шампиони”, а у МЕДИЦИНАРУ, чини се имају генерацију садашњих и будућих асова, оних који могу вратити сениорску титулу у Шабац, а већ сада су донели национални пехар намењен најбољој екипи у кадетској конкуренцији. Пре турнира су Шапчани стидљиво најављивали жељу да буду део борбе за пехар, на домаћем терену, али на паркету не беше ничега стидљивог, упитног, већ само доминатног, силовитог наступа и убедљивог освајања рукометног врха Србије.
Само у првом полувремену, прве утакмице домаће нису деловале сигурно и убедљиво. Чак и онда, у финишу, успеле су да смање заостатак, да би већ у наставку демонстрирали силу, до краја те и свих наредних мечева. Видите резултате, а сваки од њих могао је бити још убедљивији. У свакој од преостале три утакмице много тога, можда и све је решено у првом делу и осим освајања наслова, део великих победа биле су баш све играчице пријављене за наступ и свака је имала неки учинак, три голмана бар по једну одбрану, а свака рукометашица бар једном је погађала мрежу противника.
Само у првој утакмици противник је имао предност већу од једног гола, док у преостале три ниједном ривал није имао прилику ни да поведе, чак ни на почетку. Постигле су Шапчанке 110 голова у четири утакмице, готово 28 по утакмици, а примиле свега 72! Колико је то велики учинак говори податак да мечеви у конкуренцији рукометашица млађих од 16 година трају два пута по 25 минута. Поставиле су Шапчанке и незваничне рекорде по броју минута колико нису примиле гол, по 11 на почетку других полувремена дуела у групној фази такмичења. Упорна и чврста одбрана, са базом у лику најбољег голмана Србије у овом узрасту Тамаре Глишић и напад карактерисан брзим протоком лопте и разноврсношћу завршних удараца чинио је све ривале немоћним.
Екипу је предводио Ненад Тешић, помагао му је Дејан Шобић, капитен је била Уна Обреновић, а екипу су чиниле играчице које су изнесе сезону друге екипе у Првој лиги „Центар“, али и са озбиљном минутажом у првом тиму већ сада, појачане Александром Крстић, званично најбољим беком и играчицом завршног турнира.
-Први меч је заиста био финале пре финала, лоше смо почели, али смо на паузи схватили грешке и већ онда пронашли нашу игру коју смо чували у свакој следећој утакмици. Имали смо велику подршку и до сада сам била врло задовољна наступом првог тима, а после ове титуле сам поносна на целу сезону – истакла је Крстић.
Осим ње, појединачна признања добили су Теодора Обрадовић, најбоље десно крило Првенства и Тамара Глишић, најбољи голман.