Снага фестивала је у младости

Првих 25 година прошло је изузетно успешно. Фестивал “Руже Липолиста” одавно се позиционирао на туристичкој мапи Србије, а посетоци не долазе само због цвећа него због богатог садржаја који манифестација нуди.
Јубилеј је обележен целодневним програмом. Гости су поред изложбе цвећа могли да прате наступе КУД “Абрашевић”, КУД “Хајдук Станко” секцију из Липолиста и оркестра “Чивијаши”. Део манифестације био је и Базар старих и уметничких заната.
Фестивал су и ове године организовали Удружење “Руже Липолиста” и Туристичка организација Шапца у сарадњи са Месном заједницом Липолист, а под покровитељством Града Шапца.
Манифестација је традиционално почела у петак, код Маринковића.

Беседа о поезији
Прво вече Фестивала „Руже Липолиста“, обележила је, сада већ традиционална, беседа о поезији у авлији породице Маринковић. О стиховима и „вечитом сада“, говорили су песник, књижевни критичар, есејиста, оснивач „Архипелага“ и добитник бројних награда Гојко Божовић и један од највећих домаћих песника данашњице Томислав Маринковић. Стихове је читао глумац Слободан Петрановић-Шарац.
Централна тема вечери о песништву била је промоција Изабраних песама Томислава Маринковића, дела које би под окриљем едиције Плава књига Српске књижевне задруге, требало да изађе из штампе у јулу.
Иницијативу да се песме Томислава Маринковића штампају у Плавој књизи, покренуо је председник Српске књижевне задруге, академик Милован Данојлић, а пројекат је финансијски подржала и Управа града Шапца.
-Вест да ће Изабране песме Томислава Маринковића бити издате у Плавом колу Српске књижевне задруге је добра за Томислава Маринковића, савремену српску поезију и Српску књижевну задругу.
За Томислава Маринковића, то је добра вест, јер бити уврштен у Плаво коло Српске књижевне задруге је једна врста књижевне награде и улазница у историју српске књижевности.
За савремену српску књижевност та вест је добра јер показује да једна репрезентативна и традиционална едиција која постоји тако дуго времена, и у различита времена је издвајала најбоље примере у том часу савремене српске књижевности, јесте препознала једног значајног песника и значајан песнички опус који настаје ту, поред нас.
За Српску књижевну задругу та вест је добра јер показује да ова установа на тај начин испуњава мисију због које је основана. Очеви оснивачи Српске књижевне задруге, основали су ову кућу и њено Плаво коло, да би у сваком књижевном времену препознали важна песничка, књижевна и научна остварења, те да би то била нека врста неоспорне препоруке читаоцима једног доба. Сигурно је да је Српска књижевна задруга учинила одличну препоруку бирајући у Плаво коло дело Томислава Маринковића, и верујем да је тај избор, са том врстом залеђине коју обезбеђује ова едиција као најстарија, најпрестижнија у издаваштву и у нашој култури, оно што ће скренути још једном пажњу на овог драгоценог песника- истакао је овим поводом Гојко Божовић и говорећи о Маринковићевој поезији додао:
-Када говорим о Маринковићевој поезији на уму имам неколико ствари. Прва је стишаност која се оглашава својом густином из сваке Томине песме. Потом једноставност, јер у нашој данашњој поезији има пуно претераних садржаја и компликованости, а само најбољи песници су у стању да нам најсложеније ствари кажу на најједноставнији начин, природним говором, без лажне учености и кићености, без метафора које су саме себи сврха и стилских фигура које немају поенту.
Када читамо Томине песме, видимо да иза те једноставности, иза њихових готово природнх облика и циклуса, се врло постепено, али неминовно указују сложена значења, указује поверење у стабилни свет природних облика и циклуса, и тај свет који се непрестало обнавља и непрестано упућује на сву пуноћу савременог света и живота.

Најлепше
место у Србији
тог дана
“Руже Липолиста” у суботу су отворили, члан Градског већа Божидар Катић, директор Туристичке организације Шапца Срђан Митрашинновић и прошлогодишњи победник фестивала Милан Топаловић. Химну манифестације, текст Томислава Маринковића на који је музику компоновао Бора Рунић, извео је хор “Дуга” Културно – образовног центра из Богатића.
-Налазимо се на најлепшем месту у Србији данас. Када нешто траје 25 година у земљи у којој нема много тога лепог и у којој сећање није категорија која се много цени, то је само по себи велика ствар. Када је то што траје 25 година посвећено ружи, нечему потпуно другачијем од свакодневице у којој живимо претходних 25 година, онда је то феномен. Ово је празник лепоте. Гајење ружа није само посао, то је много више. Ружа је симбол љубави и искључиво лепих ствари. Липолист је место које заслужује да буде високо рангирано на мапи манифестација Србије, рекао је Божидар Катић и захвалио се свима који заслужни за стварање, успех и трајање овог фестивала.
Срђан Митрашиновић се захвалио узгајивачима ружа за које је рекао да су темељ на ком је настала и градила се манифестација, као и свим људима који улажу свој труд, рад и енергију да манифестација настане, опстане и сваке године буде све лепша и садржајнија.
-Четврт века дуга традиција гарант је вредности и важности ове манифестацје. То је јубилеј којим може да се похвали мали број манифестација и велики разлог за све нас да будемо поносни на наш Липолист и наш фестивал. Верујем да дуговечност проистиче из чињенице да свих 25 година промовишемо знање, марљив и упоран рад, лепоту, уметност и културу. Све ове године шаљемо исту, јасну и недвосмислену поруку којом позивамо на међусобно разумевање и сарадњу. Све ово уз велику изложбу цвећа, Базар старих и уметничких заната, радионице и такмичења у изради цветних аранжмана те обиласке ружичњака фијакерима, старе посетиоце из године у годину враћа у Липолист и доводи нове. Управо задовољство доживљајима из Липолиста јесте најбоља реклама за фестивал и уједно највећа сатисфакција за рад свих нас из организације, рекао је Митрашиновић.
Милан Топаловић, један од оснивача овог фестивала, на отварању је пожелео свим учесницима и такмичарима успешан наступ, а посетиоцима да уживају у манифестацији.
Председник Скуптшине града и председник Организационог одбора манифестације Немања Пајић навео је да је Србији послата лепа слика из Липолиста.
-Четврт века је једна озбиљна традиција. Фестивал окупља људе из целог региона, а послужио је и као инспирација за прекограничну сарадњу. Посебно ми је задовољство што примећујем да су млади узгајивачи почели да преузимају примат, а то је гаранција да ће манифестација још дуго живети, рекао је Немања Пајић.

Ко дође једном врати се опет
Време је послужило организаторе па је посетилаца било више него претходних неколико година. Углавном, ко дође једном касније се врати поново.
-Ове године сам други пут на фестивалу и примећујем промене на боље у односу на претходни. Организатори заслужују све похвале. Више је излагача, богатији је културно-уметнички програм, а и више је посетилаца. Дошао сам да погледам руже, али манифестација је таква да има и много других занимљивих садржаја, каже Зоран Ђорђић из Мајура и поручује да ће доћи и следеће године.
Невена Трифуновић из Шапца на фестивалу је била први пут. Утисци су веома позитивни.
-Заиста сам задовољна. Излагачи су били доста креативни када је израда аранжмана у питању. Чак и они који нису велики љубитељи ружа могли су да пронађу нешто за себе. Упознала сам доста интересантних људи. Сви су били добро расположени. Програм на биније такође био интересантан, а посебно су ми се свидела деца која су играла фолклор. Сигурно ћу доћи поново, истакла је Невена.

Фестивал љубави
Највише пажње посетилаца ове године је привукао штанд Расадника Ивановић. Велико срце направљено од више од 1.000 црвених ружа било је прави мамац за посетиоце. Мало је било оних који су пропустили прилику да се сликају у симболу љубави сачињеном од симбола љубави.
-За израду венца требало је више од четири сата интензивног рада. Пре тога је направљена метална конструкција. Касније су убацивани сунђери, сваки пупољак је прво обрађен, а онда стављан у аранжман. Срце је универзални симбол лепих ствари и овај аранжман је атрактиван за многе прилике, наводи Биљана Ивановић, која је осмислила и направила срце од ружа.
Ивановићи су учесници фестивала већ 15-ак година. Претходних година редовно су и награђивани.
-Трудимо се да испоштујемо организаторе и сваке године се припремимо за ову манифестацију. Тренутно узгајамо око 70.000 садница и највећи део продамо у Србији. На овом фестивалу срећемо старе сараднике, ружаре, купце и продавце репроматеријала, али увек има и нових гостију који се интересују за наше саднице. Ове године имамо две нове сорте које су интересантне због свог шареног цвета. Последњих година су хит и домаће руже које се користе за сок и козметичке препарате. Све више људи их тражи, каже Раде Ивановић.
Да фестивал превазилази границе Шапца показују не само посетиоци него и излагачи. Балаж Вашаш је пети узастопни пут у Липолист дошао из Сенте. Фирма “Варос”, чији је власник, бави се производњом садница ружа, увозом подлога и увозом саксија из Француске. Ово је једини фестивал на ком излажу.
-Имамо све што је потребно за руже. Породица се производњом ружа бави већ 40 година. Ја сам пре пет година то преузео од оца и проширио сам програм. Имамо 180.000 до 200.000 садница и 90 одсто тога извозимо, највише у земље Европске уније. Овде је стварно лепо. Има много људи и право је место да се нађемо са нашим дугогодишњим партнерима и чујемо које су новине у производњи ружа. Домаћини нас позивају,а ми ћемо увек испоштовати тај позив, истиче Балаж Вашаш.

Промоција традиције
Посетиоци углавном наводе да на фестивалу свако може да нађе нешто за себе. Међу излагачима је била и “Гачића магаза” из Богатића. Многима познати као произвођачи квалитетних ракија, овде су донели и друге своје производе од воћа: џемове, сирупе, слатка.
-Липолист нам је близу и лепо је на Фестивалу. Веома је посећено. Цела Србија је овде и међу излагачима и међу посетиоцима, а срео сам и људе из Бања Луке. Понудом се разликујемо од цветних аранжмана, а и наши купци очекују да смо овде. Имамо добре комшијске односе и лепо искуство са овим Фестивалом, тако да продаја није оно што нас опредељује да ли ћемо доћи, него смо ту да се дружимо, каже Зоран Гачић, а иако им продаја није била приоритет већ пре званичног отварања манифестације морали су да иду по робу јер су се неки производи продали.
Удружење грађана “Церски марш” такође је нашло своје место на “Ружама Липолиста”. Промовисали су овај догађај, продавали мајице и прикупљали пријаве од заинтересованих.
-Користимо сваку прилику да промовишемо Церски марш и нашу славну историју, као и да Цер вратимо из заборава. Овогодишњи, 10. јубиларни Церски марш посвећен је војводи Петру Бојовићу. Недавно смо били у његовом родном месту, селу Мишевићи на планини Златар. Угостили су нас председник општине Нова Варош и Удружење потомака ратника из 1912-1920. “Војвода Петар Бојовић”. Посетили смо Завичајну кућу, музеј посвећен Петру Бојовићу у Новој Вароши. Њихови представници су нам обећали да ће доћи на Церски марш, навео је Драган Богојевић из Удружења “Церски марш”.
Ове године на пут од Шапца до Текериша иде се 18. августа. Организатори позивају све старе учеснике, али и оне који до сада нису ишли на Цер да се пријаве на број телефона 064/437-49-21.
“Руже Липолиста” ове године су трајале до вечерњих сати. Традиционално, додељене су и награде најбољима.
Захваљујући бројним новинарским екипама најлепше слике из мачванског села обишле су Србију и регион.
Организатори кажу да је ово било тек првих 25 година. Судећи по младима који се укључују у породични посао узгоја ружа, као и по онима који сами одлучују да се овим баве, трајаће ова манифестација још дуго.

Неко је морао
бити најбољи
Ове године награду за најбоље произвођаче ружа добио је, као и прошле године расадник “Топаловић” из Липолиста. Други су били такође домаћини, расадник “Маринковић”, а трећи “Џагић” из Звезда. “Џагић” је понео титулу и за најбољи аранжман од ружа.
За најбоље аранжмане од ружа на такмичењу средњих школа прво и друго место изборила је Средња пољопривредна школа са домом ученика из Шапца, а и гласови пратилаца на Фејсбуку су се поклопили са одлуком жирија.
Прво место у категорији ванасортимана ружа освојио је расадник “Перић” из Орашца.
Повељу пријатељства добио је Бора Рунић, композитор химне фестивала.
“Драгославин прстен пријатељства” ове године је добила Милка Крстивојевић из Ваљева, из Завода за заштиту споменика културе.

Прстен пријатељства за две деценије залагања
“Драгославин прстен пријатељства” додељује Милан Маринковић, у част своје мајке Драгославе. Сматра да јој се на овај начин бар мало одужује за све оно што је чинила за своју породицу, али и друге људе. До сада су га добиле глумица Рада Ђурићин, новинарка Тања Петернек, кошаркашица Наташа Ковачевић, извођач етно музике Биљана Крстић и новинарка из Америке Џоан МекКвин Митрић.
Ове године за свој дводеценијски рад на цркви Успења пресвете Богородице у Липолисту и стављања на листу споменика културе добила га је архитекта Милка Крстивојевић.
-Ово је за мене велика част. Награду делим са Црквеним одбором Липолиста, са свештеницима и људима који су ми указали поверење и “гурали” овај пројекат пуних 17 година, рекла је добитница награде.

Оживео “Мали Париз”
Расадник “Џагић” прошле године је привукао пажњу аутомобилом “Бубом” који је био прекривен ружама. Ове године направили су два аранжмана, који су били омаж старом Шапцу. Један је представљао кафану, а други Ајфелов торањ. Слободан Џагић на њима је радио целу ноћ, а искористио је око 3.500 ружа. Пошто се породица бави израдом намештаја. посао му је био олакшан јер је отац израдио дрвену конструкцију за Ајфелов торањ.
-Шабац је некада имао 120 кафана и крупним корацима је газио ка Европи. Позиција, односно граница са Аустроугарском царевином омогућавала му је да буде чувени трговачки град, а због свега што је нудио назван је и Малим Паризом. Ја сам са шабачког асфалта отишао на прадедино домаћинство у Звезд. Увек сам желео да оживим то домаћинство. Прадеда је такође био расадничар. Производио је саднице воћа. Од овог посла може да се живи, али мора да се уложи много рада, труда и знања и посао мора да се воли, истиче Слободан Џагић.
Расадник је млад и учествују тек други пут на манифестацији. Не производе саднице ружа, него резани цвет који највише пласирају у Београд, Шабац, Руму и Сремску Митровицу. Под пластеницима имају око 6.500 садница.